Док су се на горњој Дрини дејства Ужичке и Санџачке војске одвијала врло споро и сувише обазриво, српска Врховна команда је интензивно радила на припремању преласка Саве у циљу офанзивних операција у Срему. Свакако је на овај њен рад посебно утицао захтев Руса, садржан у телеграму председника Министарског савета који је у СВК стигао 1. септембра преко делегата Министарства спољних послова, на основу кога је председник Министарског савета изнео „да му је руски отправник послова саопштио, да Врховни командант Руске војске Велики Кнез Николајевић сматра, да је према данашњим приликама хитно, да српска војска ступи у офанзиву, а то се може учинити, јер је велики део аустроугарских трупа отпремљен против Руса у Галицију, према веродостојним подацима. СВК је на основу овог телеграма одговорила Николи Пашићу, председнику Министарског савета и министру иностраних дела који се тада налазио у Нишу:
„Без обзира на број непријатељских трупа према нама, ми бисмо предузели офанзиву, кад бисмо имали довољно превозних средстава за прелаз преко Саве и Дрине, која се у овоме времену журно припремају и кад бисмо могли одједанпут извршити преоружање извесних наших трупа са руским пушкама, које пристижу у партијама. – Чим се све ово доврши предузећемо офанзиву, зашта се већ увелико чине припреме”.
Српска Врховна команда је дефинитивну одлуку за и дејство у Срему формулисала тек 4. септембра у директиви 2501, а у међувремену је издала низ наређења која су била у складу са њеном основном идејом за предстојеће операције.
25. августа СВК је наредила команданту I армије генералу Петру Бојовићу да осмотри најзгоднија места за прелазак Саве између села Ушћа и Шапца и да о резултатима поднесе извештај Врховној Команди. Доцније припреме развијале су се по директиви коју је СВК издала августа и према закључцима донесеним на састанку команданата армија са начелником штаба Врховне команде војводом Путником; тај састанак је почео 31. августа у 17 часова у штабу Врховне команде у Ваљеву.
1. септембра наређено је команданту Браничевског одреда у Пожаревцу да упути 9. пук I на Торлак (код Београда) у састав Дунавске I, а команданту II армије у Богатићу да прими под своју команду 6. пук III (без 2. батаљона) који обезбеђује гранични фронт на Сави од Ушћа до Раче и једновремено осигурава десни бок II армије; 2. батаљон, на одсеку Ушће – Шабац, привремено је стављен под команду команданта I армије.
Командант Дунавске I на Торлаку добио је 3. септембра наређење да дужност команданта Одбране Београда преда генералу Михаилу Живковићу и остави му: пук I позива, пољски брзометни дивизион, хаубичку батерију и рефлектор, а са остатком да крене ноћу 3/4.септембра у Обреновац (преко Сремчице, Кнежевца, Мељака и Моштанице), где ће примити команду над Обреновачким одредом и ући у састав I армије.
Команданту II армије, који се налазио у Богатићу, СВК је овог дана наредила да армијски понтонски трен упути на линију Белотић – Богатић где је имао да добије задатак у вези са демонстративним преласком Саве са једном дивизијом у околини Митровице. Истог дана командант I армије обавестио је Врховну команду да ће у духу договора на конференцији, одржаној у Ваљеву 31. августа у вези са припремама за израду понтонског моста и почетком преласка I армије преко Саве, бити све готово и да прелазак може отпочети ноћу 4/5. септембра, а без ужурбаности ноћу 5/6. септембра.
И коначно, 4. септембра је уследила директива СВК, ОБР 2501, са дефинитивном одлуком за насилни прелазак Саве и заузимање Срема, према којој:
„1. I. армија да ноћу између 5. и 6. септембра изврши прелаз преко Саве на изабраном месту и пређе у Срем. Правац наступања на линију: Рума – Митровица. Обратити пажњу на десни бок и упутити довољно јак здружени одред да протера непријатељска одељења код Бољевца и на правцу ка Земуну.
