име: Светозар
презиме: Станојевић
име оца: Трајко
место: Лесковац
општина: Лесковац
година рођења: 1881.
година смрти:
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Станојевић Т. Светозар, официр – пешадијски пуковник (Лесковац, 27. X 1881 – ?, ?).
Отац Трајко и мајка Зорица.
Основну школу завршио је у родном граду, а шест разреда гимназије у Нишу. Нижу школу ВА учио је у Београду, где је унапређен у чин пешадијског потпоручника. Почео је радити као водник у XVI пешадијском пуку, а наставио као командир чете у III пешадијском пуку.
У балканским ратовима борио се као командир чете у III пешадијском пуку I позива. Приликом ноћног препада на Облакову код Битоља 4/5. новембра 1912. године Турци су га ранили. Током Српско-бугарског рата био је веома запажен у борбама на Брегалници, Вардару и Грленским висовима.
И на почетку Првог светског рата командовао је четом у истом пуку. Од децембра 1914. године био је командант батаљона у V прекобројном пуку. Истакао се у борбама на Текеришу, Дрини и Сувобору. Пред Макензијевом офанзивом 1915. повукао се преко Косова и албанских гудура у Драч, а онда на Крф.
На Солунском фронту од фебруара до марта 1916. године био је командант батаљона XIV пешадијског пука. Потом до јуна 1920. године био је командант батаљона V пешадијског пука I позива. Учествовао је у многим борбама у којима се видно истицао. Тешко је рањен и на положају Саме Буке код Прилепа 8. септембра 1918. године.
После рата био је помоћник команданта XXXV пешадијског пука, командант XX пешадијског пука и командант Битољског војног округа. Пензионисан је и преведен у резерву 1929. године.
За испољено јунаштво и ратне заслуге одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, Орденом белог орла IV реда, Златном медаљом за храброст, Сребрном медаљом за ревносну службу, Орденом југословенске круне IV реда, Албанском споменицом и споменицама за учешће у ратовима од 1912. до 1918. године. Имао је и неко француско одликовање.
