име: Александар
презиме: Протић
име оца: П.
место: Комулац, рођен у Станову
општина: Дубровник
година рођења: 1893.
година смрти: 1941.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Жарко Протић је написао о свом старијем брату Александру следеће:
„Александар П. Протић рођен је у Станову код Крагујевца 1893. године. У пешадијску подофицирску школу ступио је 1911. године. Као подофицир Тимочке дивизије одлази у ратове 1912. и 1913. године, а затим од 1914-1918. све до ослобођења.
Прешао је Апбанију и борио се као српски офинир на Солунском фронту. Носилац је Карађорђеве звезде официрског реда са мачевима са златном палмовом гранчицом, затим Ордена „Бели орао“, Златне медаље „Милош Обилић“ и још неких страних одликовања. Припадао је Тимочкој дивизији и, како се говорило, са својим одредом заробио чувеног Шукри-пашу, који се предао нашем вишем официру, а Александра похвалио за коректно држање и храброст.
Године 1914. био је у Комитском одреду мајора Танкосића на Дрини и ту је добио прву „Карађорђеву звезду“ за успешно изведену диверзију на другој обали Дрине. Другу Карађорђеву звезду је добио на Солунском фронту, као и остала одликовања.”
Постоји запис да је пуковник Јован Н. Угриновић заробио Шукри-пашу, команданта Једрена, али то не противуречи ономе што је овде речено, јер је вероватно Угриновић тај виши официр којем се Шукри-паша званично предао када је заробљен.
После ослобођења био је командант места у Херцег Новом, Дубровнику и Мостару. Последње место службовања било му је Нови Сад, где је уочи Другог светског рата пензионисан у чину капетана прве класе, као командир ауто-чете. После пензионисања живео је у Комулцу крај Дубровника, где је био ожењен и где му и сада живи син Мато Протић.
Одмах по окупацији 1941. године усташе су Александра отерале у Јасеновац, где му се губи сваки траг.