име: Милан
презиме: Живковић
име оца: П.
место: Вршац, рођен у Пироту
општина: Вршац
година рођења: 1877.
година смрти: 1957.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Милан је рођен 6. септембра 1877. године у Пироту.
После одслуженог војног рока прелази из Пирота у Београд. У Београду је радио на железници у у амбулантној пошти.
У рат 1912. голине Милан одлази као редов и учествује као борац III чете III батаљона III пешадијског пука Моравске дивизије у том пуку и наставља ратовање све до 1918. године. Из рата је изашао са чином поручника и са војничким орденом Карађорђеве звезде са мачевима.
Након пробоја солунског фронта Милан долази са српском војском до Вршца, као ослободилац улази у Велики Гај и наставља пут до Темишвара. При пролазу кроз Београд, Милан затиче своје синове од 7 и 10 година и супругу тешко болесну од шпанске грознице, али одмах одлази даље према Вршцу. Након неколико дана долази поново у Београд да обиђе болесну супругу која после два дана умире. После њене сахране синове одводи у Вршац где их оставља на чување код Зорке Никашиновић, а он одлази у Темишвар. После демобилизације једно време с синовима живи у Вршцу.
Године 1920. почиње да ради као погранични официр према румунској граници у Накову код Мокрина. Три године касније прелази у резерву и враћа се у Вршац где се жени Зорком Никашиновић која му је чувала синове. У Вршцу ради као службеник у општини све до пензионисања.
За време док је радио као службеник анпутирана му је десна нога изнад колена због последица рањавања у првом светском рату. Касније као пензионер живи у Вршцу све до смрти 1957. године.
Поред Карађорђеве звезде са мачевима војничкога реда, капетан I класе Милан Живковић носио је две Медаље за храброст „Милош Обилић“, Високо енглеско одличје Џорџа Петог за храброст на бојном пољу, све споменице за ратове од 1912 – 1918. године и Медаљу за војне заслуге.
