име: Михаило Мића
презиме: Жујовић
име оца: Ђорђе
место: Београд
општина: Београд
година рођења: 1880.
година смрти: 1965.
извор података: “Витезови Карађорђеве звезде са мачевима“ Томислав С. Влаховић, 1988.
Коњички пуконик у пензији и резерви
Рођен 21. маја 1880. год. у Београду од оца Ђорђа и матере Персиде.
Основну школу и 7 разреда гимназије свршио у Београду, па је ступио у Војну академију.
По свршеној Војној академији унапређен у чин коњичког потпоручника и одређен за водника IV коњичког пука до марта 1903. год. Потом био водник 1. коњичког пука „Обилића“ до 1905. год. када је као поручник поново враћен за водника IV коњич. пука, у коме је остао до 1908. год. када је одређен за помоћника наставника јахања у Војној академији.
Од септембра 1909. до јула 1910. год. у IV Франц. хусарском пуку.
По повратку из Француске као капетан II кл. био је командир у I коњич. пуку.
У рату: српско-турском 1912. године командовао 1. ескадроном I коњичког пука Коњичке дивизије. Учествовао у бици на Куманову и у Битољској бици. 22. октобра 1912. г. унапређен у чин капетана I кл.
У српско-бугарском рату 1913. г. командовао истим ескадроном. Учествовао у бици на Брегалници. По свршеном рату био је ађутант у IV коњичком пуку. 30. октобра г. унапређен у чин мајора.
1914-1918. год, као мајор командовао је 4. ескадроном 1. коњич. пука. Учествовао у бици на Церу; у операцијама у Срему; Колубарској бици. 1915. год. командовао 4. ескадроном III коњич. пука до новембра 1916. год. када је као потпуковник одређен за помоћника команданта III коњичког пука и заступника команданта; у 1917. год. заступа команданта II коњичког пука; у 1918. год. био је заступник команданта IV коњичког пука; кратко време исте године командовао батаљоном Прилепског одреда, потом на служби у штабу I коњичке бригаде; на служби у штабу Коњичке дивизије до маја 1919. године.
По рату: Начелник војне станице у Вршцу; на служби у штабу Коњичке дивизије; члан комисије за разграничење; као пуковник командант 8 коњичког пука; на служби у штабу IV армијске области; учитељ јахања у Војној академији и командант Велешког војног округа.
Рањен је: 17. јуна 1913. год. на Тмолској коси; 30. октобра 1914. год на Дрену у Тамнави; 6. октобра 1914. год. код Мале Крсне и 10. новембра 1916. године на Сухомдолу (к. 1050) од ове ране зарамљује.
За заслуге стечене у миру и ратовима одликован је: Карађорђевом звездом са мачевима IV реда, Белим орлом V реда, Белим орлом IV и V реда, Сребрном медаљом за храброст, три Златне медаље за храброст Југословенском круном III реда, франц. Легијом части V степена и све ратне споменице.
Стављен у пензију (6. новембра 1926. г.) по својој молби.
Није се женио. Живео је у Београду и Космају.
Умро је у Београду 1965. године и сахрањен у породичној гробници на Новом гробљу.
(Споменица XXXII класе)
