Ристић Ј. Владимир

Ристић Ј. Владимир
Ристић Ј. Владимир

 

 

име: Владимир
презиме: Ристић
име оца: Јаков
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1871.
година смрти: 1913.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Ристић Ј. Владимир, официр – пешадијски пуковник (Ваљево, 2. V 1871 – Велес, 25. III 1913).

Отац Јаков, бојаџија и фарбар, а мајка Јованка, домаћица. Основну школу завршио је у месту рођења, а шест разреда гимназије у Ужицу.

У НШ ВА ступио је 15. септембра 1889. као питомац XXI класе. После завршене академије 16. септембра 1892. године произведен је у чин пешадијског потпоручника. Своју војничку каријеру започео је као водни официр у VI пешадијском пуку. Пошто је 22. фебруара 1896. унапређен у чин поручника постављен је за водног официра у III гардијски батаљон. Након тога био је дисциплински старешина у ВА и водни официр у VII пешадијском пуку.

Као један од најбољих у VII класи ВШ ВА завршио је школовање 7. октобра 1899. године. Након тога је командир I чете II батаљона V пеша- дијског пука Краља Милана у родном граду, а од 4. августа 1900. до 26. октобра 1901. године био на стручном усавршавању у Немачкој. За то време унапређен је у чин капетана I класе. По повратку у земљу још неко време радио је као командир чете, а онда је постао в. д. команданта батаљона. У мајорски чин унапређен је 2. априла 1906. године, а потом одређен за команданта XVI па II пешадијског пука.

Важио је за официра добре стручне спреме који је на послу био тачан и неуморан, сматран је веома перспективним официром. Војска је била његов идол, а ратови прилика да покаже своје знање и способности. На челу свог II пешадијског пука Кнеза Милутина учествовао је у балканским ратовима. Нарочито је био запажен у борбама на Брегалници, Куманову и Битољу, па се нашао међу мало пуковара које је Врховни командант одликовао нашим највећим ратним одликовањем Кара- ђорђевом звездом са мачевима. У рату против Бугара својски се трудио да оправда то високо признање и поверење али и да достојно освети свог брата Љубомира који је погинуо у борби код Једрена. Сваки добијени задатак обављао је на најбољи начин. Али оно што му нису могли непријатељски куршуми починила је зараза колере. Само после три дана боловања умро је у Војној болници.

Био је ожењен Агнес кћерком Алфреда Мак – Клура, бившег секре- тара енглеског посланстава и америчког конзула у Београду. Имали су синове: Љубомира и Миодрага.

Брат му Љубомир, рођен 3. III 1860. у Ваљеву, био је пешадијски капетан I класе и истакнути ратник. У Српско-бугарски рат 1885. године ступио је као поднаредник. У најтежим моментима у групи Ваљева- ца на челу са Андријом Јовановић, свештеником из Ћелија код Ваљева, давао је снажан отпор и чинио јуриш у непријатељске редове. Тада је починио више подвига после чега га је краљ Милан произвео за пешадијског потпоручника. Службовао је у више јединица, а у Први балкан- ски рат ушао је као капетан I класе, носећи куршум са Сливнице у себи. Храбро се борио код Једрена где је пао 13.Ш 1913. године. Тело му је пренешено и сахрањено у Ваљеву. Од 11. новембра 1893. године био је ожењен Лепосавом кћерком Радојке и Спасоја Протића, свештеника из Горње Буковице код Ваљева, чије брат Светислав, адвокат, такође био носилац Карађорђеве звезде са мачевима.

За заслуге у миру и рату Владимир Ристић је добио. Медаљу за војничке врлине, Споменицу Краља Петра I, бугарски орден за храброст св. Александар, Орден Таковског крста и Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда.

Слични чланци:

Ђуровић Л. Михајло

Ђуровић Л. Михајло

Поносан какав може бити син кршне Црне Горе, Ђуровић је показао изузетну храброст при одбрани Београда, где је погинуо херојском смрћу на Торлаку.

Прочитај више »