Извор: Балканско полуострво и јужнословенске земље, Цвијић Јован

Испитујући порекло и време досељавања становништва у Шумадији, често сам био изненађен брзином којом је вршено прилагођивање досељеника, затим знатном разликом која се констатује између истога становништва, од кога је један део остао у земљи матици, а други се населио у Шумадији. На предњим странама је помињато, како је већ у другој генерацији често нестало видних разлика између старинаца и досељеника и између досељеника из разних крајева. Нигде се досељеници нису тако брзо прилагођивали новој географској и друштвеној средини и нигде се нису толико укрштали као у Шумадији, слободној и својој држави, где су и земљу могли слободно заузимати. Као што пластична маса узима облик суда у који се стави, као што се ток једне реке прилагођава вијугама и неравнинама корита и на исти начин ломи о обалске стене, тако се у Шумадији разне метанастазичке струје брзо тару, ломе и прилагоде новом географском оквиру и социјалној средини.

Као што је познато, моравску Србију на Северу од Ниша населиле су три главне струје: динарска, косовско-метохијска и моравско-вардарска, а поред њих и ове споредне струје: шопска или торлачка, тимочко-браничевска и инверсне струје са Севера. Старинци су према досељеницима у незнатном броју, највише до 20%. Досељеници ових струја и старинци амалгамисали су се и створили нов психички варијетет, који се може означити и као нов тип. Он није исто ни са народом старе српске државе нити има једино чисте особине динарских Срба, већ представља једну нову и снажну етничку комбинацију.

Али, кад се у детаљима проучава, ни Србија није једноставна; у њој има више етничких група.

Најважнију границу метанастазичких струја у Србији чини развође које се пружа са Севера на Југ, кроз средину Шумадије: Авала, Космај, Венчац и Опленац, Рудник, преседлина код Вучковице између Груже и Лепенице, планине на Западу од Левча и Темнића (Татарна, Самар и Тиква); затим ова граница прелази Мораву у сутесци код Трстеника и хвата се Гоча, Жељина и Копаоника, пружајући се огранком Копаоника, Острим Копљем, до баровите долине доњег Лаба у Косову. На Западу од ове границе сасвим превладају динарски досељеници, чинећи 90% од свих досељеника и бар 70% од свега становништва. Али, у појединим великим областима превлађују досељеници из одређених динарских крајева. Тако на пример у целој Шумадији са старим Влахом и долином Ибра највећу масу досељеника чине Сјеничани, затим досељеници из околине Новог Пазара, Бијелог Поља, Бихора и са Брда црногорских: од Васојевића, Мораче с Колашином, Роваца, Пипера, Куча и Братоножића. У подринским и ваљевским крајевима превлађују досељеници из Херцеговине, нарочито из црногорске Херцеговине, од Никшића и Никшићке Жупе, Дробњака, Пиве и Бањана; затим, у много мањој мери, из источне Босне. Досељеника из старе Црне Горе, из Катунске Нахије, мање из ријечке, љешанске и црмничке, има доста расутих и у једној и у другој области, али их је много више у Шумадији. Ова различна композиција је један од главних узрока због кога се на Западу од поменуте границе издвајају две групе становништва: западно-шумадијска и подринско-ваљевска; оне се даље могу рашчланити у мање групе, и нарочито има разлика између подринског и ваљевског становништва. Стари Влах се одваја као засебна врло карактеристична група.

На Западу од рудничког развођа етничка композиција становништва је дакле у главноме једноставна: динарска метанастазичка струја толико превлађује да се друге према њој губе. Друкчије је на Истоку од рудничког развођа до реке Мораве. Овде је становништво најразноврсније етничке композиције.

Одмах на Истоку од рудничког развођа, у крагујевачкој Јасеници, још превлађује динарска струја чинећи 60 процената од целокупног становништва, али су развијене и остале метанастазичке струје: косовско-метохијска, вардарско-моравска, шопска и тимочко-браничевска, које су на Западу, на пример већ у суседној Гружи, једва наговештене, а нема их као струја даље на Западу од Груже. Међутим на Истоку, у Лепеници, где спада и један део моравске равнице, динарска струја, још најјача, не чини ни 40 процента становништва, а остале струје су јако развијене, и узете све скупа учествују са преко 50% у саставу целокупног становништва, и то косовско-метохијска са 19,4, вардарско-моравска са 10,6, тимочко-браничевска са 14,7 и шопска са 6,7 процената.

Црни Врх, који се диже на Истоку од Крагујевца, чини важну метанастазичку границу, јер на Истоку од њега, у Левчу, Темнићу и Белици динарска струја не држи прво место у метанастазичком реду. Тако у Темнићу превлада косовско-метохијска струја чинећи 54,2 процента од целокупног броја кућа; на вардарско-моравску струју долази 21,2, на динарску само 3,4, на тимочко-браничевску 2,4 процента. А у Белици је најјача вардарско-моравска струја са 31,7 процената од целокупног броја кућа; њој се приближава косовско-метохијска са 26,9, док су остале струје много слабије: тимочко-браничевска са 9,8, шопска са 8,8, а динарска, најслабија са 4,1 процената.

У самој моравској долини је динарско становништво слабо заступљено; превлађују досељеници оне остале четири струје.

