16. септембар
У наређењу српске Врховне команде I армији (16. септембра у 1.50 часова) за предузимање напада преко Соколске планине у десни бок непријатеља, није било неких посебних задатака за III армију, што је и разумљиво кад се има у виду да је дејство I армије требало, у ствари, да олакша ситуацију код III армије. Врховна команда је, обавештавајући команданта III армије о задатку I армије, одредила чак и правац одступања Дринске дивизије II позива за случај да на то буде принуђена, а који је ишао на Голо брдо, Широку липу, Брдарицу, Гробље (к. 237). На основу тог задатка командант III армије је у 1.45 часова 16. септембра схватио, да непријатеља и даље задржава у његовом продирању користећи сваки подесан моменат за прелазак у офанзиву. Обавештен раније о предстојећем нападу I армије, он је у исто време наредио: да Моравска II и одред пуковника Мишића садејствују офанзиви I армије; да Дринска I држи лоложај Костајник – Биљег – Главица – Перина и запречи продирање непријатеља од Борање и из долине Радаљске реке према линији с. Јаребице – Лозница; да Комбинована дивизија као главну одбрамбену линију држи Цариград – Велике бобије – Плећ -Тршићски брег – к. 209 закључно, са задатком да спречи продирање непријатеља са Гучева и Дрине; да Дринска II као главну одбрамбену линију држи к. 209 (искључно) – с. Липница – с. Обреж – с Горњи Добрић, са задатком да са Комбинованом дивизијом спречава надирање непријатеља у долину Јадра.
Командант аустроугарске Балканске војске, упркос повољним борбама на Шанцу (к. 835) и Борањи, услед великих губитака и слабих изгледа да се изврши пробој, као и неповољних вести о српским успесима у југоисточној Босни, а и да би сачекао ступање у дејство Комбинованог корпуса од којег се надао преокрету ситуације у своју корист, наредио је да 6. армија заједно са 42. хонведском дивизијом обустави за 1 – 2 дана офанзиву на линији Карачица – Ждрела – Биљег – Кулиште као и код с. Шора, али да извесним активностима ипак држи непријатеља према себи. У вези с тим командант 16. корпуса наредио је да се корпус повуче на подесне положаје на гребену Шанац – Мачков камен – Кошутња стопа – Крива јела.
У оваквој ситуацији одред пуковника Мишића напао је 16. септембра 7. брдску бригаду на Маринковом камену и Шанцу, али је напад одбијен и одред се гоњен слабим одељенима непријатеља, у нереду повукао ка Крупњу и задржао на Милутиновом гробу (к. 432).
Моравска II продужила је напад на 9, 4. и 5. брдску бригаду које су браниле положај Орлујак – Велики вис – Кошутња стопа (к. 944) и заузела прво Велики вис, а затим и Орлујак.
Дринска I бранила је 16. септембра положај Костајник – Биљег – Главица – Столица – Перина. Изјутра непријатељ је напао Костајник (9. брдском бригадом од Орлујка, а Комбинованом и 11. брдском бригадом са запада) и Биљег (12. брдском бригадом). У 9 часова одбијен је напад 9. бригаде, а око подне је напад поновљен јаким дејством хаубичке артиљерије која је нанела браниоцу велике губитке (погођено је неколико топова), али се српска пешадија врло добро бранила По подне је 12. бригада нападала неколико пута Биљег, пред вече је извршила и јуриш, али је одбијена.
На положај српске Комбиноване дивизије нападале су јединице 15. корпуса. Распоред дивизије био је: кошички ескадрон извиђао је просторију између р. Жеравије и Дрине; по један батаљон из II прекобројног и 17 пука, 2. батаљон из 5. пука са 3. и 9. батаријом од Жеравије до к. 229; од к. 229 до јаруге између В. и М. Бобије три батаљона II прекобројног пука са 2. пољском батеријом и 2. хаубичким дивизионом; од поменуте јаруге до Цариграда (закључно) I прекобројни пук и пољска батерија. На десном боку дивизије за везу са Дринском дивизијом II био је батаљон VI прехобројног пука на положају к. 209 – Грнчарско гробље. Дизизијска резерва (три батаљона VI прекобројног и два батаљона 5. пука) код Крста.
