Када је 8. септембра аустроугарска Балканска војска отпочела на доњој и средњој Дрини своју другу офанзиву, српска I армија се утврђивала на линији Прогар – Ашања – Обреж – Витојевци до које су претходног дана допрле њене дивизије – Дунавска I и Шумадијска I.
Предњи делови српске Коњичке дивизије допрли су до линије: Карловчић – Суботиште – Брестач – Никинци – Платичево – Грабовци одакле су се, под притиском 57. бригаде, 8. септембра увече повукли на линију Товарник – Платичево. Армијска коњица налазила се код Бољеваца, где је од Јакова потиснута и њена предстража. Источни одред аустроугарске 7. дивизије, потиснувши српску предстражу, напао је и њену главнину и приморао да се од Бољеваца повуче ка Прогару, на десно крило Дунавске I.
Западни одред 7. дивизије држао је Михаљевце, а аустроугарска 29. дивизија прикупљала се код Шашинаца и Јарка.
Неактивност српске I армије у току 7. и 8. септембра и прелазак главних аустроугарских снага преко Дрине навели су команданта аустроугарског Комбинованог корпуса на закључак да су се Срби одрекли офанзиве у Срему, те је упутио 29. дивизију да пређе Саву код Јарка, препустивши протеривање Срба из Срема команданту комбиноване 7. пешадијске дивизије. Међутим, вест је била лажна, па се 29. дивизија поново вратила у Шашинце. По подне 9. септембра Аустријанци су нападали Хртковце и Буђановце којима је српска Коњичка дивизија овладала овог дана, и повратила их, задржавши се на линији Михаљевци – Суботиште – Никинци. Армијска коњица је 9. септембра пребачена на правац Ашања – Деч, на лево крило Дунавске I, јер пред фронтом дивизије није имала више простора за дејство.
Командант Дунавске I предузео је, 9. септембра око 10 часова, противнапад 8. пуком од Бојчина ка фронту Бечмен – Петровчић и заузео линију Бечмен – Деч, угрозивши десни бок комбиноване 7. пешадијске дивизије, те се ова у току ноћи 9/10. септембра морала повући ка Старој Пазови. Део њеног Источног одреда је, са фронта Земун – Сурчин, под заштитом делова остављених у Батајници и монитора који су Дунавом превезли тешку артиљерију, одступио ка Ст. Пазови. Одбрана Београда, чим је за ово сазнала, пребацила је преко Саве пет чета које су ухватиле везу са јединицама I армије код Јакова. Овог дана су и преко Дунава, с обе стране Панчева, пребачена слаба српска одељења, а даље њихово продирање спречили су осигуравајући делови 107. ландштурмске пешадијске бригаде чија се главнина налазила код с. Баваништа.
Командант аустроугарског Комбинованог корпуса уверио се да још није испољен утицај успешне офанзиве аустроугарске 6. армије, па је замолио команданта 5. армије да му пошаље 104. ландштурмску пешадијску бригаду, а команданта Балканске војске да му одложи прелазак Саве код Јарка док са корпусом потпуно не очисти Срем од српских трупа. Командант Балканске војске усвојио је овај предлог и наредио команданту 5. армије да причека са новим преласком Дрине док снаге из Срема не буду у могућности да изврше прелазак Саве и док 6. армија не буде задобила довољно простора на висовима код Лознице.
Командант српске I армије известио је, 9. септембра, Врховну команду о својој намери да 10. или 11. септембра предузме офанзиву ка фронту Земун – Батајница и тражио садејство трупа Одбране Београда. Врховна команда упознала је команданта Одбране Београда са планом команданта I армије и наредила да се делови трупа Одбране Београда добро утврде на северозападној страни Земуна.
