Име: Драгољуб
Очево име: Јеремија
Презиме: Продановић
Место: Тубићи
Општина: Косјерић
Година рођења: 1895.
Година смрти: 1972.
извор података: “Витезови Црногорског среза“ Милијан Деспотовић
ОРДЕН НА ДВАНАЕСТ РАНА
Продановић Ј. Драгољуб, земљорадник (1895 – 1972).
Драгољуб Продановић, син Јеремије, рођен је 1895. године у Тубићима код Косјерића. Бавио се земљорадњом и ратовао, као и многи из тадашње субјелске општине, којој је припадало и село Тубићи. Био је писмен, учио основну школу у суседном селу Субјелу.
Као борац 2. чете, 2. батаљона, 15. пешадијског пука, учесник је Првог светског рата и пробоја Солунског фронта. У рат је кренуо 3. јануара 1915. године. После битке на Церу и Колубари његова јединица води одсудну борбу, пред повлачење, на положају у реону Космаја. На његовом врху, коти Бели камен,1 Продановић је приликом извиђања, заробио једног немачког официра, потпоручника, и два пушкомитраљесца.
Преживео је повлачење преко Албаније, учесник пробоја Солунског фронта, једне од најважнијих битака у историји српског народа и српске војске. „Кајмакчалан је остао симбол српске храбрости, страдања, пожртвовања, жеље за слободом,“ која је уз велику цену и остварена. Нажалост, и после овог рата ратова је било. Ратови су као коров, сасечете их и опет се појаве. Просто, имате „уклете ратнике“ у свету којима је ратовање не само интерес, већ они даље од зла не виде другачију будућност света. Такво слепило нас је натерало да се вечито до зла бранимо.
На положају Кожуљ, на Солунском ратишту, Продановић је тешко рањен. Од непријатељске бомбе задобио је дванаест рана које је преживео. После рата вратио се у родно село Тубиће и живео до краја живота.
Био је ожењен Радомирком Веселиновића из Тубића. Имали су кћерку Милојку (1921), која је била удата у Трнаву, код Ужица и синове: Милош (1923), Милета (1927) и Радован (1930) који су живели у Тубићима и бавили се земљорадњом.
Носилац је Албанске споменице, а за испољену храброст у рату овенчан је сребреним орденом Карађорђеве звезде са мачевима заведена под бројем 150809.
„У књизи Томислава Влаховића „Витезови Карађорђеве звезде“, Драгољуб је записан под именом Драгоје Продановић из Тубића“, а исправно је Драгољуб Продановић.
Драгољуб је умро 27. јануара 1972. године и почива на гробљу у Тубићима.
У ратовима од 1912 – 1918. године погинуло је 95 бораца, а из фамилије Продановић из Тубића су погинули или умрли: Будимир и Миленко Продановић, Веселин П. Продановић и Радоје В. Продановић. А прелазак Албаније и Солунског фронта из Тубића је преживео 41 борац од којих и Драгољуб, Гојко, Гвозден, Миломир и Продан Продановић.