Задатак је армије да потуче непријатеља пред собом и овлада Сремом, са тежњом да спречи непријатељу сједињење са његовом главном снагом на Дрини, одбацујући га од Фрушке Горе на исток. Настати, да се одмах утврди линија: Прогар – Ашаља – Обреж са наслоном на Саву као мостобран и Купиново као редуит мостобрана.
2. Командант II. армије упутиће ка Митровици Тимочку дивизију I. позива са армиским мостовним треном, са задатком да покуша и по могућству изврши прелаз преко Саве у околини Митровице; да по евентуалном заузећу Митровице ову добро утврди и створи је јаким мостобраном, и одавде чинити што јачи притисак на непријатеља, у циљу олакшања и потпомагања акције I. армије, како при њеном прелазу преко Саве, тако и при њеном даљем надирању за непријатељем. Акцију Тимочке дивизије I. позива обезбедити артилеријом од непријатељских монитора од стране Раче.
Акција Тимочке дивизије I. позива отпочеће у поноћи 5/6. септембра.”
Непријатељ је за одбрану Срема формирао Комбиновани корпус састава: 7. пешадијска дивизија (штаб и два одреда – источни и западни), 29. пешадијска дивизија и Дунавска флотила.
Источни одред 7. дивизије (по један батаљон из 38. и 68. пешадијског пука, 21. ловачки батаљон, четири допунска батаљона, ескадрон без једног вода, две пољске батерије и тешка артиљерија) – био је распоређен од Земуна до Сурчина; Западни одред (два батаљона из 38. и три батаљона из 68. пешадијског пука, 23. и 28. ловачки батаљон, два ескадрона и четири пољске батерије) – северно од Ашање.
29. пешадијска дивизија (57. бригада састављена од 42. и 92. пешадијског пука, 58. бригада састављена од 74. и 94. пешадијског пука, пољски артиљеријски пук од 5 батерија) налазила се на простору Буђановци, Рума, Митровица. Њој је био придат артиљеријски дивизион од две пољске хаубичке батерије из 9. корпуса.
Дунавска флотила имала је три групе монитора: 1. група (монитори „Темеш” и „Бодрог”) и 2. група (монитори „Самош” и ,,Кереш”), код Земуна; 3. група (монитори „Марош” и „Лајта”) код Раче.
Комбиновани корпус је био ојачан јединицама из 5. армије: 104. ландштурмском пешадијском бригадом и колоном пуковиика Пфлуга (28. ландверски пук, две батерије и један ескадрон коњице).
Командант аустроугарске групе армија у Петроварадину обавестио је, 2. септембра, команданта Комбинованог корпуса да ће Срби упасти у Срем; да ће код Земуна демонстрирати, а одсудни прелазак спремају преко Саве низводно од Митровице. На предлог команданта Комбинованог корпуса, командант 5. армије наредио је да се од 3. септембра истуре на обалу Саве мађарске и хрватске ландштурмске јединице, а 29. и 7. дивизија да служе као резерва и то: 29. дивизија на просторији Никинци, Буђановци, Рума, Шашинци, а 7. дивизија на линији Земун – Сурчин и Попинци – Сибач.
За дејства у Срему СВК је одредила I армију, састава: Шумадијска I (10, 11, 12. и 19. пешадијски пук, пољски артиљеријски пук, пионирски полубатаљон); Дунавска I (IV прекобројни, 8, 9. и 18. пешадијски пук, пољски артиљеријски пук без 2. дивизиона, пионирски полубатаљон); Коњичка дивизија (1. бригада од 1. и 3. коњичког пука и 2. бригада од 2. и 4. коњичког пука; 1. и 2. коњичка батерија, пионирско и телеграфско одељење); Обреновачки одред (7. пешадијски пук II, два батаљона 5. пешадијског пука III, 2. пољска батерија из Дринске дивизије II и позицијска пољска Дебанжова батерија); Велики мостовски трен; Резервни инжињеријски полубатаљон; 2. батаљон 6. пешадијског пука III; армијска артиљерија (хаубички дивизион од две батерије М. 97, хаубички дивизион од две батерије М. 1910, 6 топова 120 мм М 97 који образују три батерије); армијска коњица (Шумадијски и Дунавски дивизијски коњички пук од по три ескадрона и митраљеског одељења, коњички ескадрон без вода Дринске дивизије II при Обреновачком одреду).