Командант 1 армије који се 9. септембра налазио код Ашање, имајући у виду и намеру команданта Дунавске дивизије I да нападне линију Сурчин – Добановци, издао је за 10. септембар заповест за напад армије, из које се види да се непријатељ јачим снагама утврђује код Руме; да држи линију Петровци – канал Јарчина – Хртковци, а према Дунавској I линију Бољевци
Јаково – Сурчин; да располаже извесном снагом и на Фрушкој гори. Јединицама армије су дати задаци: Коњичкој дивизији – да извиђа линију Инђија – Рума, тежећи кидању железничке везе Сремска Митровица – Петроварадин; Армијској коњици – да извиђа у правцу Нове и Старе Пазове и, штитећи бок Дунавске дивизије I, прекине железничку везу Земун – Инђија; Дунавској дивизији I – да продужи напад преко положаја Сурчин – Добановци ка Земуну; Шумадијској дивизији I – да центар и десно крило истакне у висину Карловчића и Товарника, а јаке извиђачке делове упути ка линији Рума – Митровица, штитећи позадину Дунавске I; армијској резерви (7. пук II и хаубичка батерија) – да одмах дође у Ашању; армијској артиљерији (без једне хаубичке батерије и делова придатих дивизија) – да остане на досадашњем месту. Комуникацијски правац Дунавске дивизије I ишао је од моста код Скеле на Обреновац и даље на Уб, а Шумадијске I од
моста код Новог Села на Владимирце и даље ка Коцељеву. Армијски штаб био је у Дебрцу, а командант армије у Ашањи.
Командант Одбране Београда умољен је да садејствује нападу Дунавске 1 на правцу Земун – Сурчин и ухвати што тешњу везу с њом.
Да би осигурао свој десни бок од дејства комбиноване 7. пешадијске дивизије, командант I армије је одлучио да прво нападне слабијег непријатеља код Сурчина ојачаном Дунавском I и одбаци га на исток, а према 29. дивизији да се за то време само обезбеди јединицама Шумадијске I на положају Карловчић – Товарник, што је потнуно одговарало ситуацији.
Пошто је команданту аустроугарског Комбикованог корпуса изгледало да Срби наступају јачим снагама са линије Добановци – Петровчић ка Старој Пазови, а имају слабије снаге јужно од линије Пећинци – Буђановци – Никинци, наредио је 10. септембра у 2.30 часова да 29. пешадијска дивизија нападне леви бок српских снага, и то: 58. пешадијска бригада у 4.30 часова из Шашинаца преко Руме и Путинаца, а 57. пешадијска бригада у 4.45 часова из Јарка северном обалом Римског канала; 2. батаљон 94. пука (58. бригаде) да осигура бок и позадину дивизије код Добринаца; Комбинована дивизија да код Старе Пазове спречи даље наступање Дунавске дивизије I.
Дакле, тек 10. септембра пошла је 29. дивизија у помоћ комбинованој 7. дивизији која се борила са надмоћнијим српским снагама. За 29. дивизијом кретала се 104. ландштурмска пешадијска бригада коју је као појачање упутио преко Митровице командант 5. армије.
Командант српске Коњичке дивизије одлучио се на наступање правцем Товарник – Суботиште – Рума и у 12.30 часова формирао је одред јачине: шест ескадрона, четири чете 19. пука и 2. коњичка батерија са задатком да заузме линију Прахово – Пећинци – Сибач – Буђановци и потпомогне рад извиђачких ескадрона који су били истурени напред.
До 14 часова су села Добановци, Угриновци, Крњешевци и Шимановци очишћена од непријатељских делова који су се повукли ка Батајници. Међутим, према левом боку Коњичке дивизије непријатељ је јачим снагама држао Хртковце па је наређено 4. коњичком пуку да изврши насилно извиђање у том правцу; он је протерао непријатељску чету из Буђановаца и ту се задржао. До 18.30 часова 2. коњички пук је заузео Пећинце и Сибач, а непријатељ се повукао ка Руми. Пола часа касније стигла је у Попинце 57. брагада; 2. батаљон 94. пука стигао је у 21 час пред Пећинце где га је јаком ватром дочекала 7. чета 19. пука. После двочасовног неуспешног нападања непријатељски батаљон се повукао у Добринце.
О непријатељу се сазнало да држи Руму – канал Јарчину – Хртковце, али му се није знала јачина. Код Руме су му биле јаче снаге, а у Хртковцима је имао пешадијски пук, батерију и два ескадрона. У оваквој ситуацији, Коњичка дивизија је заноћила: извиђачким ескадроном бр. 1 јужно од Голубинаца, а извиђачким ескадроном бр. 2 северно од Буђановаца. Остале њене јединице држале су: 2. коњички пук са четом пешадије Пећинце и Сибач; 4. коњички пук са четом пешадије Буђановце; 3. коњички пук Никинце и Платичево; 1. коњички пук са две чете пешадије и две коњичке батерије Суботиште и Товарник. Штаб дивизије заноћио је у Товарнику.
