име: Мијо
презиме: Шарић
име оца: Ј.
место: Бања Лука
општина: Бања Лука
година рођења: 1888.
година смрти: 1965.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Ратни добровољац
Мијо је рођен 1888. године у Бања Луци.
Војни рок је служио у аустроугарској војсци од 1909-1912. године. Године 1914. на сам дан објаве рата 28. јула 1914. године мобилисан је у аустроугарску војску и упућен на Источни фронт. Тамо је заробљен и спроведен у логор. 16. марта 1916. године ступио је у добровољце у Прву српску добровољачку дивизију са којом је отишао на Добруџу где је рањен од стране Бугара када је његова јединица покушала да се преко Дунава домогне Србије.
Мијо је Орден Карађорђеве звезде са мачевима стекао због тога што је рањеног српског официра у веома тешкој ситуацији извукао испред непријатељског рова и пренео до положаја своје јединице. Он се поново истакао када је после вишечасовне опсаде и јаке непријатељске артиљеријске ватре предложио претпостављенима да у ровове поставе снопље кукурузовине и да на њихове врхове ставе капе и шлемове а да у току ноћи пређу у позадину непријатеља. Тако је и урађено па када се разданило настављена је артиљеријска ватра по рововима Мијине јединице а они су тада са леђа напали непријатеља који се са тешким губицима разбежао.
Храбри ратник Мијо Шарић није много напредовао у чиновима. Рат је завршио у чину каплара 31. октобра 1919. године, кад је и демобилисан. После демобилизације Мијо се враћа у Бања Луку где прво ради на жељезници а онда као чувар затвора Окружног суда у Бања Луци.
После априлског рата 1941.године и устројства НДХ Мијо бива позван у Градско предстојништво да преда одликовања и да потпише изјаву о лојалности НДХ. Одликовања је предао а одбио је да потпише изјаву о лојалности због чега после неколико дана са целом породицом бива спроведен у логор одакле је породица три месеца касније протерана у Србију у Пожаревац. Ту је дочекао крај другог светског рата. Поново се са породицом враћа у Бања Луку где налази срушену кућу и огњиште.
Пензионер Мијо умро је 1965. године и сахрањен је на Православном гробљу у Бања Луци.
Интересантно је да су усташе Мији дале потврду за одузете ордене и ту потврду његова породица и данас чува.