Поред I армије, за дејства у Срему одређене су и ове јединице из II армије: Тимочка дивизија I (коњички пук, 13, 14, 15. и 20. пешадијски пук, пољски артиљеријски пук и пионирски полубатаљон) са мостовским треном II армије и коњичким дивизионом (без једног ескадрона) из Тимочке дивизије II позива. Под команду Тимочке дивизије I стављен је и Митровички одред, а садејствовала јој је и армијска артиљерија са својим групама код Станишеваца и с. Црне Баре.
У директиви за насилни прелазак Саве, српска Врховна команда је изразила основну идеју за операцију у Срему, али је оставила и слободу команданту I армије да одреди време почетка преласка код оба места, с тим да о том времену извести. У задацима Тимочкој дивизији I, поред осталог се каже „да покуша и по могућству изврши прелаз преко Саве (. ..) да по евентуалном заузећу Митровице (…)”, што показује да је Врховна команда осећала тежину додељеног задатка, али се није потрудила да подробније укаже како га треба извршити, као што је то указала при постављању задатка I армији.
Заповест команданта армије
У вези са директивом Врховне команде и резултатима процене земљишта и непријатељских снага у Срему, командант I армије издао је 5. септембра заповест за насилни прелазак Саве, којом се истиче да ће прелазак преко Саве отпочети „6. септембра у 1 час” и то за обе дивизије „у исто време”.
„1. Шумадинска дивизија I. позива извршиће прелаз на одсеку од Новог села (закључно) до Подгоричке аде тако, да два пука пребаци средством дереглија код с. М. Дубоко; један пук средством понтона код Подгоричке аде, а 1 пук и два вода пионира на понтонском мосту код Новог села.
Два вода пионира остаће код моста и ставиће се на расположење команданту моста за радове око подизања моста.
2. Дунавска дивизија I. позива прећи ће Саву на понтонима на фронту од Новог села (искључно) до с. Скеле, а чим буде готов мост код Новог села, остатак трупа прећи ће преко моста на зачељу пука Шумадиске дивизије I. позива.”
Дивизијама су овом заповешћу били прецизирани и задаци по преласку на леву обалу Саве, где би по рашчишћавању обале од непријатеља, Шумадијска I тежила ка Обрежу са околином, а Дунавска I ка одсеку Ашања – Прогар. Армијска артиљерија, постројена у две групе, распоређена је тако „да снажном ватром може потпомоћи прелаз и даље напредовање пешадије, као и заузимање и одбрану заузетих отпорних тачака на непријатељској страни.”
Коњичка дивизија је имала да пређе Саву на мосту код Новог Села „у тежњи да што пре избије предњим деловима на линију Кленак – Буђановци”. За њом би прелазила и армијска коњица (Шумадијски и Дунавски коњички пук, коњица Обреновачког одреда) а по преласку би дејствовала ка с. Сурчину „одашиљући јаче извиђачке делове на север правцем ка обема Пазовама”. За коњицом би код Новог Села прешли Саву и делови Обреновачког одреда и као армијска резерва поставили би се „на средокраћи између с. Купинова и Обрежа”.
Пошто су прецизирани задаци инжињерије и регулисано обезбеђење моста и комуникацијски правци јединица, што је било од значаја за дивизијске коморе одређено је:
„Армијски штаб биће у Владимирцима, а комаидант армије, за време пребацивања трупа и прелаза преко моста, налазиће се на положају североисточно од Црвене механе код Водичког брда, с којим одржавати трајну везу средством телефона и ордонанаса.”
