Пурић В. Миливоје

Пурић В. Миливоје
Пурић В. Миливоје

 

 

име: Миливоје
презиме: Пурић
име оца: В.
место: Ужице
општина: Ужице
година рођења: 1891.
година смрти: 1962.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Миливоје Пурић је рођен у Ужицу 3. септембра 1891. године. О Миливоју нема много података у којим све ратовима је учествовао. Према години рођења могао је учествовати у свим ратовима од 1912-1918. године, али, према одличјима која носи, изгледа да је као студент био поштеђен да не учествује у балканским ратовима.

У првом светском рату је учествовао од почетка до краја. Вероватно је припадао Дринској дивизији, али, пошто га родбина помиње као добровољца, могуће је, да је као Ужичанин био у Добровољачком одреду мајора Косте Тодоровића, који је у првој фази рата оперисао према Дрини и Сребреници, где је славни командант овог одреда Тодоровић погинуо.

Пурић В. Миливоје
Пурић В. Миливоје

Вероватно је Пурић, као студент, на неком течају припреман за официра, а могуће је да је био и у редовима чувених ђака 1.300 каплара из Скопског ђачког батаљона, јер је одликован официрским орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда. Поред првог ордена за храброст и пожртвовање на бојном пољу, Миливоје носи и низ других одличја: Бели орао с мачевима, Бели орао, три ордена „Светог Саве“ (III, IV и V ред) две Југословенске круне (IV и V реда), Медаљу „Црвеног крста“, Албанску споменицу за верност отаџбини 1915. године и Споменица ослобођења и уједињења 1914-1918. године. Он је, свакако, морао имати још одличја, али их није носио. Морао је, на пример, имати медаљу „Милош Обилић”, као и друга одличја за ратне заслуге и ревносну службу. О Миливоју је писао лист „Видовдан“ из 1924. године, али тај број није пронађен.

После рата Миливоје је дипломирао права, па је најпре био судија у Крушевцу, а потом председник суда у Кичеву и Битољу од 1927—1934. године. После тога је био судија Касационог суда у Београду и председник Главне контроле, све до пензионисања.

Миливоје В. Пурић умро је 16. фебруара 1962. године у осамдесет првој години.

Слични чланци:

Захарић И. Чедомир

Захарић И. Чедомир

Приликом повлачења наше војске, 11. новембра 1915. године, обавештава вишу команду да му је током ноћи побегло седам војника, али је одатле своју чету без иједне жртве превео преко Албаније.

Прочитај више »