име: Станиша
презиме: Жарковић
име оца: С.
место: Нова Градина, рођен у селу Бодежиште
општина: Вировитица (Хрватска)
година рођења: 1886.
година смрти: 1962.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Ратни добровољац
Станиша је рођен 1886. године у селу Бодежиште, Гацки срез. Мобилисан је у бившу аустроугарску војску и са многим својим земљацима пребегао је Русима и у Одеси приступио добровољцима да би се с њима борио у Добруџи, а касније на солунском фронту.
Након првог светског рата Станиша је 1921. године досељен у село Нова Градина, општина Вировитица, у Хрватској, где је живео са својом породицом. Почетком рата 1941. године одлази у село Жаљевића у Херцеговини код сестрића Савића да би се склонио од усташа које су прогониле све ратне добровољце. У истом селу је тада било још добровољаца, такође колонизираних из Херцеговине из Гацког среза и сви су тучени и злостављани од стране усташа. Том приликом из његове куће усташе су однеле сва његова одликовања с документима. Ова одликовања никада више нису пронађена. На Видовдан, 1941. голине његова фамилија са осталим српским породицама бива протерана у Србију. У Србији су живели као избеглице и он се са својим земљацима нашао у близини Аранђеловца 1942. године. Одавде му син Блажа одлази у партизане и гине на сремском фронту, а кћер Софија је рањена као партизанка и сада је ратни инвалид. После завршетка другог светског рата Станиша се враћа у Нову Градину где као земљорадник и уз помоћ награде коју је примао за Карађорђеву звезду с мачевима живи до 1962. године, када је умро.
Породица Станише Жарковића, и поред свих перипетија које је преживљавала током другог светског рата, сачувала је наредбу А.Ђ. Бр. 10589 из 1919. године коју је потписао командант армије ђенерал Милош Васић у којој се говори о подвизима Станише Жарковића на Кајмакчалану када је са својом десетином извршио јуриш на непријатељску батерију где је показао извапредну личну храброст. Тада је на другом положају напао непријатељске ровове бомбама и онемогућио непријатеља да нашој војсци нанесе знатније губитке. У новембру је на Црном камену енергично гонио непријатеља са својом десетином и у свим борбама служио је као пример храбрости и пожртвовања својим друговима. Нека ова Наредба Милоша Васића буде сведоџба на основу којих подвига је Станиша Жарковић добио војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима.
