Срб И. Александар

Срб И. Александар
Срб И. Александар

 

 

име: Александар
презиме: Срб
име оца: И.
место: Чачак
општина: Чачак
година рођења: 1882.
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.

 

Артиљеријски потпуковник
Двоструки витез

Рођен је 7. фебруара 1882. године у Чачку од оца Игњата и мајке Софије.

Пре ступања у Војну академију свршио је 5 разреда гимназије, па је ступио у Артиљеријску подофицирску школу, а после годину дана из ње је као каплар ступио у Војну академију.

Војну академију свршио је са одличним успехом као други у рангу. По изласку из Академије одређен је за водника Дунавског артилеријског пука. У времену 1905—1907 год. свршио је Вишу школу Војне академије. После Више школе био је водник у коњичкој батерији. У 1910. год. ступио на припрему за ђенералштабну струку.

У рату 1913. год. био је командир тешке хаубице на Црни Врач, Дренске и Рајчанском Риду.

У рат 1914. ушао је као командир батерије и командант одсека. Храбро се борио код Смедерева. Са артиљеријом наносио је огромне губитке Аустријанцима.

По доласку на Крф почетком 1916 год. одређен и упућен је са осталим официрима у Русију за формирање I Српске добровољачке дивизије. Тамо је имао дужност да води обавештајну службу, затим да одржава везу са Руском командом, да прихвата и збрињава наше избеглице који су дошли у Русију преко Румуније. Ту дужност отправљао је на опште задовољство како у I дивизији, тако и доцније у Корпусу када је формиран штаб.

У половини 1917 год. пензионисан је. Као српски пензионисани официр пријавио се и понудио услуге Руској врховној команди, у времену Керенског. Чим је примљен у Одеси отпочео је прикупљање Југословена и формирао је одред за рачун Русије. Ту су се прикупљали и нови добровољци из заробљеничких логора.

Са својим одредом, а по одласку Српских дивизија из Русије, остао је у Русији и тако погинуо за време грађанског рата.

Његови млађи, међу којима је био омиљен, пренели су његово тело и свечано сахранили у Царицину.

После себе оставио је жену Смиљу рођ. Николић и два сина сада официра Ђорђа и Николу.

Жена се после рата преудала па умрла.

(Споменица XXXII класе)

Слични чланци: