Повлачење II армије
У току ноћи 9/10. новембра II армија се повукла на линији: десна обала Добраве – к. 174 – с. Слатина – вис Брестовац – Нешино брдо. Распоред њених дивизија био је: Коњичка дивизија на десној обали Саве од с. Ушће до Бановачког потеса, где је обезбеђивала десни бок II армије; Шумадијска I на десној обали Добраве од њеног ушћа у Саву до ушћа Млакве; Тимочка I на линији к. 174 (код с. Лојанице) – с. Заблаће – с. Слатина; Моравска I држала је положај с. Слатина – вис Брестовац – Нешино брдо (к. 266); Тимочка II која је овог дана ушла у састав II армије, држала је положај Косанин град – развалине Тројана – Велика и Мала Лисина – Парлог – Кик – Брачинац, и то: коњички ескадрон у долини Лешнице; на десном одсеку два батаљона 15. и два батаљона 14, пука са 3. пољском батеријом; на левом одсеку три батаљона 13. пука са пет пољских батерија. У дивизијској резерви (на Великој и Малој Лисини) била су два батаљона 15. и 3. батаљон 13. пука.
Командант Балканске војске, тежећи да принуди Србе да приме битку код Ваљева, са Колубаром за леђима, наредио је да се 10. новембра продужи брзо гоњење са напрезањем крајњих снага: 5. армија да гони ка линији с. Бањани – с. Коцељево, а 6. армија концентрично ка Ваљеву. По наређењу команданта 5. армије, Комбиновани корпус упутио је одред за гоњење (шест ескадрона, вод артиљерије и јегерску чету са 2 митраљеза) на колима правцем Мишар – Дебрц – Бањани, а 8. корпус одред (четири ескадрона коњице и добровољце из пешадије) правцем Слатина – Велики Бошњак – Коцељево. Главне снаге корпуса имале су да се крећу за одредима за гоњење. Пошто су гонећи одреди брзо наишли на јак отпор српских јединица, непријатељ је морао да развије за борбу јаче снаге од оних које су биле одређене за гоњење, нарочито против левог крила српске II армије.
Комбиновани корпус напао је у 12 часова десни одсек Шумадијске I и допро борбеним поретком на 800 м испред положаја, а у 16.45 почео је да прелази р. Добраву. Према левом одсеку Шумадијске I, у 17 часова су се спуштали око два непријатељска батаљона, један ескадрон и једна батерија (од с. Кормана ка р. Добрави). У исто време напао је 8. корпус једним пуком, са два ескадрона и батеријом лево крило Моравске I на Нешином брду; око 13 часова почео је да обухвата и десно крило ове дивизије (2. пук), али је задржан. Пошто је у овом тренутку примећено неуредно одступање делова Тимочке II са Косаниног града ка Текеришу, упућен је Јадарски четнички одред на развалину Тројана (к. 625) да их прихвати и заштити лево крило Моравске I. Он је тамо дочекао делове 36. дивизије и одбацио их на Десићку косу. У 18 часова Моравска I одбила је нападе 9. дивизије на целом фронту.
Против левог крила српске II армије (Тимочке дивизије II) наступао је 13. корпус 36. дивизијом, и то левом колоном гребеном Цера, тежећи да олакша наступање 8. корпуса, а десном колоном долином Лешнице ка Текеришу ради олакшања наступања 42. дивизије од с. Јаребица ка Текеришу. Део 36. дивизије потиснуо је у 8,30 часова српски коњички ескадрон из долине Лешнице и он се повукао на Кик, са задатком да одржава везу са Дринском II. Затим је један пук 36. дицизије напао од с. Тробосиља одсек к. 706 – развалина Тројан; у 10 часова је друга колона 36. дивизије (један пук и ескадрон) напала са Веселиновог врха Косанин град, а трећа колона (један пук, три батерије и ескадрон) напала је од с. Милина Текериш. У исто време јављено је из III армије да те вечери предстоји повлачење Тимочке II на положај код Великог Бошњака и да се благовремено извуку батерије са воловском запрегом. Стога је, под заштитом ватре 1. дивизиона, извучен 2. дивизион са воловском запрегом и упућен у Коцељево. Са њима је одступила и 1. батерија која је на положају Брачинац запала под тако јаку артиљеријску ватру, да је морала под заштитом коњице да се повуче на положај Столице (к. 280). Једновремено са овом артиљеријом упућени су и неборачки делови.
