име: Милан
презиме: Сотировић
име оца: Василије
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1877.
година смрти: 1940.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Сотировић В. Милан, официр – пешадијски потпуковник (Београд, 4. IX 1877 – Ваљево, 22. XI 1940).
Отац Василије.
Милан је завршио је основну школу, нижу гимназију и положио малу матуру. Извесно време радио као самоуправни чиновник и деловођа Шабачке општине.
Од 1. новембра 1895. похађао је ППШ, па је ступио у активну војну службу. Вредно и предано је радио и учио је па је преведен у официрски ранг. У пешадијског потпоручника унапређен је септембра 1909, поручника октобра 1912. и капетана II класе 6. априла 1913. Капетан I класе постао је 15. јуна 1915, а пешадијски мајор 1920. године. Од маја до октобра 1922. године завршио је курс Пешадијске школе гађања у Сарајеву, а за пешадијског потпуковника произведен је 1. октобра 1924. године.
У балканским ратовима и на почетку Првог светског рата био је командир чете. У I балканском рату био је командир I чете III батаљона VI пешадијског пука Дринске дивизије II позива, који се мобилисао у Коцељеви. За време II балканског рата био је командир II чете II батаљона XIV пешадијског пука III позива.
На почетку I светског рата био је командир IV чете I батаљона VI пешадијског пука, а потом је командир чете II прекобројном пуку Моравске дивизије. Приликом одступања био је тешко рањен на положају Златна стена. Након тога био је пензионисан, па је после опоравка било предлога да се унапреди у виши чин и поново активира.
Пошто је реактивиран службовао је у Бјељини, Зворнику, Земуну, Чичеву, Нишу, Београду и Ваљеву. У овом граду на Колубари од 26. марта 1934. године, па до своје напрасне смрти био је помоћник команданта Војног округа. Поред тога обављао је још неке дужности као што је председник Обласног одбора Народне одбране у Ваљеву итд.
За заслуге у миру и рату је одликован: сребрном и златном медаљом за храброст, Орденом белог орла са мачевима IV реда, Орденом белог орла V реда, Орденом Светог Саве V и IV реда, Орденом југосло- венске круне IV реда, Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, Албанском споменицом и свим споменицама за учешће у наведеним ратовима. Од страних одликовања је имао енглески Ратни крст и пољски Орден за ратне заслуге.
У браку са Љубицом кћерком Софије и Матије Матијевића, обућара из Мајданпека имао је по две кћери (Даница и Татјана) и два сина (Миодраг, који је као ученик VIII разреда гимназије и припадник III добровољачког одреда погинуо 27. августа 1942. године и Василије, који је такође учио Ваљевску гимназију).
