Васиљевић М. Војислав

Васиљевић М. Војислав
Васиљевић М. Војислав

 

 

име: Војислав
презиме: Васиљевић
име оца: Максим
место: Станина Река
општина: Ваљево
година рођења: 1872.
година смрти: 1957.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Васиљевић М. Војислав, пешадијски пуковник (Станина Река, Ваљево, 3. X 1872 – Београд, 12. V 1957).

Отац Максим и мајка Симеуна (рођ. Бирчанин из Суводања), пољопривредници.

Основну школу завршио је на ваљевским Ставама, седам разреда гимназије у Шапцу, НШ ВА у Београду 1899. године. Службовао је у више места, па и као командир IV чете II батаљона XVII пешадијског пука у Ваљеву. Мајорски чин добио је 1913, а пуковнички 1923. године.

У ослободилачким ратовима 1912-1914. учествовао је са тројицом браће од којих се двојица нису вратила кући. Током балканских ратова, командовао је III четом IV батаљона I прекобројног пука и II батаљоном IX пешадијског пука II позива.

За време I светског рата најпре је заступао команданта II батаљона II прекобројног пука, потом је био командант III батаљона XI пешадијског пука Карађорђе и био први командант батаљона I добровољачког пука Срба, Хрвата и Словенаца. Током Арнаутске побуне 1920. године био је командант Галичког одреда.

За време Церске битке 1914. заступао је команданта пука. Касније се борио у више борби и показао се изузетно храбрим и сналажљивим. Више пута је рањаван, а теже у леву бутину 15. новембра 1914. код Љига и у десну руку на Веруту 10. августа 1916. године.

У Војсци Краљевине Југославије био је најпре командант XVII, па V пешадијског пука у Ваљеву, командант војног округа и на служби у штабу дивизијске области. Пензионисан је и преведен у резерву 27. октобра 1936. године. Био је реактивиран у Априлском рату 1941. године, заробљен и интерниран у Немачку, одакле се вратио 1945. године.

Оженио се Драгом кћерком Фате Блашковића из Београда, која је била учитељица и добро свирала на клавиру. Били су материјално добро обезбеђени, а како нису имали деце имовину су оставили родбини.

За ратне и мирнодопске заслуге добио је Орден Карађорђеве звезде са мачевима IV степена, Орден Светог Саве III реда, Орден белог орла V реда, Орден југословенске круне IV и III реда, Златну медаљу за храброст, Сребрну медаљу за храброст, Медаљу краља Петра I, Медаљу за војничке заслуге, пољски Орден Колонија реститута и четири спомени- це за учешће у ратовима 1912-1918. године.

Слични чланци:

Маричић Андрија

Маричић Андрија

Андријина чета борила се на положајима око Шапца, па се после вратила на Кривају ка Церу. На Преображење заметнула се љута борба. Андрија је гледао својим очима како умиру његови рођаци, суседи и сељаци, његови најбољи другови.

Прочитај више »
Арсић А. Војислав

Арсић А. Војислав

Војислав је засигурно био храбар ратник, пошто је пришивао, као обичан сељак, звездицу за звездицом и већ у први светски рат ушао као наредник.

Прочитај више »