Око 11 часова извела је 36. дивизија по једну батерију на Козји рбат и Биљевину и тукла развалину Тројан фронталном, а Косанин град бочном ватром. У 15.30 часова, због јаке артиљеријске ватре са Козјег рбата, одступио је 1. батаљон 15. пука са левог крила Косаниног града ка Тројану; 2. батаљон 15. пука био је опкољен, али је ипак успео да се пробије делом ка с.Дворишту, а делом ка развалини Тројан. Команданту десног одсека упућене су из дивизијске резерве две чете са 2 митраљеза да одржи Тројан до 18 часова, а од команданта Моравске I тражено је да спречи продор 36. дивизије између Пешиног брда и Косаниног града, што је он и извршио са Јадарским четничким одредом. Концентричним нападам на Тројан (од Косаниног града и од с. Тробосиља) 36. дивизија га је у 17.30 часова заузела и ту се задржала. Браниоци су одступили ка Румској.
Око 11 часова са положаја Рашуљача – Гај – Велика глава извршила је напад и 42. хонведска дивизија у три колоне, и то прво на леви, а затим и десни одсек Тимочке II. У 14. часова деснокрилна нападна колона успела је да наткрили 2. батаљон 13. пука на Кику, али се одмах зауставила, вероватно из бојазни да не буде нападнута у бок са Брачинца, тако да ни у току ноћи 10/11. новембра није заузела Кик. Средња и лева нападна колона једновремено су напале 4. батаљон 13. пука на Парлогу (к. 368) и 3. батаљон 13. пука на Великој и Малој лисини (к. 430). Лева колона зауставила се пред одсеком извор Дејановац – Велика и Мала Лисина, а средња колона, појачана из дивизијске резерве, продужила је напад на Парлог, одакле је одступио 4. батаљон 13. пука. Одмах је 1. батаљон 13. пука из резерве одсека извршио противнапад који није успео. У 17.40 часова повукао сс и 1. батаљон 13. пука. Губици дивизије су били: погинула 72, рањено 312, нестало 428. Два топа су онеспособљена нападачевом артиљеријском ватром. И 36. дивизија претрпела је велике губитке, због чега је на Велику и Малу Лисину (иако их је тукла јаком артиљеријском ватром цело пре подне 11. новембра) успела да изађе тек у подне.
У 21.30 часова командант Тимочке II добио је заповест команданта II армије, којом се унеколико мења прва заповест за повлачење. Дивизија је сада имала да поседне и брани положај Сто (к. 262) – Михајловац – Комино брдо – р. Тамнава, одржавајући везу са Дринском II на Сарића рту.
Док су јединице II армије водиле борбу на десној обали Добраве и огранцима Цера, у њиховим штабовима су вршене припреме за повлачење на нову линију одбране (Суво Село – Марков гроб – Столице). У 5.55 часова СВК је наредила да се приступи извршењу њеног наређења од 9. новембра за повлачење. У вези са овим војвода Степа Степановић је одредио дивизијама положаје за одбрану нове линије: Шумадијској I (ојачаној 19. кадровским пуком) од р. Власенице, преко Сувог Села, на Парлог, к. 246 и 247; Тимочкој I, с. Цигани – Марков гроб – к. 270 – к. 288 – к. 212 – к. 174 до изворног дела Брдаричког потока; Моравској I (ојачаној 4. пуком и 4. пољском шумадијском батеријом) лево од Тимочке I, преко к. 212 – Столице – с. Велики Бошњак – Столице (к. 280) – к. 288, до ушћа Марић потока, где се везује са десним крилом III
армије. Тимочкој II (која је од 8. новембра ушла у састав II армије) наређено је да се прикупи код Коцељева и то: пешадија на левој, а артиљерија и коњица на десној обали Тамнаве. Коњичка дивизија, са придатим трупама III позива, имала је да се прикупи на десном крилу Шумадијске I, одакле ће осматрати Саву и спречавати непријатељу прелазак преко ове реке до с. Ушће, обезбеђујући десни бок и позадину Шумадијске дивизије.