Западно од рудничког развођа, у западној Шумадији и подринско-ваљевским крајевима, старинаца нема више од 20 процената, и то кад се у њих урачуна и становништво непознатог порекла. Несумњивих старинаца нема више од 10–15 процената. Као што је поменуто, то старо становништво је имало своју цивилизацију сличну цивилизацији Косоваца, а у многоме се разликовало по материјалним тековинама, навикама и начинима од динарских досељеника, који су на њега наишли као етничка поплава, сирови, с друкчијом материјалном културом и друкчијим навикама и начинима. И на Истоку од рудничког развођа старинци не чине више од 10–16,5 процента од целокупног становништва, али су на њих наишле поглавито косовско-метохијске и вардарско-моравске струје насељавања, чије се становништво није онолико разликовало од старинаца као на Западу.

На изједначивање разног становништва и на аликвотни део који сваком од њих припада, од утицаја је и старост метанастазичких струја. Изгледа да је косовско-метохијска струја најстарија од свих. Немамо до сада доказа да се динарско насељавање као струја развило пре друге половине XVII века. Насељавање косовско-метохијском струјом је и старије од динарског и с њиме истовремено; такве су и остале струје насељавања. Што су досељеници неке струје старији у извесној области, тим су се више размножили, од једне породице има већи број кућа. И према томе, и кад је нека стара струја била слабија по броју досељених породица од неке новије струје, она по правилу по броју кућа и по броју својих представника чини данас знатнији аликвотни део целокупног становништва но она млађа струја. А ако су се досељеници разних струја у исто време настанили у извесном крају, најчешће су више прирасли и разгранали се досељеници динарске и косовско-метохијске струје него осталих.

У источној Србији, на Северу од Ртња, у сливовима Црне Реке, главног Тимока, Пека и Млаве има врло мало старинаца, потомака средњевековног тимочко-браничевског становништва. И колико их има, махом су се у турско доба сељакали из слива једне у слив друге реке или су прелазили Дунав и опет се враћали; нарочито их има доста који кажу да су дошли из Баната и јужне Русије (и ове зову кашто Московима). Било је једно доба, изгледа нарочито друга половина XVII века, када су ови крајеви били сксро опустели, и данашње становништво је у огромној већини досељено крајем XVII и у XVIII веку, и доцније. То је тако знатан прекид био да ново становништво једва што зна о старијем, и његова гробља назива незнаним гробљима.

Старо је становништво било српско, јер је сва старија номенклатура српска и у крајевима где сада Власи превлађују. У готово опустеле котлине северно од Ртња најпре су дошли Косовци и насељавали се где су хтели, и дуго су били више сточарско но земљорадничко становништво. Њихови потомци су главно српско становништво зајечарске околине (велика села: Рготина, Вражогрнци, Звездан, Бела Река итд.), Хомоља, Ресаве, Звижда итд. Остало је до сад необјашњено зашто се неке породице у Хомољу и Млави, и српске и румунске, зову Јелинима. Од досељеника динарске струје овде има највише Сјеничана и Црногораца, врло ретко Херцеговаца, и то мање групе које су растурене од Кривога Вира и Јабланице под Ртњем до помињатог Петрова Села на Мирочу. Сјеничане често зову Арнаутима, и отуда овде има арнаутских мала и назвања Арнаут (као Арнаута, река код Бољевца). Са шопском струјом је дошло становништво чак од Тетевена, затим од Лом-Паланке и Белограџика, али по правилу није ишло даље на Север од околине Зајечара; има их у овој вароши и у селима Великом Извору, Вратарници и у мањој мери и у Заграђи и Грљану. Највећи део влашког становништва доселио се после Косоваца из Алмаша у Банату и из Ердеља, и они се зову Утуреани, док се досељеници из Румуније зову Царани; то су забележили још Милићевић, Д. Јовановић и Карић. Унгуреани су се насељавали поглавито на Западу од Кучаја и Поречке Реке, а Царани на Истоку по тимочкој Крајини, али су се доцније, услед безбројних унутрашњих сељакања јако измешали.

Збила су се разноврсна укрштања између становништва ових разних струја досељавања; осим тога су се Власи претапали у Србе, а Срби у Влахе. Једни су на друге утицали. Услед тога се, северно од Ртња формирала нарочита етничка група, у којој истина има регионалних разноврсности, али је као целина у многоме друкчија од становништва јужно од Ртња.

Више је старинаца јужно од Ртња у котлини Соко-Бање и у областима Голаку, Сврљигу, Заглавку до Сврљишких Планина и Бабине Главе, као у осталом и јужно од ове пречаге; и све их је више што се приближујемо шопској области око Старе Планине или источног Балкана, и у Србији и у Бугарској. Међу досељеницима превлађују Торлаци из пиротског и трнског краја (Знепоља), затим из Загорја на источној страни Старе Планине и други. Како је по Старој Планини било доста хајдука у турско доба, они су се за време Првог Устанка и владе Књаза Милоша смиривали и насељавали, и за доста села, тврде становници, да су их основали хајдуци. Осим шопских досељеника има и јужно од Ртња Косоваца, затим истога динарског становништва као северно од Ртња, и доста емиграната тимочко-браничевске струје, њеног старог становништва.