Зарић Л. Чедомир

Зарић Л. Чедомир
Зарић Л. Чедомир

 

 

име: Чедомир
презиме: Зарић
име оца: Лазар
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1883.
година смрти: 1970.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Зарић Л. Чедомир, официр – бригадни генерал (Београд, 29. II 1883 – Београд, 15. I 1970).

Потиче из учитељске породице, од оца Лазара и мајке Савке. После гимназије завршио је ВА са XXXIII класом. Почео је као командир вода у XVIII пешадијском пуку а 1911, када је дао оставку на службу.

Током балканских ратова био је командир вода у Дринском дивизијском пуку I позива. У I светском рату најпре је постављен за командира мерзерског вода, а од 1914. заступника IX батерије Моравског артиљеријског пука. Од 1915. био је командир VI батерије Вардарске дивизије, официр осматрач њеног артиљеријског пука, потом командир немачких заплењених батерија, официр извиђач Вардарског пука и командир V батерије Моравског брдског артиљеријског пука.

Из ратова је изашао као капетан I класе и био командир II батерије, па командант II дивизиона III пука тешке артиљерије. Као мајор новембра 1922. године постао је в. д. начелника Артиљеријског одељења Косовске дивизијске области, а две године касније командант I дивизиона артиљеријског пука III армије. Као пуковник од априла 1929. до краја 1933. био је в. д. команданта XVII артиљеријског пука. Затим је био у Инспекцији земаљске одбране, па командант XX самосталног артиљеријског дивизиона, в. д. команданта Босанске дивизијске области и командант артиљерије Моравске дивизијске области. У чин бригадног генерала произведен је 1936, а пензионисан 18. фебруара 1938. године.

У Априлском рату 1941. био је командант артиљерије Ибарске дивизије. Заробљен и интерниран. Вратио се из заробљеништва 1944. године. Био је ожењен Лепосавом, ћерком Јована Чворића, индустријалца из Лознице. Имали су три кћери.

Одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена, Орденом белог орла са мачевима и Медаљом за храброст.

Слични чланци:

Топаловић Радосав

Топаловић Радосав

Јадни пешаци. Њих нико не штеди, о њиховом умору нико не води рачуна. А смрт им увек прети. Ето, и сада, овако уморни и измрцварени, они морају својим голим грудима да налете на бугарске ножеве, морају да их разбију, да прокрче пут другима или сви да изгину.

Прочитај више »