Повлачење борачких делова имало је да почне у 18 часова и да се овако изврши: Шумадијска I, Тимочка I и Моравска I повлаче се једновремено правцима који изводе на нове положаје, а Тимочка II отпочиње повлачење свог десног крила заједно са левим крилом Моравске I, а затим, савијајући се око левог крила, одступа преко Румске у Коцељево.
Наређење команданта српске II армије за повлачење на нову линију одбране дивизије су примиле у времену од 10.30 до 15.30 часова, а према заповестима команданата дивизија, почетак повлачења борачких делова одређен је за 18 часова 10. новембра. Врховна команда је овог дана у 15.30 часова кориговала линију положаја на коју су армије имале да се повуку, па је сада одбрамбена линија II армије ишла од к. 288 на Сто – Михајловац – Комино брдо – Тамнаву, а одбрамбена линија III армије од Тамнаве преко Сарића рта на Разбојиште (к. 462) – Јанков вис и даље на Белутак – Попово брдо – Кик што је већ било наређено. У вези са том корекцијом, командант II армије наредио је да Моравска I (појачана 4. пуком и 4. пољском шумадијском батеријом) продужи свој фронт и поседне Столице – к. 288 и лево ухвати везу са Тимочком II на Столу, а Тимочка II да поседне положај Сто – Михајловац – Комино брдо – Тамнава, одржавајући везу са трупама III армије на Сарића рту.
Повлачење III армије
Српска III армија је 10. новембра осванула на линији Косанин град – Стража – Завлака – Баставско брдо и организовала је за одбрану. Дринска II (десно до Косаниног града била је Тимочка II која је ушла у састав II армије) посела је положај Владичина њива – Стража и то: десни одсек (Владичина њива) 4. пук II и 8. пољска батерија; на левом одсеку (Стража) 6. пук II; дивизијска резерва, 5. пук II (на Првом рту); заштитнице су се налазиле на Беглуку и Гробљу код с. Доње Бадање; Коњички дивизион одржавао је везу са Тимочком II. Комбинована дивизија посела је: II прекоброним пуком Алексино брдо, VI прекобројним Марјановића вис, V прекобројним Равањски вис; у дивизијској резерви био је I прекобројни пук, постављен иза десног крила. Дринска I поставила је: III прекобројни пук на Рађевски камен, 6. пук на Баставско брдо, 5. пук на Солдатовића гајеве; у дивизијској резерви, иза левог крила, био је 17. пук; коњички пук је био на левом крилу и одржавао везу са Моравском II која је држала к. 418 и Кик.
У 8.25 часова напала је 42. дивизија положај Дринске дивизије II. До 13.45 нападач је надирао једним пуком од с. Југовићи на ушће Сипуљске реке, а у 16.30 напао је јачим снагама Стражу, а слабијим Владичину њиву. Ојачана бригада заноћила је на линији Текериш – Помијача – Илино брдо – Сипуља – р. Велика Церница. Предњи делови 15. корпуса безуспешно су нападали целог дана и ноћу 10/11. новембра истурене заштитнице Комбиноване и Дринске дивизије I позива које су, веома успешно потпомагане аргиљеријом са Марјановића виса, Равањског виса и Рађевског камена, омогућиле да се у току 10. новембра испразне магацини у Завлаци и Осечини.