Командант I армије је, дакле, изабрао главно место прелаза на одсеку с. Скела (закључно) – Подгоричка ада (закључно), а не на одсеку с. Ушће – Шабац како му је била наредила Врховна команда 25. августа. Скелу је узео у обзир зато: што се једино према њој у Срему налази добар пут за возове; ту је и у мирно доба постојао скелски прелаз; заузимањем Купинова добија се излаз ка Прогару и Ашањи; ту се налази Скелска ада преко које се лакше може прећи Сава. Осим тога, према одсеку Скела – Подгоричка ада непријатељ је био најслабији те му је требало највише времена за довлачење појачања од Земуна и Руме. Срби нису имали ни довољно мостовског материјала ни јаку артиљерију да би прешли Саву на местима која су била јаче брањена, као што су одсеци код Земуна и Сремске Митровице. Најзад, Скела је била најдаље место од монитора који су се налазили код Земуна и Раче.
Изабрана места прелаза одговарала су углавном тактичким и техничким условима. Слабе стране су биле те што је лева обала покривена, те се није могло осматрати дејство ватре. Затим Обедска бара затварала је излаз из Купинског кута. Та слаба страна биће отклоњена тек заузимањем с. Купинова и с. Обрежа.
Заповест за прелазак детаљно је разрађена и свака јединица је знала кад, шта и како има да ради. Оваква заповест наговештавала је успешан прелазак. Командант I армије известио је Врховну команду да ће његове трупе отпочети прелазак преко Саве на фронту Скела – Подгоричка ада 6. септембра у 1 час, док је командант II армије известио да ће демонстрације Тимочке I, код Митровице, почети прелазак у поноћ 5/6. септембра.
Врховна команда наредила је Одбрани Београда да буде на опрези, „а сем тога да артиљеријском ватром привеже непријатеља код Земуна и да потпомогне напад оног дела снаге I. армије, који буде упућен, по прелазу на леву обалу Саве, ка Земуну.
На фронту II и III армије овог дана није било ничег значајнијег.
Прелазак Дунавске дивизије I позива
Уочи дана преласка, јединице Дунавске дивизије I биле су овако распоређене: 18. пук на самој обали Саве, од Скеле до Ушћа; 9. пук код с. Месараца; IV прекобројни пук код Скеланске шуме; 8. пук код Ратара; 1. дивизион Дунавског пољског артиљеријског пука код Скеле, а 3. дивизион овога пука на Потесу (вренском). I
Прелазак је, према армијској заповести, требало отпочети 6. септембра у 1 час, али се задоцнило јер нису биле завршене све припреме. Командант дивизије је организовао прелазак јединица тако што је 18. пук одређен у претходницу, са задатком да пређе Саву (понтонима, на месту које изабере командант пука) и заузме с. Купиново. Његов прелазак имао је да потпомаже 1. дивизион код Скеле; 3. дивизион је очекивао наређења за даљи рад. Прелазак осталих трупа имао се извршити преко понтонског моста код Новог Села, кад овај буде готов.
18. пук је у 3 часа подишао у три колоне изабраним местима за прелазак: десном (3. батаљон) код Скеле ради преласка на низводни крај Скеланске аде; средином (2. батаљон) код Сегединке, западно од Скеле, ради преласка на узводни крај Скеланске аде; левом (1. батаљон) код Ворбиса; 4. батаљон овог пука остао је у резерви, иза десне колоне. Свакој колони стављена су на располагање по 4 понтона за превожење.
Код средње и леве колоне превожење је почело у 3.25 часова, а код десне доцније. Лева колона није наишла на отпор, те се до 5.30 превезла преко Саве без тешкоћа. Средња колона, после слабог отпора, превезла се до 6.30 часова. Десна, пошто је пребацила у 4 понтона први ешелон од 80 војника, наишла је на јак отпор непријатеља који је држао Купиново (на једну чету 32. ландштурмског пешадијског пука и батерију од 4 топа). Непријатељ је отпочео тући јаком пешадијском и артиљеријском ватром како прелаз ове колоне тако и целу десну обалу Саве код Скеле, чиме је онемогућено даље пребацивање њених јединица.
