име: Живан
презиме: Русалић
име оца:
место: Старо Село
општина: Велика Плана
година рођења: 1888.
година смрти: 1972.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Живан је рођен 1888. године у Старом Селу, које се раније звало Стари Аџибеговац, у општини Велика Плана, код Смедерева. Умро је 1972. године.
Живан је носилац многих одличја. Поред Златне медаље за храброст, одликован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.
После повлачења преко Албаније на Крф, одлази на солунски фронт и као ратник учествује у рововској војни и пробоју солунског фронта. Стицајем околности, учествује у свим ратовима ослободилачког и одбрамбеног карактера који су вођени у периоду између 1912. и 1945. године.
Као ратник Живан учествује у турском и бугарском рату 1912. до 1913. године. Био је и на Куманову, и на Једрену, и на Брегалници.
У првом светском рату Живан је био каплар у Трећем коњичком пуку у борби против Аустро-Угарске а касније и против Немачке. Прошао је кроз многе битке а посебно се истакао у вршењу специјалног ратног задатка о чему сведочи забелешка његовог ратног команданта пуковника Никоде Цоловића. После слома Србије повлачи се преко Албаније и с Крфа одлази на солунски фронт.
Живан учествује и у тешким борбама на Црној реци, где је два пута рањен. За показану храброст у овим борбама одликован је Златним орденом Карађорђеве звезде са мачевима и унапређен у чин потпоручника. У овим борбама је изгубио једно око.
Као тешки рањеник на солунском фронту пребачен је у Француску, односно у Алжир на лечење и опоравак. Поред осталих незгода, на путу доживљава и бродолом, који му је послужио као вредно животно искуство које му је добро дошло да у другом светском рату поново преживи бродолом.
Други светски рат Живан је дочекао као капетан. Његова јединица га је мобилисала позивом на вежбу 1939. године. После слома који је Југославија доживела 1941. године испред Немаца је одступао све до мора, где су заробљеници али је и овај брод потопљен, но Живан се поново спасава. Немци су их сакупили по морској обали и одвели у ратно заробљеништво. Ратни заробљеник је постао као мајор јер је у том кратком априлском рату добио овај чин.
Живан је био имућни земљорадник, а припадао је демократској странки. Није насео на пропаганду приликом ослобођења да се не врати у домовину стално говорећи: ,,Тамо где су моји синови идем и ја”.
Живан је умро 1972. године после обиласка својих сабораца у Великој Плани.