За везу са II армијом упућен је из Дринске II одред (два батаљона, митраљеско одељење и пионирска чета) на Владичину њиву. Из Ваљева су 10. новембра упућени регрути за попуну Комбиноване, Дринске I, Моравске I и Дринске дивизије II. Они ће у Осечини примити оружје. Међутим српска артиљерија је била знатно слабија због недостатка муниције.
Врховна команда је наредила да се све батерије које остану без муниције шаљу у Аранђеловац. Из III армије су упућене 2. и 3. градска батерија, 2. хаубичка 120 мм и Крупова хаубичка 12 цм. На положајима код с. Каменице остале су две хаубичке, Крупова и градска батерија.
У 16.55 часова командант III армије је примио наређење Врховне команде о исправци нове одбрамбене линије, па је наредио да Дринска II у току наредне коћи поседне положај: ушће Марић потока – к. 295 – с. Црниљево – Јанков вис – Потпаљени рт, а Разбојиште (к. 462) да држи као предњу тачку. Комбинована дивизија се до 20.10 часова већ повукла на линију Разбојиште – Белутак, остављајући један пук у заштитници. Дринска I почела је повлачење у 14 часова и падом мрака се прикупила на линији Попово брдо – Осечина – Кик, остављајући према непријатељу своје заштитнице.
Повлачење I армије
Целе ноћи 9/10. новембра падала је киша те су путеви постали ужасно блатњави, а поготову земљиште ван путева. Због тога се I армија уз највеће тешкоће повукла на линију к. 413 – Кик – Бељевина – Јаловик – Брезак – Баре, где је углавном стигла 10. новембра око 8 часова. Нарочито је било тешко повлачење возова и артиљерије. Због тога је морал код трупа знатно опао.
Моравска II посела је за одбрану положај Кик – Бељевина – Главица, у распореду: коњички ескадрон на десном крилу, са задатком да извиђа долину р. Пецке и одржава везу са III армијом (Дринском I); 1. пук II позива (без једног батаљона) са две пољске и једном пољском Дебашковом батеријом посео је Кик; 2. пук II са једном пољском батеријом на Бељевини; 3. пук II са две пољске батерије на Главици; дивизијска резерва (један батаљон 1. пука II и пионирски полубатаљон) постављена је иза десног крила, а предстража на линију Млађеви – Богданић.
Дунавска I распоредила се до 11 часова за одбрану положаја Јаловик – Брезак – Ива и то: 9. пук II и пољска батерија на Јаловику; два батаљона 8. пука, брдска и градска батерија на Брезаку; 9. пук, пољска батерија и пољски вод на Иви (к. 674); дивизијска резерва (два батаљона IV прекобројног пука) источно од Иве, где је био и остатак артиљерије; IV прекобројни пук (без два батаљона) био је у заштитници на положају Парлози – Гуњачица – Чучуг.
Дунавска II чије су се главне снаге налазиле на одеску Баре – Прослоп – Бобије – Зеленик, имала је задатак да се прикупи у току ноћи 9/10. новембра на Бобијама и Крсту и да спречи напад непријатеља од Рожња како би се могла извући артиљерија из Пецке. Међутим, командант дивизије је сазнао да је непријатељ, по заузећу Бобија торничких, продужио надирање у правцу Гредине, па је одлучио да са главнином дивизије одступи правцем Бунари – Гаревина – Гредине. Овај покрет дивизије отпочео је око 6 часова 10. новембра.