1. дивизион и десна група армијске артиљерије отварали су ватру, али је она имала осредњи ефекат због тешког осматрања експлозија зрна на левој обали Саве која је била покривена шумом и кукурузима.
Резерва је пошла око 8 часова од Скеле ка Ворбису, месту преласка леве колоне, где је до 11 часова и она извршила прелазак. Десна колона прешла је код Скеле тек по паду Купинова, око 14 часова.
Кад је у 3 часа добијен телефонски извештај од Шумадијске дивизије I да су њени делови код Дубоког прешли Саву, да се мост код Новог Села гради и да ће вероватно бити готов у 4 часа, командант Дунавске дивизије I поставио је задатке осталим својим јединицама: 9 пуку, да у 3 часа изјутра буде спреман за прелазак преко моста код Новог Села, одмах за пуком из Шумадијске I, а по преласку да крене ка Купинову и рашчисти југоисточну уздужну половину Купинског кута, те да овлада Купиновом и утврди га што јаче; IV прекобројном пуку, да у 3.45 часова крене ка Новом Селу где ће прећи преко понтонског моста у времену које буде одредио командант моста, а по преласку да наступа ка Купинову, стављајући се под команду команданта 9. пука. По овлађивању Купиновом, оба пука имају заузети линију Прогар – Ашања и на њој се утврдити.
У 4.15 часова командант Дунавске дивизије I издао је наређење 3. дивизиону да правцем Дрен – Бељииа – Месарци одмах крене ка Новом Селу где ће прећи преко моста, одмаршовати у Купиново и ставити се под команду команданта 9. пука; 8. пуку је у 6.10 часова наређено да такође одмах крене поменутим правцем за Купиново.
9. пук је до 7 часова прешао реку и наступајући источном половином Купинског кута напао с. Купиново у садејству са 1. и 2. батаљоном 18. пука и у 11.45 часова Купиново је било потпуно у рукама српских јединица. До 10.30 прешао је Саву и IV прекобројни пук и, крећући се за 9. пуком, стигао до подне у Купиново, а за њим око 13.15 часова стигао је и 3. дивизион. Најзад у 15.30 часова у Купиново је стигао 8. пук, а за њим и пионирски полубатаљон. Од Купинова је наступање продужено у две колоне: десном (IV прекобројни пук са две пољске батерије) ка Прогару и левом (9. пук и једна пољска батерија) ка Ашањи. Непријатељ је давао врло слаб отпор те су колоне, око 16 часова, избиле на линију Прогар – Ашања, где су одмах приступиле утврђивању. Код Купинова су у дивизијској резерви задржани 8. и 18. пук.
Око 14.30 часова превезао се и штаб дивизије и кренуо у Купиново.
Дивизија је, 6/7. септембра, заноћила: десном колоном на одсеку Прогар – Грабовина; левом, на одсеку Грабовина – Ашања; главнином: 8. пук северно, 18. пук источно од Купинова, 1. дивизион иза 8. пука, једна цела и половина друге чете пионира иза 18. пука. Један батаљон 8. пука и једна пољска батерија стављени су на располагање команданту армијске коњице. Штаб дивизије заноћио је у Купинову.
Дунавска дивизија I је врло успешно извршила прелазак р. Саве. Њена претходница, 18. пук, почела је прелазак у 3 часа уместо у 1, али од тога није било штете, што треба захвалити врло доброј вези са Шумадијском I која је већ у 3 часа јавила да ће мост код Новог Села бити подигнут до 4 часа. Тако је командант Дунавске дивизије I могао одмах да нареди својој главнини покрет ка мосту и прелазак.
