Станојевић М. Младен

Станојевић М. Младен
Станојевић М. Младен

 

 

име: Драгутин
презиме: Станојевић
име оца: Милош
место: Ваљево
општина: Ваљево
година рођења: 1887.
година смрти: 1930.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Станојевић М. Младен, молер и редов (Ваљево, 10. V 1887 – Ваљево, 30. IX 1930).

Отац Милош, зидар и мајка Мирићија – Мирјана, домаћица, имали су још двоје деце.

Основну школу и молерски занат завршио је у месту рођења, где је углавном и обављао занатску делатност. Веома млад почео је да се интересује за политичка збивања, а члан Српске социјалдемократске партије био је од њеног оснивања и учествовао у њеним активностима.

Као припадник Дринске дивизије I позива активно се борио у свим ратовима од 1912. до 1918. године. Био је врло храбар, упоран и веома спретан борац, па је сматран једним од најхра- бријих у својој јединици. За више потчињених подвига у борбама одли- кован је Златним војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима. У образложењу одлуке о одликовању пише да му је оно додељено за осведочену храброст. По казивању потомака једном приликом препливао је реку Саву и на другој обали изненадио и заробио већу групу противничких војника.

После повратка из рата наставио је да се бави занатом и био добар радник и вешт мајстор, па је имао доста посла. По природи и навици боем живео је неуредно што се негативно одразило на његово здравље. Да би нашао лека болести, обилазио је и неке европске метрополе, али није било спаса.

У браку са Мирославом Петковић, кројачицом из Ваљева, изродио је доста деце, али су успели да подигну троје. Пошто му је и супруга млада умрла бригу о њиховој деци преузели су њена сестра Дана и зет Драга Грујичић, власник кафане Ужице у Ваљеву. Њихови синови су: Драган, зв. Млађиновац, који се бавио очевим занатом и био играч ФК Будућност из Ваљева, а потом и борац Ваљевског партизанског одреда, али је заробљен, интерниран и стрељан у норвешком логору Ботн 14. новембра 1914. године; док је Јован био чиновник и од октобра 1944. године борац јединица НОВ и ПО Југославије а погинуо је на Сремском фронту крајем 1944. године.

Слични чланци: