име: Драгомир
презиме: Вуковић
име оца: Љубомир
место: Чачак
општина: Чачак
година рођења: 1876.
година смрти: 1947.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић
Вуковић Љ. Драгомир, официр – пешадијски бригадни генерал (Чачак, 7. III 1876 – Београд, 3. X 1947).
Отац Љубомир, свештеник, мајка Анка, домаћица. Основну школу и шест разреда гимназије завршио у Чачку и Нишу. Као питомац XXXI класе Ниже школе завршио је Војну академију у Београду. Свршио је и Виши курс официрске школе.
На почетку каријере био је командир вода у ВА и Краљевој гарди, а потом у IV и X пешадијском пуку, где је био и ађутант. Касније је био на служби у команди Шабачког војног округа.
Учествовао у ратовима од 1912-1918. године као водник и командир чете. У I балканском рату био је командир I чете II батаљона X пешадијског пука II позива, па ађутант истог батаљона. У II балканском рату био је командир чете у V прекобројном пуку. Као командир чете у X пешадијском пуку учествовао је у гушењу албанске побуне крајем 1913. године.
У I светском рату био је командир Митраљеског одељења, командант батаљона у VI и IV пешадијском пуку II позива. Током 1916. године командовао је батаљоном у XV и XVI пуку, а онда прелази на рад у Генералштабни одсек Министарства војног.
После рата обављао је више одговорних дужности, међу којима: команданта батаљона, шефа одсека у ГШ и Министарству војске и морнарице (убудуће: МВМ), команданта пука, команданта пешадијске бригаде и помоћника команданта дивизијске области. У Ваљеву је службовао од 1928. до 1938. као помоћник, заменик и заступник команданта Дринске дивизијске области и био председник Месног одбора Аеро клуба и Обласног одбора Јадранске страже.
У Априлском рату 1941. заробљен је и интерниран у Немачку, одакле је отпуштен средином 1942. године због болести. Са супругом Зором (26. V 1882 – 22. VIII 1963) имао је синове (Љубомира и Слободана) и ћерке (Оливеру и Милену).
За показану храброст и умешност у командовању добио је више ратних и мирнодопских одликовања (Ордене белог орла IV и III. реда, Ордене Светог Саве IV, III и II реда, Златну и сребрну медаљу за хра- брост и грчки Ратни крст). Због великог доприноса пробоју Солунског фронта 1918. одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда. Имао је и све споменице за учешће у ратовима 1912-1918. године.
