Живковић С. Радомир

Живковић С. Радомир
Живковић С. Радомир

 

 

име: Радомир
презиме: Живковић
име оца: Сима
место: Миросаљци
општина: Лазаревац
година рођења: 1881.
година смрти: 1916.
извор података: “Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912-1918“ Милорад Радојчић

 

Живковић С. Радомир, официр – пешадијски потпуковник (Миросаљци, Лазаревац, 4. VI 1881 – Солунски фронт, западно од коте 1810, 24/11. X 1916).

Отац Сима и мајка Јелица. После шест разреда гимназије у Београду завршио је НШ ВА са XXXII класом, а ВШ ВА са XVI класом 1906. године.

До 1906. био је командир вода у V пешадијском батаљону, а потом командир чете у XIV и VII пешадијском пуку.

У балканским ратовима са успехом водио је чету на чијем је челу био. Нарочито се истакао у борбама на Једрену и Чупином брду, где је лакше рањен.

Пред Први светски рат био је ађутант Команде трупа нових области, а после реорганизације наше војске на Крфу, примио је I батаљон XVII пешадијског пука. Са тим батаљоном успешно је командовао и савесно вршио дужност.

Дана 11. августа 1916. године са својим батаљоном вршио је напад југозападно од коте 1810. У том јуришу храбро је пао, смртно погођен непријатељским шрапнелом. Тим поводом посмртно је унапређен у чин пешадијског потпуковника и одликован Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV степена. Сахрањен је на Српском војничком гробљу на Зејтинлику, а касније пренет у породичну гробницу у Београд.

Поред Карађорђеве звезде имао је: Медаљу за војничке врлине, Златну медаљу за храброст, Орден белог орла V степена, Споменице краља Петра I и један бугарски орден.

Иза себе је оставио супругу Живану, рођену Васић; кћи Анђелију, суплента и сина Војина, артиљеријског потпоручника.

Слични чланци:

Матејић Ж. Милутин

Нисмо дали да закоље Белог Јову за славу. Заволели смо га, играли се са њим. Па кад идемо на положај, Јова са нама, неће са другим војницима за божју мајку, само са нама.

Прочитај више »