На овако распоређене јединице I армије продужио је напад аустроугарски 16. корпус 10. новембра: Комбинована дивизија нападала је Кик, 50. дивизија (као средња колона) Бељевину и Главицу, а 18. дивизија (као десна колона) Шарамповину и Баре. Главни напад је вршила 50. дивизија, а друге две су јој садејствовале. Око 9 часова Комбинована дивизија је, правцем Стара судница – Дренов кик, а око подне и од Солдатовића гајева, напала десно крило Моравске II на Кику (к. 418). Од Главице је преко с. Ђуричићи напала Бељевину. У 15.30 часова је подржана јаком артиљеријском ватром те је успела да око 17 часова заузме предстражни положај Млађеве. Одатле је напала Кик који је бранио 1. пук II.
Командант Моравске дивизије II упутио је две чете 2. пука II из пуковске резерве, пионирски полубатаљон и две чете III позива (које су оправљале пут у с. Лопатањ) да појачају одбрану на Кику; да не би била заплењена артиљерија, наредио је да се повуку две батерије на прихватни положај, а на Кику да остану само два топа. Повлачење ове артиљерије са Кика повукло је за собом у 19 часова и већи део 1. пука II који је одступио ка Бојчици (к. 510). Кад је у 22 часа командант дивизије сазнао за повлачење 1. пука II, прикупио је 150 његових бораца и вратио их на Кик који непријатељ није био заузео, већ се задржао на коси Млађеви. На осталом делу положаја дивизије одбијени су сви непријатељски напади.
У 9 часова је 50. дивизија напала IV прекобројни пук као заштитницу Дунавске I, на положају Парлози – Гуњачица – Чучуг. Један пук нападао је правцем Горице – с. Гуњаци и успео да потисне предстражу ка с. Погаревцу. Око подне непријатељ је продужио напад преко Шарамповине, али је дочекан јаком ватром српске артиљерије те је око 15 часова застао да сачека своју артиљерију. Чим је ова стигла и изашла на Пуљеско брдо, отворила је ватру на Брезак (к. 617).
5. брдска бригада наступала је ка Грединама, где су били слабији делови Дунавске II, чији је командант у 3 часа молио команданта I армије да га појача бар са два батаљона. Командант I армије упутио му је у 4 часа два батаљона 8. пука и 9. брдску батерију из Дунавске I правцем Дренаићки вис – Јасеново брдо, наредивши му да Баре напусти само у случају крајње нужде и повуче се на линију Суводо – Дренаићки вис – Копиловић коју мора најупорније бранити. Кад је ово наређење послато, Дунавска II се већ повлачила са Бара ка Суводолу и Јасеновом брду.
Десна колона 16. корпуса (13. дивизија) напала је 8. брдском бригадом и заузела Шарамповину, 13. брдском бритадом заузела је Баре, а 5. брдском бригадом Бобију торничку и Рамне, одакле је упутила један одред преко Локве (к. 935) у помоћ самосталној 4. брдској бригади. Пошто је 5. бригада запретила правцу Рогачица – Дебело брдо – Ваљево, упућен је 18. пук (ојачан са два батаљона из Дунавске I и са 2 топа из Дунавске II) на Јабланик (северно од Дебелог брда) где је имао да се стави под команду Рогачичког одреда.
18. пук је био у покрету од с. Ставе ка Иви кад је примио ово наређење. У исто време Врховна команда је наредила и команданту 12. пука II (из Рогачичког одреда) да поседне и брани Боровњак.
Командант Дунавске II известио је у 20 часова команданта I армије да није могао одбранити положај Баре зато што су му трупе из Љубовиђског одреда које су га браниле, биле растројене. Ова је дивизија до 20 часова посела нови положај и на њему заузела овакав распоред: на Копиловићу батаљон 8. пука и пољска батерија; на вису (северно од Дренаићког виса) један батаљон 8. пука II и 3. батаљон 10. пука III; на Дренаићком вису (к. 974) један батаљон 8. пука II и допунски батаљон 7. пука II; дивизијска резерва (један батаљон 8. пука I, два батаљона 8. пука II; један батаљон 5. пука III и батаљон Крушевачких резервних трупа) иза центра распореда где је било пет ескадрона коњице.