Ракић С. Димитрије

Ракић С. Димитрије
Ракић С. Димитрије

 

 

име: Димитрије
презиме: Ракић
име оца: Стојан
место: Ниш
општина: Ниш
година рођења: 1880.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Пешадијски пуковник у пензији
Ратни инвалид

Рођен 3. октобра 1880. год. у Нишу. Родитељи су му се звали Стојан и Костандица.

Пре ступања у Војну академију свршио је 6 разреда Нишке гимназије.

По изласку из Војне академије био је водник у X пешад. пуку, а затим у III и XVI. Командантски положај добио је у I пуку.

У рату 1912. год. командовао је четом у X пешад. пуку и учествовао у борбама код Бујановца, на Бабуни и код Битоља.

У рату 1913. год. командовао истом четом X пешад. пука и борио се у почетку у Албанији код Љушње, а затим на Овчем пољу и на Пљачкавици код Штипа.

У арнаутској побуни 1913. год. са четом I пука борио се против Арнаута на Ђафа Морињу код Ђаковице.

У рату 1914-1918. год. Командовао батаљоном у VII пешад. пуку III позива и борио се око Београда. 30. септембра 1915. год. у борби код Београда на „Ерином брду“ врло тешко је рањен у главу. Био у ропству 1916. г. рачуна се као ратни инвалид. Од те ране изгубио је вид на десном оку. И оглашен је за инвалида и после тога за све време рата био је на канцеларијској дужности у позадини.

После рата био је помоћник команданта XVI пешад. пука, затим командант тог истог пука. Напослетку био је гарнизонар нишки са ког положаја је пензионисан.

Ожењен Анђелијом Алексићевом, има две кћери Ружицу и Јелену.

Од одликовања добио је: Све ратне Споменице и Споменицу Краља Петра I, Златну медаљу за храброст, Белог орла са мачевима IV степ. Карађорђеву звезду са мачевима IV степена, Југословенску круну IV и III степена.

(Споменица XXXII класе)

Слични чланци:

Вујичић И. Драгић

Вујичић И. Драгић

Драгић је преузео команду видећи мртвог командира са узвиком „За мном јунаци!“ Том приликом непријатељски метак му је прорезео грло и биле су му повређене гласне жице.

Прочитај више »
Савић Милан

Савић А. Милан

Гушали су се један наш војник и Бугарин. Милан је скочио да помогне другу кога је издавала снага. Није смео да пуца, јер би погодио нашег војника. Кундаком од пушке млатнуо је непријатељског војника и ослободио свог друга, који је већ малаксавао.

Прочитај више »