Васиљевић М. Војислав

Васиљевић М. Војислав
Васиљевић М. Војислав

 

 

име: Војислав
презиме: Васиљевић
име оца: Максим
место: Станина Река
општина: Ваљево
година рођења: 1872.
година смрти: 1957.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Васиљевић М. Војислав, пешадијски пуковник (Станина Река, Ваљево, 3. X 1872 – Београд, 12. V 1957).

Отац Максим и мајка Симеуна (рођ. Бирчанин из Суводања), пољопривредници.

Основну школу завршио је на ваљевским Ставама, седам разреда гимназије у Шапцу, НШ ВА у Београду 1899. године. Службовао је у више места, па и као командир IV чете II батаљона XVII пешадијског пука у Ваљеву. Мајорски чин добио је 1913, а пуковнички 1923. године.

У ослободилачким ратовима 1912-1914. учествовао је са тројицом браће од којих се двојица нису вратила кући. Током балканских ратова, командовао је III четом IV батаљона I прекобројног пука и II батаљоном IX пешадијског пука II позива.

За време I светског рата најпре је заступао команданта II батаљона II прекобројног пука, потом је био командант III батаљона XI пешадијског пука Карађорђе и био први командант батаљона I добровољачког пука Срба, Хрвата и Словенаца. Током Арнаутске побуне 1920. године био је командант Галичког одреда.

За време Церске битке 1914. заступао је команданта пука. Касније се борио у више борби и показао се изузетно храбрим и сналажљивим. Више пута је рањаван, а теже у леву бутину 15. новембра 1914. код Љига и у десну руку на Веруту 10. августа 1916. године.

У Војсци Краљевине Југославије био је најпре командант XVII, па V пешадијског пука у Ваљеву, командант војног округа и на служби у штабу дивизијске области. Пензионисан је и преведен у резерву 27. октобра 1936. године. Био је реактивиран у Априлском рату 1941. године, заробљен и интерниран у Немачку, одакле се вратио 1945. године.

Оженио се Драгом кћерком Фате Блашковића из Београда, која је била учитељица и добро свирала на клавиру. Били су материјално добро обезбеђени, а како нису имали деце имовину су оставили родбини.

За ратне и мирнодопске заслуге добио је Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV степена, Орден Светог Саве III реда, Орден белог орла V реда, Орден југословенске круне IV и III реда, Златну медаљу за храброст, Сребрну медаљу за храброст, Медаљу краља Петра I, Медаљу за војничке заслуге, пољски Орден Колонија реститута и четири спомени- це за учешће у ратовима 1912-1918. године.

Слични чланци:

Јовичић Ј. Обрад

Јовичић Ј. Обрад

Учесник је пробоја Солунског фронта 1918. године, „испољавајући у многим приликама невиђену храброст“, као припадник 4. чете, 1. батаљона, 21 пешадијског пука.

Прочитај више »