Армијска коњица је у 5.30 часова кренула правцем Деч – Крњешевци – Војка – Стара Пазова. Њен извиђачки ескадрон задржан је у Војки ватром непријатељског батаљона. По два ескадрона из Дунавског и Шумадијског коњичког пука одмах су сјахала и напала непријатеља, а три официрске патроле кренуле су да обиђу Војку и резерву непријатеља нападну бомбама. За пола часа Војка је заузета. Порушена је и железничка пруга између Нове и Старе Пазове. Из Дунавске дивизије I упућен је вод пољске артиљерије и пред вече постављен на северну ивицу Војке. Извиђачки делови армијске коњице заноћили су у додиру са непријатељем.
Дунавска дивизија I је у 10 часова, после темељно организованог напада, без борбе избила на линију Сурчин – Добановци, одакле се непријатељ још у току ноћи 9/10. септембра повукао ка Батајници, Пазови и Инђији, о чему штаб Дунавске дивизије ништа није знао. Овај напад у празно указује на то да је извиђачка и обавештајна служба штабова српских јединица, и то усред српског живља, била веома слаба. Командант дивизије одмах је наредио: да 8. пук са два батаљона заузме Земун; 18. пук са батеријом да избије на линију Леје – Воларско поље, у висини Угриноваца; 9. пук са батаљоном да крене правцем Петровчић – Угриновци, заузме и утврди за одбрану Угриновце; Дечки одред да остане у Дечу и извиђа ка Шимановцима; IV прекобројни пук и батаљон 7. пука II, са две батерије да крену правцем Сурчин – Добановци као дивизијска резерва. Дивизијске јединице су без борбе стигле на одређене тачке и ту заноћиле 10/11. септембра.
По подацима које је добила Шумадијска дивизија, непријатељ је држао Хртковце снагама пешадијског батаљона са митраљеским одељењем. Мештани су јавили да је непријатељ 9. септембра изјутра отишао из Руме, а остатак 32. ландштурмског пука да се железницом одвезао у Сремске Карловце. Шумадијека I је избила овог дана на линију Карловчић – Товарник – Грабовци и ухватила везу са Дунавском I.
Армијска резерва (7. пук II) заноћила је са два батаљона у Добановцима, а са једном четом у Карловчићу; остатак пука и хаубичка батерија код Ашање.
Одбрана Београда садејствовала је I армији са неколико чета пребачених преко Саве и Дунава ка Земуну и Панчеву. Једна чета ушла је у 5 часова у Земун који је непријатељ напустио претходне ноћи.
СВК је одобрила команданту I армије да 11. септембра настави офанзиву у Срему али му није дала појачања која је тражио јер то није допуштала ситуација на Дрини. Команданту Одбране Београда наређено је да више не пребацује трупе преко Саве, већ да са пребаченим четама и водом артиљерије држи само Земун.
Аустроугарски Комбиновани корпус био је 11. септембра овако распоређен: 7. дивизија посела је за одбрану линију Стара Пазова – Голубинци; 29. дивизија, појачала је 58. бригадом одбрану Голубинаца, а 57. бригада са артиљеријом била је у Попинцима, одакле је извиђала ка Шимановцима, Прхову и Суботишту.
За наступање ка фронту Инђија – Ириг – Рума, командант српске 1 армије наредио је: Коњичкој дивизији, да настави извиђање преко Инђије и Руме, обухватајући простор између правца Ашања – Деч – Голубинци – Инђија – Сремски Карловци и Саве, држећи – десно везу са Армијском коњицом, а лево са II армијом на десној обали Саве између Шапца и Митровице; Армијској коњици – да продужи извиђање у простору између Дунава и Коњичке дивизије, а кад се избије на линију Сланкамен – Крчедин – Бешка, да уђе у састав Коњичке дивизије као њена 3. бригада; Дунавској дивизији I да продужи наступање преко Деча ка Инђији, одржавајући тесну везу са Шумадијском дивизијом I; Шумадијској дивизији I да предузме наступање правцем Товарник – Суботиште – Пећинци – Добринци – Рума, а ако непријатељ буде јако бранио прелаз преко канала Јарчине, да наступа правцем Пећинци – Петровци – Рума. За обезбеђење свог левог бока Шумадијска I имала је да упути јаку колону правцем Никинци – Јарак – Шашинци која ће одржавати везу са II армијом на десној обали Саве. Армијској резерви наређено је да се креће правцем Деч – Шимановци – Голубинци ка Путинцима. Армијска артиљерија (без хаубичке батерије и градске артиљерије) имала је да дође у Огар или Товарник, зависно од тога где јој одреди њен командант. Предвиђено је да покрет јединица почне 11. септембра у 6 часова. Армијски штаб долази у Ашању, а командант армије ће бити код Шумадијске I на путу Товарник – Суботиште – Пећинци и даље.
