Име: Милорад
Очево име: Јован
Презиме: Секулић
Место: Тубићи
Општина: Косјерић
Година рођења: 1876.
Година смрти: 1915.
извор података: “Витезови Црногорског среза“ Милијан Деспотовић
НАРЕДНИК КОМАНДУЈЕ БАТАЉОНОМ
Секулић Ј. Милорад, пољопривредник, наредник (1860 – 1915).
Милорад Миле Секулић, син Јована и Василије Секулић из Тубића, код Косјерића, рођен је у Тубићима, код Косјерића, 1860. године. Био је ђак субјелске школе, живео је у родном селу и бавио се пољопривредом.
Оженио се Милицом Витезовић (1932) из Тубића, а имали су седморо деце: Војимирка (1900 – 1917, умрла од тифуса), Бела (1901 – 1991, удата Урошевић у Гојну Гору), Војимир (умро у седамнаестој години), Војислав умро 1940 (био ожењен Бреном), Синиша (умро у деветој години), Драгиша (1910 – 1988, био ожењен Милојком) и Ратко (1914 – 2001, био ожењен Олгом 1988 – 1977).
Учесник је Балканских и Првог светског рата у коме је ратовао до 1915. као наредник у Дринској дивизији. Како је у сећањима на свог оца, записао његов син Ратко, Милорад „Миле се прославља на Сувобору где као наредник – резервиста, после погибије свих официра штаба батаљона, преузима команду батаљоном и успева да одржи положај.“ Наредник Секулић „командовао“ је батаљоном три дана, све до доласка војводе Мишића и замене погинулим старешинама. После потискивања Немаца низ Сувобор и сагледавања стања у јединици, војвода Мишић је постројио пук, прозвао Милорада Секулића, са себе скинуо официрски орден Карађорђеве звезде са мачевима (бр. 11123) и окачио на ревер храбром нареднику Милораду Секулићу из Тубића и, сам задивљеним његовим делом, изговорио:
– Наредниче Секулићу, уручујем ти ово признање, ти си га часно заслужио!
Проломио се аплауз сабораца, који су и на тај начин одали признање свом другу који се силом прилика нашао на дужности команданта и успешно је обавио. И овај пример, као небројено других, показао је врлине и храброст српског војника, јер његов мотив за рат увек је била одбрана и ослобођење од завојевача, никада напад других, посебно не невиних што је, нажалост, одлика савременог ратовања човека на човека до самоуништења.
Наредник Милорад Секулић Миле поносно се вратио у строј и кренуо у даљу борбу! Поново је показао изузетну храброст и као старешина био пример својим војницима. Али, ратна срећа је променљива, рањен је на Сувобору и лечио се до 1915. године. Пошто, због тежине задобијених рана, није могао да одступи са већином српских снага, превежен је кући у Тубиће, где га је његова супруга Милица крила на тавану куће. Србија је у то време била окупирана.
Ипак, Милорад није остао непримећен. Срби су издали Србина. Издају га и Немцима проказују комшије (опет издао свој свога), Филипа Лечић Лечка и Радомир Милић Шваба. Немци га хапсе и одводе у злогласни аустроугарски логор за Србе, Неђмеђер, где је умро од последица рањавања „30. марта 1918. стар 58, гроб. бр. 1975.“
Оно по чему је логор Нађмеђер био специфичан јесте то да овде нису били само српски војници, већ целе породице из Србије и Црне Горе. Било је довољно да се зна да је из породице неко као добровољац отишао у рат, па да та породица заврши у логору. Било је то једно од великог броја страдалних места по наш народ, коме су бездушници долазили главе. Гробари смрти нису били свесни да су на тај начин сахрањивали и своје сопствене духовне вредности. Умирање је природни чин, а одузимање живота је ђавољи чин. Носећи анатему ђавола зликовци су навукли грех на своја далека крвна и бескрвна покољења.
Први логораш Никола Николић овде је сахрањен 20. септембра 1914, а последњи Богдан Николић 29. октобра 1918. године.
Чувши казивања о овом догађају, песник Младенко Млађо Митровић је написао песму посвећену Милораду Секулићу којом је храброст овог витеза поредио са „појавом Карађорђа“:
Младенко Млађо Митровић
ЗВЕЗДА НА ГРУДИМА
Пуца кора српског Сувобора,
туђин из властите смрти,
кроз смрт, новој смрти пролаз прти.
Пепео земље, од ала
батаљон брани, а команда му пала,
покошена од шрапнела и рафала.
На фронту мења се слика.
Команду преузима глас Секуле наредника.
Ни педаљ назад! Нада не потања,
држи се положај до доласка појачања.
Над бојиштем Карађорђе се указа –
злотвору нема пролаза!
Кад све се смири од ватре и дима,
бљесну Звезда на командантовим* грудима.
……………….
Командант – наредник, Милорад Секулић.
„Звезда на (…) грудима“: – Орден Карађорђева звезда.
