име: Игњат
презиме: Стефановић
име оца: Б.
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1888.
година смрти: 1972.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Игњат је рођен 1. новембра 1888. године у Лађевцима под Рудником.
По занимању је био правник-адвокат. У рату противу Турске био је водни официр у IV чети првог батаљона VI прекобројног пука првог позива Народне војске. Са истом јединицом учествује и у рату противу Бугара. У првом светском рату постављен је за командира IV чете првог батаљона прекобројног Тимочког пука. Са овом јединицом борио се и у церској и колубарској бици и на Дрини.
Карађорђеву звезду са мачевима Игњат је добио када је код села Жеговца код Бољевца, показао изванредно јунаштво 1915. године. Белог орла с мачевима петог реда добио је за показано јунаштво и вештину у командовању у борбама 1916. године на Горничеву. Белог орла с мачевима четвртог реда добио је за показано јунаштво у борби за Козјак 1918. године. Поново је одликован Белим орлом с мачевима петог реда 1919. године и постављен за начелника Крајинског среза у Неготину.
У априлу 1920. године Игњат Стефановић постаје судија Среског и Градског суда у Ужицу, а 1921. године одлази за начелника Тиквешког округа где се бори против бугарских комита у Македонији. 1927. године постаје подсекретар у Министарству унутрашњих послова. 1918. године изабран је за народног посланика за срезове Кавадарци и Неготино на Вардару. За народног посланика поново је биран 1931. и 1935. године. Добио је постављење за државног саветника и чувара државних печата, а 1935. постављен је за министра шума и руда Краљевине Југославије.
1941. године је заробљен и у заробљеништву провео све време окупације, а по завршетку рата вратио се у Београд.
Поред напред наведених одличја, Стефановић је носио и следећа: Орден Југословенске круне трећег и четвртог реда, Орден Светог Саве другог и четвртог реда, Орден француског Ратног крста.
Игњат Стефановић је умро у Београду 1972. године.
