Напади аустроугарске 5. армије настављени су 7. новембра на положаје II армије али без већег успеха. Комбиновани корпус нападао је 58. бригадом од поноћи левокрилни батаљон на мишарском положају. Нападач је растеран ручним бомбама. Губици браниоца су били: погинуло 7, рањено 80. Нападач је у 2 часа поновио напад, али је и он одбијен и спречено му је ширење низ Саву. Артиљерија Шумадијске I тукла је про подне трупе 57. бригаде у шуми код р. Думаче. Против левог одсека код Јевремовца непријатељ је повремено дејствовао артиљеријском ватром.
Аустроугарски 8. корпус тукао је арти.љеријском ватром цоо положај Тимочке I, нарочито њен десни одсек (с. Маове). Два батаљона Тимочке I извршила су испад ка Добрићу у тренутку када је Моравска I, по наређењу команданта армије, напала положаје 9. дивизије на Липолисту. Задржали су се на 150 м испред Добрића, који су бранила три батаљона 21. дивизије и по паду мрака се вратила на своје положаје.
Моравска I извршила је, под заштитом артиљерије са главног положаја, напад пред својим фронтом ради насилног извиђања. Десна колона (вод коњице, 2,5 батаљона 2. пука са 2 митраљеза и два топа 2. пољске батерије) пошла је у 7 часова са Парлога и избила на линију Стари Липолист – западна ивица с. Липолиста, потискујући пред собом три непријатељска батаљона који су били ојачавани из позадине и извршили три противнапада, али су одбијени. Лева колона (два батаљона 1. пука са 2 митраљеза) пошла је у 7 часова од с. Беле Реке и допрла до цркве у Липолисту, потискујући два непријатељска батаљона. Батаљон 3. пука (са митраљезом) који је у 7 часова пошао са Косовца (к. 185), наишао је на 1-2 непријатељска батаљона на линији с. Липолист – Крковача. Батаљон 16. пука (са митраљезом) који је у 7 часова пошао са Парлога ка Рибарима, избацио је из ровова код Манастир Салапга 1-2 непријатељска батаљона и доспео до јужне ивице Рибара. Командант дивизије пратио је догађаје са Парлога код Дуге шуме. Све су колоне биле у доброј вези и ломиле су непријатеља од 7 до 17 часова, а затим се цео овај борбени поредак повукао на своје положаје, оставивши само патроле на достигнутим линијама.
По подацима прикупљеним током овог напада, пред фронтом Моравске I налазило се: пет пукова, три пољске и једна хаубичка батерија из 9. дивизије; код Шапца се налазио Комбиновани корпус; од Добрића до Липолиста био је 8. корпус, а између Комбинованог и 8. корпуса 104. ландштурмска бригада која је одржавала везу између корпуса.
СВК је у 15 часова обавестила команданта II армије у Великом Бошњаку да му се због ситуације код I армије неће слати Дунавска II, а у поноћ је издала наређење да се положај III армије, пошто је истакнут у односу на I и II армију, поправи повлачењем на линију Кумовац – Попов парлог – Јаребичка црква – Велики градац – Мајдан – Гробље – Аранђелов гроб. О повлачењу III армије, Врховна команда је обавестила и команданте I и II армије који су имали да ухвате чврсту везу са њом на новом положају. (Лево крило II армије наслањало се на р. Нечај, а десно крило I армије требало је да буде на десној обали Ликодре, на положају Пребојна – Дренов остењак).
Врховна команда је на крају овог дана известила министра војног у Нишу о тешком стању код оперативне војске због оскудице у артиљеријској муницији и немогућности да се у таквим условима одупре непријатељу који употребљава у свакој прилици велики број разноврсне артиљерије са изобиљем муниције. Услед тога трупе трпе велике губитке и нису у стању да одбране одређене положаје, што им нагриза морал, а ово се стање из дана у дан погоршава. Стога Врховна команда моли министра војног да утиче на владу, како би се код наших савезника што пре набавила што већа количина артиљеријске муниције и хитно дотурила војсци.
Непријатељ је закључио да су му бочне групе показале слаб успех у обухватању српске војске, а узрок овоме видео је у ватреној надмоћности Срба. Командант Балканске војске је осетио да је испустио прилику да опколи српску војску и да му је једино остало да дивизијама из центра које су имале успеха предузме енергично гоњење Срба. Да би ово олакшао наредио је генералу Шњарићу да што већи део одреда прикупи за једновремени удар преко Вишеграда и Ужица.
Menu