Овој заповести се може приговорити само што се тиче артиљерије коју је требало раније довести ради благовременог учествовања у одсудним бојевима који су предстојали.
Јединице српске Коњичке дивизије имале су за 11. септембар: извиђачки ескадрони да продуже извршење раније добијених задатака; десна колона (2. коњички пук и вод 2. коњичке батерије) да дејствује на правцу Суботиште – Пећинци – Добринци – Рума, а лева (4. коњички пук и вод 2. коњичке батерије) на правцу Буђавовци – Рума; дивизијска резерва (1. коњички пук и 1. коњичка батерија) да се креће за десном колоном. Кад су предњи делови Шумадијске I, око 7 часова, почели да избијају на северну ивицу Суботишта, командант Коњичке дивизије наредио је да 4. коњички пук (чим 10. пук заузме Буђановце) уђе у састав десне колоне. До 8 часова главнина десне колоне била је у Пећинцима. Тада је непријатељска 57. бригада са артиљеријом држала Попинце и Добринце и извиђала ка Шимановцима, Прхову и Суботишту. Око 11 часова командант Коњичке дивизије наредио је да 2. и 4. коњички пук изађу на правац Прхово – Попинци и да га затворе, јер су се на том правцу појавили непријатељски делови. Појавом 19. пешадијског пука пред Попинцима и 2. коњичке бригаде од Контић-салаша, непријатељ се из Попинаца повукао у Петровце.
Коњичка дивизија избила је на правац Шимановци – Голубинци и продужила марш, а око 17.30 часова са 4. коњичким пуком и батеријом већ садејствовала нападу делова Дунавске I на Голубинце. Заноћила је 11/12. септембра на простору к. 84, Шимановци. Предстражу је образовао 4. коњички пук са 2. коњичком батеријом на к. 84, са задатком да одржава везу између Дунавске и Шумадијске дивизије. Главнина дивизије заноћила је северно од Шимановаца.
Из наведеног дејства Коњичке дивизије видимо како се она уклања испред фронта Шумадијске дивизије кад се ова толико приближила непријатељу да већ почиње борбу. Са новог правца помаже прво Шумадијску дивизију при нападу на Попинце, а затим Дунавску дивизију при нападу на Голубинце.
Армијска коњица извиђала је 11. септембра просторију Стара Пазова, Голубинци, Војка. Дунавски коњички пук упутио је три самосталне патроле и извиђачки ескадрон ка Голубинцима, а главнину је образовао Шумадијски коњички пук са водом артиљерије. Око 11 часова патроле су заустављене непријатељском ватром. Извиђачки ескадрон се развио за борбу и напао непријатеља. Десно од њега дошао је још један ескадрон из Дунавског коњичког пука и развио се за борбу пешке. Напад је потпомагао артиљеријски вод, а и Дечки одред је прешао у напад.
У 16 часова непријатељска артиљерија из Старе Пазове тукла је Армијску коњицу, а нарочито вод артиљерије, али је он избегао губитке честим премештањем. Командант Армијске коњице наредио је да оба коњичка пука упуте по један ескадрон на просторију између Старе Пазове и Инђије са задатком да извиђају непријатеља и прекину комуникације које везују та места. Чим је стигла пешадија Дунавске I, ескадрони Дунавског коњичког пука извучени су из борбе, а главнина Армијске коњице повукла се под заклоном мрака у бивак северозападно од Крњешеваца, поред пута Крњешевци – Војка.
Дунавска I, на основу армијске заповести, отпочела је наступањеј ка линији Стара Пазова – Голубинци, али се у току наступања сазнало да се непријатељ повукао у Стару Пазову и Голубинце, па је командант дивизије одлучио да овога дана овлада још и линијом Инђија – Луково – Најхоф. Око 15.30 часова 18. пук је заузео Нову Пазову и почео да се утврђује на њеној северној ивици. При даљем наступању наишло се на јак отпор непријатеља који је посео јужне ивице Старе Пазове и Голубинаца. Стога је командант дивизије у 16.30 часова наредио да Стару Пазову нападну: батаљон 7. пука II позива са 2. пољском батеријом и 18. пук са две батерије са источне стране, а IV прекобројни пук са батеријом са југоисточне стране; да 9. пук са две батерије нападне Голубинце, а 8. пук са батеријом да буде у дивизијској резерви код Војке.
