име: Петар
презиме: Поповић
име оца: Коста
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1870.
година смрти: 1921.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Поповић К. Петар, официр, артиљеријски пуковник (Ваљево, XI 1870 – Беч, 26. V 1921).
Отац Коста, трговац – бакалин, народни посланик и председник Ваљевске општине, мајка Стефанија – Стевка, домаћица. Основну школу завршио је у месту рођења, а шест разреда гимназије у Београду.
Са XXII класом 15. септембра 1889. године ступио је у ВА. Први официрски чин добио је 16. септембра 1892. године. Чин капетана II класе добио је 1899, а мајора 29. јуна 1904. године. Артиљеријски пуковник постао је још 30. октобра 1913. године. Очигледно био је способан и веома перспективан старешина.
Официрску каријеру започео је као водни ста- решина у III батерији Дринског артиљеријског пука и у њој радио до 1. августа 1894. Потом до 2. новембра 1894. био је в. д. управника Профијентног слагалишта у Чачку, па опет водни официр III батерије Дринског артиљеријског пука у Ваљеву. Наставу у ВШ ВА похађао је од 1. октобра 1896. до 1. октобра 1898. године.
Касније је радио као в. д. командира батерије у Шумадијском и Градском артиљеријском пуку, а од 1904. био је командант дивизиона. У два наврата био је наставник артиљерије у ПШ. У међувремену од 1. априла 1909. до 1. јуна 1912. био је ађутант Краља Петра I Карађорђевића и управник његовог двора.
Активно је учествовао у оба балканска и Првом светском рату. Нај- пре као референт артиљерије Тимочке дивизије II позива, а од 20. августа 1913. до маја 1916. као командант II тимочког артиљеријског пука I позива. Потом је начелник артиљерије, прво у II, а затим у I армији. По завршетку ратних сукоба све до смрти био је начелник артиљерије I армијске области.
За заслуге у миру и рату од домаћих одликовања имао је: сребрну и златну медаљу за храброст; два ордена белог орла V реда (1909 и 1916); ордене белог орла IV и III степена; Орден Светог Саве III реда и Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV степена, који је добио 1915. године. Од страних одличја примио је: руски орден Свете Ане II реда; грчки орден Меџедија II реда, италијанску круну II реда, француски Орден Легије части IV реда и француски Ратни крст.
У браку са Јулијаном, кћерком Влајка Антонијевића, трговца из Чачка имао је сина Светозара и кћери Софију и Десанку.
