име: Машан
презиме: Радовановић
име оца: П.
место: Медевци, рођен у Међуречју (Црна Гора)
општина: Медвеђа
година рођења: 1885.
година смрти: 1916.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Машан Радовановић је рођен у селу Међуречју близу манастира Мораче у Црној Гори 1885. године. Одрастао је у селу Медевци, туларска општина, војни округ Топлички. Сада је село Медевци у општини Медвеђа. Са оцем је прешао у Србију 1889. године приликом насељавања новоослобођених крајева на југу Србије у рату с Турском 1877-1878. године. Иначе, бавио се замљорадњом. У рат против Турака 1912. године пошао је добровољно, јер је ратним распоредом био одређен за послове у општини, као заменик председника општине. Са собом је понео крагујевачку брзометку, коју је добио као победиик на стрељачком такмичењу у Крагујевцу.
У балканским ратовима добио је чин резервног наредника и био одликован Златном и сребреном медаљом Обилића. По завршетку ових ратова и албанске кампање није демобилисан, већ је наставно 1914. године да се бори у првом светском рату. Наредбом Врховног команданта српске војске од 29. јуна 1915. године одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима војничког реда и произведен у чин резервног потпоручника. Погинуо је 7. августа 1916. године код Екшисуа на Солунском фронту. Његову погибију забележио је “Ратни дневник” бр. 166 од 19. октобра 1916. године.
За стечене заслуге и показану храброст у рату 1916. године посмртно је одликован Карађорђевом звездом са мачевима 4. реда и Орденом Бели орао 5. реда. У ратовима је и два пута рањаван.
Ето, толико је Машанов син Милија написао о свом оцу, којег сигурно није запамтио. Своја казивања у целини је засновао на напред поменутом “Ратном дневнику”.
Пошто располажем поменутим документом, уочио сам да је Милија избегао да напише похвале изречене његовом оцу, чак и не помињући једно значајно одличје Џорџа V. Очигледно је, такође, да је “Ратни дневник” пренео посмртно слово Машановог ратног друга Божидара, који није написао своје презиме. Наслов је ,,ЈОШ ЈЕДАН ХЕРОЈ”. У тексту, поред података које је Машанов син навео, између осталог, стоји:
,,Па зар и ти оде, остављајући нас да с превеликим болом будемо носиоци твоје највеће идеје – слободе, српства, храбри Машане? Ако ко дотле није видео јунака, требало је само тебе видети…
Својим држањем импоновао си својим млађима, омиљен си био међу својим друговима, узданица си био својим претпостављенима…”.
Машан Радовановић је погинуо пре 15. септембра 1916. године, то значи да је погинуо у одбранбеним бојевима у току непријатељске офанзиве, којом су макар делимичио хтели да ублаже неуспех на Западном фронту и пораз од Брусилова, као и да утичу на Румунију да не приђе силама Антанте.
