име: Миленко
презиме: Варјачић
име оца: Ј.
место: Београд, рођен у Крагујевцу
општина: Београд
година рођења:
година смрти:
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Рођен 25. марта 1884. у Крагујевцу где је завршио основну школу и гимназију. Ступио је 1902. у Војну академију и стекао чин потпоручника 1906, капетана 1913, мајора 1918, пуковника 1927. и генерала 1934. године. Завршио је и пешадијску школу гађања и виши курс команде стручних курсева.
Учесник је ратова 1912, 1913, 1914 до 1918. године.
У ратовима 1912-1918. био је у Моравској бригади, 19. пешадијском пуку „Војвода Путник“ и Другом моравском прекобројном пуку. Године 1918. и 1919. био је у Француској на лечењу. Од 1920. до 1941. био је: од 1920. до 1926. командант батаљона у 7. пешадијском пуку „Краљ Петар I“ и 19. пешадијском пуку „Војвода Путник“, 1927. у 21. пешадијском пуку „Чехословачком“ помоћник команданта пука, 1927. до 1932. командант Шестог пешадијског пука „Краљ Александар I “, 1932-1934. командант 13. пешадијског пука „Хајдук Вељко“, 1934. до 1936. командант пешадије Јадранске дивизијске области, 1936. до 1941. помоћник команданта Зетске дивизијске области и у рату 1941. године командант Зетске дивизије. Рањаван једва пута, 1914, на Церу и три пута 1917. на Добром пољу.
Од 1941. до 1943. године боравио је у заробљеничким логорима у Албанији и Италији, а од септембра 1943. године три месеца у Апенинима. Затим је од априла до септембра 1944. био у логору на Бањици. Пензионисан је 1945. године, а преминуо 1963. године у Београду.
Одликован је Сребрном медаљом за храброст „Милош Обилић“, Медаљом „Освећено Косово“ (1912), Медаљом за војничке врлине (1913), Медаљом „Петар I “, Карађорђевом звездом са мачевима 4. реда (1915), „Албанском споменицом“ (1915), Орденом „Бели орао“ 3. реда (1915) 4. реда (1916), Легијом части (1916), „Белим орлом“ 5. реда (1917), Споменицом „Петар I Краљ Србије“ 1914. до 1918, док је у миру одликован „Белим орлом“ (1920), Орденом „Свети Сава“ 5. реда (1922) 4. реда (1926), Југословенском круном 4. реда (1930) 3. реда (1933) 2. реда (1936) и „Белим орлом“ 4. реда (1940).