У 7.15 часова 80. хонведска бригада је обухватним нападом после пола часа борбе овладала Главицом (к. 337) и Пањиком (к. 299), а Допунска бригада 40. хонведске дивизије напала је од с. Ковиљаче на с. Крајишнике и принудила 2. батаљон 5. пука да се повуче прво на косу Башчалук, а затим на Тршићски брег у резерву одсека. Непријатељ је задржан артиљеријском ватром 3. дринске и 9. моравске батерије на Главици и Пањику. Један батаљон 5. пука упућен је са Крста на Столицу (на одсек Дринске I) јер је непријатељ вршио јак притисак на Костајник, Биљег и Главицу.
У 14.30 часова 13. пешадијска бригада напала је преко р. Штире на Плећ (к. 355). Употребљена је дивизијска резерва и напад непријатеља је одбијен. Није успео ни непријатељски напад на Тршићски брег код Лознице. Десно крило непријатељског 15. корпуса (79, 10, 12. и део 11. бригаде) покушало је да пређе р. Штиру и нападне вис Цариград, али је укочено бочном ватром са Костајника који су једновремено нападали део 11. Комбинована и 9. брдска бригада.
На Дринску дивизију II, чије су јединице у току 15. септембра држале десну обалу Дрине од ушћа Јадра до јужног краја аде Курјачице, нападала је 42. хонведска дивизија целе ноћи 15/16. септембра. Док је досад дејствовала у саставу Комбиноване дивизије, Дринска I је 16. септембра била под непосредном командом III армије по чијој се заповести повукла у току ноћи на положај с. Козјак – с. Обреж – с. Липница. У току 16. септембра на фронту ове дивизије било је мирно. За време тродневних борби она је претрпела велике губитке: погинуло је 184, рањено 310, нестало 71 – свега 565. Непријатељска 42. хонведска дивизија имала је много веће губитке и није успела да заузме с. Шор.
Командант српске III армије известио је овог дана Врховну команду о замору трупа, великим губицима у старешинама, малом бројном стању бораца, недостатку муниције за брдске топове и хаубице, штедњи муниције за пољску артиљерију, док ју је непријатељ имао у изобиљу. Врховна команда је овај извештај спровела министру војном напоменувши да је артиљеријска муниција најпотребнија III и I армији.
И поред свих оскудица, III армија је у току 16. септембра знатно помогла I и II армији. Одред пуковника Мишића и Моравска II својим нападом привезали су за себе аустроугарску 6, 7, 5, 4. и 9. брдску бригаду и тако пружили помоћ I армији. Дринске I и II позива и Комбинована дивизија упорном одбраном привезале су за себе 15. корпус и 42 хонведску дивизију из 13. корпуса и тиме помогле дејство II и I српске армије.
17. септембар
Одред пуковника Мишића је после више поновљених напада на 16. брдску бригаду на Шанцу (к. 835) успео да је потисне и једним батаљоном 3. пука II овлада овом тачком. Лево крило 16. корпуса, пошто није било гоњено, повукло се на главни гребен Борање и 9, 4, 5. и 7. брдском бригадом посело Криву јелу – Црни врх – Кошутњу стопу.
Моравска II по заузећу Орлујка, прикупљала се на њему ради напада на Криву јелу где су се повукли делови 9. брдске бригаде.
Дринска I успела је да поврати Мамутовац, пошто је нападом Моравске II на Орлујак непријатељ био приморан да повуче 11. и Комбиновану брдску бригаду које су нападале на Костајник. После тога прикупљала је северно од Биљега (к. 705) и уређивала своје трупе које су претрпеле велике губитке.
