име: Василије
презиме: Трбић
име оца:
место: Бијело Брдо
општина: Ердут
година рођења: 1881.
година смрти: 1962.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Василије Трбић је рођен 11. октобра 1881. године у Белом Брду код Осијека. Основну школу је завршио у родном месту а касније је прешао код својих рођака у Србију. Четири разреда гимназије завршио је у Параћину и Алексинцу, па је затим отишао у Свету гору с намером да уђе у калуђерски ред истовремено се уписујући у богословију. Но, није му било суђено да постане калуђер. После три године проведене у школи убијени су неки грчки калуђери за шта је био осумњичен Трбић. Из Свете горе је побегао у Србију и прикључио се четничком покрету и постао четнички војвода. Ево шта су службене новине записале о војводи Василију Трбићу, несуђеном калуђеру, витезу Карађорђеве звезде са мачевима:
Са Солунског фронта авионом у поробљену отаџбину
ЛЕТ ЧЕТНИЧКОГ ВОЈВОДЕ ВАСИЛИЈА ТРБИЋА
По доласку са Крфа на солунски фронт наша је војска заузела одређене положаје и постепено ступала у дејство. Наши су добро знали какве прилике владају у окупираној Србији и Црној Гори и каква зверства окупатори чине над нашим становништвом. Кад су непријатељи у пролеће 1917. године почели регрутовати наше мушко становништво од 15 до 50 година, цео свет је почео бежати у шуму. Настали су црни дани за наше становништво под окупаторима, о чему најбољу слику дају прикупљени подаци од стране пок. проф. Др Рајса.
У таквим моментима поред борбе на фронту требало је наћи начина да се одржи национални дух код народа, који је остао под окупаторима и да му се наговести скоро ослобођење.
Стари национални борац четнички војвода Василије Трбић по одобрењу Врховне команде имао је да пређе у јужну Србију, и да се на лицу места увери о приликама које владају у окупираним крајевима. Поред тога, његово одашиљање у добоку непријатељску позадину било је у вези са ступањем Румуније у рат.
Одлука је пала да Трбић авионом пређе у јужну Србију, по могућству изврши своју мисију, а потом да се врати на солунски фронт.
20. јуна 1916. године Трбић је стигао у српско-француску ескадрилу у Вертекоп, где је остао неколико дана ради припреме за пут. Полазак је био заказан 27. јула и тога дана у три сата изјутра ушао је у авион и пошао на пут. Његов пилот је био француски поручник Делкроа, а летели су на авиону „ниеупорт”. Време је било лепо и срећа их је пратила тако, да су без сметње приспели на одређено место. Прелетели су преко Прилепа и даље између Скопља и Велеса и у 4,55 часова спустили се на планину Солунци, на месту званом „Велешка рупа“. Пилот Делкроа одмах се авионом вратио на солунски фронт, а Трбић се дочепао планина и пошао у извршење поверљиве мисије.
Трбић је своју мисију успешно извршио и тек у јануару 1917. године вратио се на солунски фронт са исцрпним извештајима о стању код непријатеља. Лет четничког војводе Василија Трбића у поробљену отаџбину било је право пожртвовање и велики херојски подвиг. За то пожртвовање и успешно извршену мисију престолонаследник регент Александар одликовао је Трбића највишим ратним орденом Карађорђевом звездом са мачевима.
