име: Никола
презиме: Томашевић
име оца: Јеротије
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1876.
година смрти: 1965.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Томашевић Ј. Никола, официр – дивизијски генерал, (Београд, 10. II 1876 – Београд, 17. VIII 1965).
Отац Јеротије, абаџија а мајка Анка, домаћица.
После завршених шест разреда гимназије 1. септембра 1893. године са XXVI класом сту- пио у НШ ВА. Вишу школу ВА завршио је 1903. са XI класом. У први официрски чин произведен 2. августа 1896, капетана 1902, мајора 1909, пуковни- ка 1 октобра 1915, бригадног генерала 21. октобра 1923, а дивизијског генерала 17. децембра 1924. године.
До 1899. године био је водник у пољској артиљерији. Током 1899. и 1900. био је државни питомац на стручном усавршавању у аустроугарској артиљерији у Бечу. По повратку у домовину ради као командир батерије у пољској артиљерији, ађутант инспектора артиљерије и командант дивизиона у пољској артиљерији.
У балканским ратовима био је командант I артиљеријског дивизио- на Дринске дивизије I позива. Петог октобра 1913. године тешко је рањен код села Врбовца на десној обали реке Раље, па му је ампутира- но стопало десне ноге. За време I светског рата био је командант диви-иона Шумадијске дивизије I позива. При нашем одступању као рање- ник са осталим пацијентима болнице у Врњачкој Бањи заробљен је 27. октобра 1915. године и спроведен у Аустроугарску у заробљеништво. После дужег боловања пуштен је као инвалид. Од 30. априла 1917. до 5. марта 1919. био је на служби код шефа Српске војне мисије у Паризу и заступник делегата српске ВК код француске Врховне команде.
После рата паралелно је шеф Артиљеријског бироа и заступник инспектора артиљерије, па наставник Тактике артиљерије на НШ ВА. Од 27. новембра 1920. именован је за војног изасланика у Бечу, а потом је начелник Артиљеријског одељења команде II армијске области и в. д. команданта Косовске дивизијске области. За време службе у команди II армијске области истовремено је био привремени судија Босанског дивизијског суда. Пензионисан је 17. маја 1927. године.
За предан и одговоран рад одликован је са више одликовања и дру- гих признања. Међу којима и једним Орденом Карађорђеве звезде IV степена и два ордена Карађорђеве звезде са мачевима IV и III степена. Орденом белог орла III степена, Златном медаљом за храброст итд.
Женио се два пута. Током 1903. са Маријом, кћерком Стевана Јова- новића, артиљеријског пуковника из Београда, а 1910. са Катарином кћерком Пере Анастасијевића, трговца из Београда. Имао је сина Предрага и кћерку Оливеру.
