Резников Паул Павле

Резников Паул Павле
Резников Паул Павле

 

 

име: Паул Павле
презиме: Резников
име оца:
место: Београд, рођен у Русији
општина: Београд
година рођења: 1888.
година смрти: 1980.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Резников је Рус. Руски коњички поручник који је као добровољац дошао да помогне Србима.

Рођен је у Русији 12. јула 1888. године где је завршио осам разреда гимназије и Војну царску академију.

У први светски рат његов цео ескадрон коњице са командантом 1916. године из боја са Добруџе стигао је на Крф да као добровољци помогну српској војсци. Готово три године Резников је ратовао раме уз раме са својим српским друговима.

По завршетку Првог светског рата са српском војском долази у Србију, настањује се у Београду где живи до смрти.

Режим ондашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца одређује Резникова за официра у жандармерији, али он то одбија због чега је одмах демобилисан. Упослио се као књиговођа у Речном бродарству и Прецизној механици у Београду.

Резников је умро у јулу 1980. године у 92. години и сахрањен је на Новом гробљу са свим војним почастима.

Резников је носилац официрског ордена Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда и низа других одличја.

Са својим суседима Резников је имао тако солидне односе да је много боље испраћен када је умро него многи који су имало бројно потомство. Ови исти суседи када су обавештени да се припрема књига о витезовима Карађорђеве звезде са мачевима, нису заборавили свога суседа Паула, па је Анка Ковачевић у своје име и у име свих суседа донела фотографију и остала нужна документа да се тај храбри Рус унесе у књигу витезова.

Слични чланци:

Гаврић М. Милоје

Гаврић М. Милоје

Са браћом Радојем и Милојем учествовао је у ратовима 1912-1918. године. Припадао је I чети IV батаљона V пешадијског пука Дринске дивизије II позива.

Прочитај више »
Гајић Бајић Марко

Гајић Бајић Марко

Мене звекну Бугарин једном бомбом у прса, али она не експлодира него се скотрља низ брежуљак и доле прасну као муња небеска. Осетих како не могу да дишем и за неколико часака нисам могао да дођем себи. Страшно ме звекнуо, мислио сам прснуше ми ребра.

Прочитај више »