Пошто је намеравала да I армију што више ојача, Врховна команда је наредила 6. септембра да Дунавска дивизија II која се налазила у рејону Пожаревца, дође у Обреновац. Команду над Браничевским одредом, који се дотле налазио под командом команданта ове дивизије, примио је пуковник Светомир Матић. Маршујући ка Обреновцу, дивизија је 6. септембра увече заноћила у Раљи.
Због неуспеха Тимочке I код Чеврнтије, I армија је у току овог дана вршила само извиђања и утврђивала заузети мостобран. Командант армије наредио је, у 7.35 часова, да Коњичка дивизија и армијска коњица продуже извиђање у наређеним правцима и што пре прикупе тачне податке о снази и распореду непријатељских трупа на њима, а Шумадијска I, Дунавска I и трупе Обреновачког одреда да линију на којој се налазе што јаче утврде и упорно је бране.
Командант аустроугарске 29. пешадијске дивизије намеравао је да 8. септембра са дивизијом нападне леви бок Срба који би наступали ка Руми. Пошто Срби нису наступали, наредио је да се трупе 7. септембра до 13 часова одмарају, а потом да буду спремне за покрет.
Затим је наредио: 57. бригади да се 8. септембра прикупи код Јарка и 9. септембра нападне Србе у Хртковцима и Никинцима, а 58. бригади да се 8. септембра прикупи код Шашинаца, а 9. септембра да наступа ка Буђановцима.
Српска Коњичка дивизија изиђала је ка линији Буђановци – Кленак. Непосредно пред њом налазио се ненријатељ јачине четири батаљона, две батерије и 1 – 2 ескадрона с којима су извиђачки делови коњичке дивизије били у додиру на линији Деч – Карловчић – Огар – Грабовци, док је главнина дивизије била на источној ивици Обрежа.
С обзиром на овакву ситуацију, командант Коњичке дивизије, да би разјаснио стање у Срему, нарочито пред Шумадијском I, упутио је био једну колону (1, 2. и 4. коњички пук) правцем Огар – Товарник – Буђановци, а другу (3. коњички пук) правцем Грабовци – Кленак.
Чело десне коњичке колоне стигло је у 8.45 часова до Огара, а њени извиђачки делови допрли су до Михаљеваца, Пећинаца, Брестача и Никинаца, док је лева колона, потискујући две непријатељске чете и нешто коњице ка Платичеву, дошла у Грабовце. У 13 часова, један непријатељски батаљон и један коњички ескадрон успели су да избаце извиђачка одељења десне колоне из Михаљеваца. У то време је у Пећинце стигла јача непријатељска колона, а у 15 часова уочено је да се непријатељ, јачине два пука пешадије са 3 – 4 батерије и два ескадрона коњице, утврђује на линији Михаљевци – Пећинци – Буђановци – Никинци. Даље извиђање било је отежано, па се десна колона коњичке дивизије задржала на простору Огар, Товарник.
Дивизија је 7/8. септембра заноћила у распореду: предњи делови према линији Михаљевци – Пећинци – Буђановци – Никинци, у додиру са непријатељем; 1. коњички пук на правцу Товарник – Никинци; 2. коњички пук, батаљон 19. пешадијског пука (који је био упућен иза коњичке дивизије) и вод коњичке батерије, у Товарнику; 3. коњички пук у Грабовцима; 4. коњички пук, коњичка батерија, пионирско и телеграфско одељење и штаб дивизије на јужној ивици Огара.
Армијска коњица извиђала је правац Бољевци – Сурчин. Изјутра, 7. септембра, њени предњи делови били су у додиру с непријатељем на линији Бољевци – Фенек – Бечмен, а главнина на северној ивици Купинова.
Командант армијске коњице одлучио је да, у циљу расветљавања ситуације на десном крилу I армије, крене главнину својих снага правцем Бољевци – Сурчин. За извршење овог задатка армијска коњица је била ојачана једним батаљоном 7. пука II и пољском батеријом. Покрет је предузет у 5 часова и предња одељења су брзо приморала непријатеља да се повуче ка Сурчину, где је око 14.30 часова пружио јак отпор. Развијен је за борбу и придати батаљон 7. пука II, али је надмоћнији непријатељ (по исказу заробљеника ту се налазио Источни одред из комбиноване аустроугарске 7. пешадијске дивизије) нанео српским снагама озбиљне губитке.
Око 19.30 часова стигао је и батаљон IV прекобројног пука који је штитио повлачење армијске коњице, а потом је образовао предстражу испред села Јаково. Коњица се, са придатим батаљоном 7. пука II, повукла падом мрака ка Бољевцима и ту заноћила
У току овог дана Шумадијска I и Дунавска I утврђивале су своје положаје; 8. пук Дунавске I заузео је у 18.20 часова без борбе североисточну ивицу шуме Бојчин. Тако је поседнут и терен између IV прекобројног 9. пука. Армијска резерва (7. пук II) налазила се на јужном крају Обедске баре.
Овог дана је одбрана Београда пребацила у Срем три и по чете које су код Остружнице ухватиле везу са армијом.
Командант II армије известио је 7. септембра у 3.40 часова Врховну команду о неуспеху Тимочке I код Чеврнтије, а у подне издао заповест за одбрану фронта Шабац – Рача – Лешница којом је наредио да Тимочка I, ојачана пешадијским пуком и коњичким дивизионом из Тимочке II и брзометном багеријом из Митровичког одреда, поседне и брани прелазак непријатеља преко Саве од Шапца (закључно) до села Засавице (закључно), хватајући везу код Шапца са I армијом, а код Засавице са Равањским одредом.
Дивизији је наређено да утврди положај за одбрану овог одсека, а положај с. Раденковић – с. Ноћај и с. Глушци – с. Узвеће да утврди за наслон својих маневара, као и да изврши потребно утврђивање према десном боку армије код Табановића и Причиновића. За то јој је био придат пионирски полубатаљон Тимочке II који је већ радио у Раденковићу и Ноћају. Под команду команданта дивизије стављени су и мерзерска и хаубичка батерија код Митровице и 4. батаљон 6. пука III, распоређен на Сави од Шапца до Посавља.
Истом заповешћу наређено је: а) Равањском одреду (6. пук III без 2. и 4. батаљона и одељења коњице III позива) који ће потпомагати артиљеријска група са положаја код Станишеваца и Црне Баре – да осигура и брани одсек од Засавице до ушћа Дрине: б) батаљону Тимочке II који је 6/7. септембра био упућен команданту Митровичког одреда – да се врати у састав своје дивизије чим га смене трупе Тимочке I; в) Моравској дивизији I (распоређеној на одсеку ушће Дрине – Дубовић), Комбинованој (распоређеној на одсеку Дубовић – Софића ада) и Тимочкој II (14. и 15. пук од по три батаљона и са пет пољских батсрија – у рејону с. Дубље, с. Грабовац), остатку градске артиљерије и хаубичкој батерији код Равња – да остану на својим местима са досадањим задацима.
Menu