Комбинована дивизија продужила је 17. септембра нападе на непријатеља пред собом. Командант дивизије наредио је још прошлог дана увече VI прекобројном пуку да продужи напад надирући што јаче левим крилом у циљу опкољавања непријатеља на Рибарском брду и обавестио га да ће се напад проширити десно на Главице (к. 337) и лево на Кулигате (к. 708), али је око 2 часа непријатељ напао са североисточних падина Кулишта и Пушкаревца на десно крило I прекобројног пука. Због тога батаљон за осигурање левога бока VI прекобројног пука није могао да пређе р. Штиру, па је 1 прекобројни служио као стожер за напад центром и десним крилом дивизије. У ово време центар VI прекобројног пука кренуо је са Плећа (к. 355) преко Танке косе на к. 433 коју је око 5 часова заузео. Ту је оставио 1. батаљон, а 3. је упутио на Кадину главу у позадину непријатеља; на Церик (к. 481) је упутио батаљон II прекобројног пука, а према Еминовој води развио свој 2. и 4. батаљон. У 5 часова почео је напад десног крила са три батаљона: једним кроз с. Плочу и с. Крајишнике, а са два батаљона преко Пањика и Главице.
Командант дивизије издао је у 6 часова 17. септембра заповест за напад ради заузимања Гучева. Коњички ескадрон је остао у Клупачком лугу да извиђа између река Жеравије, Дрине и Лознице. Два батаљона 5. пука, 1. батаљон 17. пука и пољска батерија образовали су десну колону за напад на Црни врх (к. 769). Средњу колону су образовали: VI прекобројни пук и батаљон II пука са задатком да нападну непријатеља на Еминовој води и к. 708. Лева колона (два батаљона I прекобројног пука и батаљон II пука) имала је да нападне са линије Велике Бобије – Пушкаревац на Кулиште. Напад је имао да почне у 11 часова 17. септембра, уз подршку пољске батерије са линије с. Крајишници – Главица, 2. и 8. пољска и хаубичка батерија са к. 312, 4. пољска са Великих Бобија и хаубичка батерија са к. 317.
Око 7 часова делови Допунске бригаде 40. аустроугарске дивизије напали су двапут правцем Лозница – Крст батаљон 6. пука, али су јаком ватром и бомбама одбијени. Десна колона српске Комбиноване дивизије напала је у 9 часова делове 80. аустроугарске бригаде на положају с. Воћњак – Пањик и, појачана батаљоном из резерве, заузела у 18.30 часова Пањик, а у 19.30 и Главицу, одакле је упутила два батаљона на к. 322. У 21 час освојила је и с. Крајишници. Средња колона заузела је око 10 часова Церик (к. 481) од делова 13. бригаде, а по подне се део аустроугарске 13. бригаде повукао и са Рибарског брда ка Главицама (к. 337). Лева колона напала је део аустроугарске 79. бригаде на Пушкаревцу, а у ноћи 17/18. септембра овладала је и к. 599. У току напада артиљерија је врло добро помагала нападе ове колоне.
Српска Комбинована дивизија заноћила је на линији с. Крајишници – Главице – Церик – к. 433 – к. 599, а командант 15. корпуса је наредио да се јединице повуку: 80. бригада на Црни врх, 13. на Еминову воду, а 79. бригада на Кулиште.
На фронту Дринске II било је и овог дана извесних промена. Непријатељски мост код аде Курјачице поправљен је и оспособљен за прелазак. Преко њега је поново почело пребацивање јединица 42. хонведске дивизије, али га је српска хаубичка батерија опет порушила. На десној обали Дрине ова дивизија није ништа предузела 17. септембра.
18. септембар
Слично команданту I, и командант српске III армије је сматрао да је непријатељ потучен, па је јединицама армије издао заповест за гоњење преко Дрине: Моравској II у правцу Радаљске реке, Бобије и Чавчића, стављајући јој под команду и одред пуковника Мишића; Дринској I, једним делом да гони преко Петковог брда и између Боринске и Радаљске реке, а главнином да се прикупи на својим положајима, спремна да брзо одмаршује тамо где се укаже потреба; Комбинована и Дринска II да продуже започете задатке од 17. септембра. Ситуација је, међутим, била нешто другачија од оне како су је представљали и команданти I и III армије, што ће показати процес извршавања задатака.
Одред пуковника Мишића развио се за напад на Мачков камен, а Моравска II напала је непријатеља на положају Турски гроб – Мртолос – Кошутња стопа који су браниле 4, 5. и 7. брдска бригада. У току дана десна колона је избила на Турски гроб и овладала Мртолосом али не и његовом највишом тачком. У рукама непријатеља остала је и Кошутња стопа (к. 944) испод које су допрла два батаљона 17. пука. Непријатељ је, дакле, још био врло јак.