Прелазак Шумадијске дивизије I позива
Дивизија је, 5. септембра у подне, била прикупљена у рејону Црвене механе, на путу Шабац – Дебрц. Лева колона (11. пук, одељење понтонира и вод болничара) имала је да отпочне (11 септембра у 1 час прелазак код источног краја Подгоричке аде, користећи за то 9 понтона који су се налазили код Црвене механе, а по пребацивању целог пука да што пре избије на предњу ивицу шуме и овлада путевима који долазе са запада. Средња колона (12. и 19. пук, одељење понтонира и два вода болничара) имала је да у исто време изврши прелазак код с. Мало Дубоко, где јој је стављено на располагање 5 дереглија. По преласку реке колона је имала да овлада северозападном половином Купинског кута и ухвати везу са 11. пуком како би се при даљем надирању што пре овладало Обрежом који је требало утврдити као ослону тачку за даље операције. Десна колона (10. пук, два вода пионира и вод болничара) добила је задатак да пређе преко моста код Новог Села и да се даље креће за десним крилом, као дивизијска резерва.
Велики мостовски трен који се налазио код Дебрца имао је да уђе у састав ове колоне до Новог Села. Дивизиски коњички пук ушао је у састав армијске коњице, која је требало да се до 5 часова, 6. септембра, прикупи јужно од Новог Села у висини с. Власенице и пређе преко моста код Новог Села иза Коњичке дивизије. Артиљерија (4, 5, 6. и 7. пољска брзометна батерија, хаубички дивизион од две батерије и 4 дугачка топа 12 cm М 97) формирала је леву групу армијске артиљерије на положају од потока Лађеник до Орлаче (закључно), са задатком да потпомогне прелазак и напредовање пешадије. Осталим батеријама Шумадијског артиљеријског пука наређено је да се до поноћи 5/6. септембра прикупе западно од пута између Развалине и Дебрца и и пређу преко моста код Н. Села иза пешадије Дунавске I, с тим да 1. дивизион што пре потпомогне наступање средње и леве колоне, а остале две батерије да се крећу за дивизијском резервом.
Прелазак Шумадијске дивизије I почео је у одређено време уз подршку леве артиљеријске групе.
Лева дивизијска колона почела је превожење са по 20 војника у понтону, штићена ватром 4. батаљона са митраљеским одељењем 11. пука, који је био у претходници ове колоне за време марша до места прелаза, и са саме обале Саве једновремено штитио и прелазак средње колоне. Први понтон је пристао непримећен уз саму леву обалу реке, али на други и следеће понтоне непријатељ је отворио јаку пешадијску ватру са обале реке и Подгоричке аде, наневши им осетне губитке. Официр који се превезао првим понтоном предузео је напад са 20 пребачених војника, бацајући бомбе на непријатеља. А кад су искрцани војници из три следећа понтона, овај официр је предузео јуриш и успео да непријатеља потисне од обале. Чим је пребачена цела чета отпочело је и утврђивање, а превожење трупа продужено је са осталих 6 понтона. Друга пребачена чета упућена је западно, обалом у правцу к. 77, потискујући непријатељске делове.
Обе чете водиле су огорчену борбу са непријатељем који је у неколико махова јуришао да би их бацио у Саву, али у томе није успео. Ове чете су потпомагале са десне обале 4. и 6. пољска батерија јаком артиљеријском ватром. До 5 часова пребачено је пет чета. Тада је непријатељ извршио последњи јачи напад, али је одбијен. Даље пребацивање јединица ове колоне мање је ометано, јер је непријатељ потиснут читав километар од обале. До 11.30 часова пребачен је и 4. батаљон 11. пука. Тада су се код Купинске греде појавили предњи делови средње колоне, па је одмах ухваћена веза с њима.