Командант 18. пука је због мрака одложио напад на Стару Пазову за сутрадан, а IV прекобројни пук дошао је на 1 км од Старе Пазове и ту се утврдио; 9. пук је око 15 часова предузео напад на Голубинце и допро на 1 км од места, али је ту, падом мрака, обуставио даљи напад и приступио утврђивању. Дечки одред такође је подишао Голубинцима одбијајући више непријатељских испада. Дивизијска резерва, 8. пук, остала је у Војки.
Јединице Шумадијске дивизије I имале су ове задатке за 11. септембар: 3. коњички пук да пође из Платичева у 5.30 часова правцем Никинци – Хртковци – Јарак – Шашинци – Рума и да извиђа и осигурава рејон источно до линије Буђановци – Краљевци – Рума; десна колона (11. пук, 1. дивизион и вод болничара) да од 6 часова дејствује правцем Суботиште – Пећинци – Добринци – Краљевци – Рума; средња колона (10. пук, пољска батерија из 2. дивизиона и вод болничара) да од 6 часова дејствује правцам Брестач – Буђановци – к. 87 на каналу Јарчини – Рума; лева колона (12. пук, 3. дивизиски и вод болничара) да дејствује од 5.30 часова правцем Грабовци – Платичево – Никинци – Хртковци – Јарак – Шашинци; дивизијска резерва (19. пук са две батерије 2. дивизиона) да крене у 6 часова правцем Огар – Товарник – Суботиште и даље за десном колоном.
Груписање снага дивизије на десном крилу, у чијој се близини кретала армијска резерва, диктирано је потребом да се лакше савлада канал Јарчина, а касније ће се настојати да се снаге прегрупишу у духу задатака I армије да непријатеља одбаци од Фрушке горе ка истоку како га је СВК формулисала.
До 10 часова предњи делови колона избили су неузнемиравани од непријатеља до линије Пећинци – Шибач – Буђановци пред Хртковце. У ово време десна колона добила је артиљеријску ватру од Попинаца, које је затим пред мрак заузела уз помоћ Коњичке дивизије. Непријатељ (57. бригада) се повукао по паду мрака на север ка железничкој прузи. Због овог неуспеха командант аустроугарског Комбинованог корпуса одлучио је да привремено пређе у одбрану док се не прикупи комбинована 7. дивизија и не стигне 104. ландштурмска пешадијска бригада коју је са две батерије упутио командант 5. армије железницом.
Средња колона Шумадијске I заузела је Буђановце, одакле је непријатељ у 18 часова нагло одступио ка каналу Јарчини. Лева колона дочекана је пешадијском ватром са јужне ивице Хртковца, али је до подне успела да потисне непријатеља у правцу Јарка и ухвати везу са 14. пуком из II армије на десној обали Саве. У Јарку је непријатељ пружао јак отпор, али је на поновљени напад око 19.30 часова морао одступити ка Шашинцима.
Увече 11. септембра непријатељ је према десној колони држао Петровце и Добринце, према средњој канал Јарчину који је био утврђен, а према левој Шашинце. Сматрало се да пред Шумадијском I непријатељ има 3-4 батаљона, батерију артиљерије и пук коњице. У ствари, овде се налазила 29. пешадијска дивизија без 58. бригаде која је у Голубинцима појачала комбиновану 7. пешадијску дивизију.
Армијска резерва кретала се одређеним правцем и стигла је до Контића Салаша.
Одбрана Београда држала је предњим деловима Земун. На леву обалу Саве пребачен је и ескадрон коњице да поред одбране Земуна осигурава и позадину I армије са источне стране. Израђиван је мост за возила преко Саве. Главнина Одбране Београда налазила се на десној обали Саве и Дунава код Београда.
Овога дана наступио је преокрет у операцијама у Срему, изазван снажним надирањем аустроугарске 6. армије ка Крупњу. Да би се ово надирање зауставило, СВК је одлучила да појача III армију са две дивизије: Комбинованом из II армије и једном из I армије. Врховна команда није у вези с тим директно наредила команданту I армије да обустави офанзиву у Срему, већ је прво, 9. септембра, упутила ка Крупњу Дунавску II која је била намењена за појачавање I армије, а сада је одузела још једну дивизију чиме је толико ослабила I армију, да је приморала њеног команданта не само да обустави офанзиву већ и да буде спреман на повлачење и осталих снага ка мостобрану у случају наступања знатно надмоћнијег непријатеља.