Дринска I, по заузећу Мамутовца (к. 670) на коме је 10. брдска бригада пружила јак отпор, била је исцрпена, а јединице су јој биле измешане, па је приступила утврђивању положаја којим је овладала. У 11 часова непријатељ је Комбинованом и 11. брдском бригадом напао Биљег (к. 705) и заузео га, али га је пред вече морао опет напустити. Додир са непријатељем био је врло близак. Обе стране продужиле су да се утврђују.
Српска Комбинована дивизија добила је заповест команданта III армије 18. септембра у 1 час, а до тог времена: десна колона је 4. батаљоном 17. пука заузела с. Крајишници (к. 216 и к. 250) и одмах се почела утврђивати, док је потучени непријатељ у нереду одступао ка Дрини. Два батаљона који су били упућени на к. 322, због неспоразума су се задржали на Главици, а на к. 322 избили су када непријатеља више није било на њој. У 12_часова упућене су по две чете из 6. пука II и 5. пука да заузму Црни врх (к. 769), који су и поред јаког отпора дела 80. бригаде, по киши и магли, успеле да изврше задатак. Обавештен од команданта III армије да непријатељ јако напада Дринску I на Биљегу (к. 705), командант Комбиноване дивизије је наредио да се положај Велике Бобије – Цариград брани до последњег човека.
Део 80. бригаде који је одступио са Црног врха, добио је појачање из одреда пуковника Филиповића (три батаљона и брдску батерију из 8. брдске бригаде) који је био у резерви 15. корпуса и успео да поврати Црни врх.
Средња колона (VI прекобројни и батаљон II прекобројног пука) кренула је 17/18. септембра ка одсеку к. 708 – Еминова вода. На к. 433 оставила је 1. батаљон да сачека 3. који је долазио са Рибарског брда. Пред зору 18. септембра VI прекобројни пук је 4. и 2. батаљоном напао део 13. бригаде на к. 708 и Еминовој води, али тај напад није успео. Око 18 часова стигли су 1. и 3. батаљон са к. 433. Остатак 3. батаљона отишао је у пуковску резерву иза средине, па је по ноћи, по киши, продужен напад (6. пука) који је тек пред зору 19. септембра овладао положајем к. 708 – Еминова вода.
Лева колона (I прекобројни и батаљон II прекобројног пука) није успела да заузме Кулиште које је бранила 79. бригада.
Кад је командант Балканске војске сазнао да су Срби повратили и Црни врх, одлучио је да делом 42. хонведске дивизије ојача лево крило 15. корпуса и продре ка Лозници. У међувремену је Дринска II извршила јак напад на 42. хонведску дивизију који је одбијен. Непријатељ Је после тога упутио три батаљона и батерију из 42. хонведске дивизије у помоћ 80. бригади на Црном врху (к. 769), а српска Дринска дивизија II, после неуспелог напада, повукла се и заноћила: са три батаљона и пољском батеријом код с. Козјака; са четири батаљона, пољском и хаубичком батеријом код с. Липнице; на источној страни Јеринића аде Руднички добровољачки одред под командом пешадијског мајора Војина Поповића (војводе Вука). Простор између р. Жеравије и Штире осматрао је коњички дивизион.
Од каквог су кобног утицаја били нетачни извештаји команданта I армије најбоље се види по томе што су подстакли и команданта III армије да изда заповест за гоњење непријатеља који не само што није био тучен него је био способан да се одупре и организованим нападима, те се ова заповест која није водила рачуна о стварном стању на фронту III армије, није могла ни извршити.
Јаким нападима III армија је успела да на левом крилу заузме Турски гроб и одржи Биљег (к. 705), а на десном крилу да заузме к. 708 и Еминову воду и тако чврсто привеже за себе велики део непријатељских снага. И поред снажних напада Моравске II непријатељ је извукао испред ње 9. брдску бригаду и упутио је на Мачков камен где ће се појавити 19. септембра у одбрани.