име: Милан
презиме: Ристић
име оца: В.
место: Рожина
општина: Мерошина
година рођења: 1894.
година смрти: 1982.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Рођен је 7. марта 1894. године у селу Рожина, општина Мерошина. Основну школу је завршио у Облачини а трговачку у Нишу. Касније је као трговачки помоћник радио и живео у Нишу.
За време првог светског рата, 1915. године као регрут-војник друге чете трећег батаљона Другог „Гвозденог пука“ у саставу Моравске дивизије постао је наредник.
Милан је био млад, снажан, отресит и врло храбар војник и борбене задатке је извршавао са пуно сналажљивости и велике храбрости, а у јуришима на непријатеља није знао за страх. При првом пробоју Солунског фронта у септембру 1916. године друга чета трећег батаљона, којом је командовао резервни капетан Драгутин Лазић из Ниша, нападала је на непријатељске ровове испред коте 1212, десно од Битоља. Чета је у нападу извела прави херојски подвиг јер је освајањем ровова заробила велики број непријатељских војника, а у нападу се посебно истакао Милан Ристић који је својом храброшћу и сналажљивошћу први јуришао и сам заробио највећи број непријатељских војника. За то је одликован Карађорђевом звездом са мачевима и предложен за чин поднаредника. У једном окршају на домак Битоља један дум-дум метак га је окрзнуо по десној слепоочници, распрснуо му се испред очију и тада је Милан Ристић ослепео и постао ратни војни инвалид, па одлази у Оран и Бизерту на лечење.
У ослобођену земљу враћа се 1919. године а наредне године ради у Заводу за слепе у Земуну као помоћник занатског мајстора и на том послу остаје све до 1924. године, када се пензионише по Закону о ратним војним инвалидима. Посебну активност испољава и ангажује се на раду у Организанији слепих Србије, нишког среза и СО Ниш, чији је члан био све до смрти. Његова активност није се састојала само у евидентирању слепих, већ и у њиховом оспособљавању за активан и друштвено користан рад кроз школе и курсеве. Посебно се заузимао за школовање млађих особа без вида и бринуо се о њиховом запошљавању.
Умро је 3. октобра 1982. године. Носилац је Караћорђеве звезде са мачевима.
Милан је двоструки витез.