Средња колона је без икаквих сметњи пребацила две чете, а у 3.35 су на левој обали реке била два батаљона и 4 митраљеза; у 5.30 часова, цео 12. пук је пребачен и одмах за њим почело је превожење 19. пука. У 7.15 часова 12. пук је (са делом 9. пука из Дунавске I) напао и потиснуо непријатеља јачине око пет чета из 32. ландштурмског пука, са линије Купинска греда – к. 77. Око 10 часова пребацио се преко Саве и 19. пук ове колоне и кренуо за 12. пуком.
Десна колона је, да би осигурала подизање моста код Новог Села, посела са две чете и митраљеским одељењем десну обалу Саве, а у 1 час су два вода пешадије била пребачена понтонима, када је без узнемиравања од непријатеља отпочело и подизање моста. До 3.30 часова почео је прелазак јединица преко моста, па је до 8 часова: из десне колоне преко моста прешао 10. пук са три пољске батерије; из средње 12. пук и три батаљона 19. пука; из леве, већи део 11. пука.
Командант дивизије, који се налазио код Купинске греде (у ВРС стоји Купинова греда) на челу 19. пука, наредио је да се придате самосталне официрске коњичке патроле пребаце преко моста код Новог Села и упуте у извиђање непријатеља, а у 10.45 часова да средња и лева колона што пре избију на линију Обреж – Витојевци, одакле ће, пристизањем Коњичке дивизије, да заузму и утврде линију Товарник – Грабовци. Међутим, предњи делови 12. пука били су залутали у забрану Купинске греде, па је командант дивизије, да не би дошло до нагомилавања јединица, наредио да десну колону образују 11. и 19. пук са 1. дивизионом пољске артиљерије и да ова колона наступа ка Обрежу, а 12. пук са 8. и 9. батеријом да образује леву колону која ће учествовати ка Витојевцима. Услед укрштања које је тиме настало, успорен је рад леве колоне те је она успела тек пред мрак да заузме Витојевце. Да није било крштања могла је да заузме и Грабовце. Десна колона се са 11. пуком на челу појавила око 14 часова у борбеном распореду пред Обрежом и после краће борбе заузела га. Обреж су браниле две чете пешадије и једна батерија који су одступили ка Огару.
Дивизија је, 6/7. септембра, заноћила на линији Обреж – Витојевци и то: десна колона код Обрежа, са предстражом на линији Марића Салаш – Рогулића Салаш, а лева колона и штаб дивизије код Витојеваца, са предстражом од Рогулића Салаша до Саве.
Командант армије је у 19.15 часова извукао један батаљон из састава дивизије и ставио га на располагање команданту Коњичке дивизије.
Прелазак Коњичке дивизије
Коњичка дивизија, прикупљена 5. септембра око Дебрца, прешла је преко понтонског моста 6. септембра у 17 часова. Њене „патроле наишле су северозападно од Обрежа на 12. ладштурмски пук који се повукао од Кленка и штитио прикупљање Западног одреда Комбиноване 7. пешадијске дивизије”. Преласком у Срем, дивизија је заноћила: извиђачки ескадрон бр. 1 северно од Ашање, извиђачки ескадрон бр. 2 западно од Обрежа; предњи делови на линији Карловчић – Огар – Грабовци, а главнина дивизије јужно од Обрежа. По казивању мештана, непријатељ је утврђивао подножје Фрушке Горе.
Армијска коњица била је 5. септембра прикупљена код Новог Села и преко понтонског моста прешла у 18 часова 6. септембра. Предњи делови су, после мањих чарки са непријатељским заштитничким деловима, заноћили: извиђачки ескадрон код баре Живаче, а патроле према Бољевцима, Фенеку и Фенечкој шуми, у додиру с непријатељем. Главнина је заноћила код Купинова. Из исказа заробљеника сазнало се да је Саву од Прогара до Витојеваца обезбеђивао 32. ландштурмски мађарски пук, хусарски ландштурмски ескадрон и батерија, „а од Витојеваца ка Кленку 12. ландштурмски пук”.
Армијска резерва (7. пук II и 2. пољска батерија) која је била прикупљена 6. септембра код Новог Села, прешла је Саву ноћу 6/7. септембра.