Обостране намере и груписања снага
Из операцијског плана команде аустроугарске Балканске војске видели смо да је почетак друге аустроугарске офанзиве био одложен од 7. за 9. септембар, прво, због недовршених припрема, а друго, због временских непогода. Међутим, кад је Поћорек био извештен 6. септембра о продору српских снага у Срем, одлучио је да офанзиву предузме што пре, без обзира на то, што припреме за операцију нису још биле довршене. Док су аустроугарске снаге у Срему пред српском I армијом и на горњој Дрини пред Ужичком и Санџачком војском биле у одбрани, Поћорек је наредио да 8. септембра 5. и 6. армија пређу у офанзиву на фронту од Раче до Љубовије: 5. армија је имала да наступа у Мачву, а 6. ка Гучеву, Борањи, Јагодњи и Соколској планини. Тиме ће, како је рачунао командант Балканске војске, приковати српске главне снаге за фронт на Дрини, спречити одашиљање појачања у Срем и тако паралисати даља офанзивна дејства српске I армије. Тај део српског фронта браниле су јединице II и III армије.
Очигледно је било да Балканска војска дејствује са офанзивним центром и дефанзивним крилима, а српска војска са офанзивним крилима и дефанзивним центром. То је и битна карактеристика обостраних операцијских планова.
Распоред непријатељских снага 5. септембра био је:
5. армија, на делу фронта од ушћа Добраве у Саву па (закључно) до Јање на Дрини. На крајњем левом крилу, у Срему, била је 29. пешадијска дивизија од ушћа Добраве до Митровице (закључно) са главним снагама повученим ка Руми и Буђановцима. Испред ње су били: према Шапцу 12. ландштурмски пук, а од Јарка до Митровице четири ландштурмска батаљона – стављени 29. августа под непосредну команду 5. армије.
Одсек 8. корпуса протезао се уз Саву до ушћа Дрине и уз Дрину до с. Међаши (закључно). Његова 21. ландверска пешадијска дивизија била је у рејону Раче, на левој обали Саве, а 9. пешадијска дивизија на простору од ушћа Дрине до Међаша. Северно од 21. дивизије била је 104. ландштурмска бригада, а источно од ње два ландштурмска батаљона истурена ка Сави. Од Међаша до десне армијске границе био је 13. корпус: 42. хонведска пешадијска дивизија у рејону Бијељине и 36. пешадијска дивизија северно – између 42. дивизије и Међаша.
6. армија је груписана на средњој Дрини: 15. корпус до реке Дрињаче, а јужно од ове 16. корпус. На одсеку 15. корпуса распоређене су: 40. хонведска дивизија на левом крилу, 13. пешадијска бригада према Лозници. а иза ње допунска бригада 40. хонведске дивизије. На десном крилу корпуса, од Козлука до Зворника, биле су 12 , 10. и 11. брдска бригада 48. пешадијске дивизије.
Јединице 16. корпуса биле су: у рејону Власенице 1, 2, 6. и 13. брдска бригада 18. пешадијеке дивизије: 5. брдска у рејону с. Врточе (између Нове Касабе и Милића); 4. брдска бригада у рејону југозападно од раскрснице путева код Милића; 109. ландштурмска бригада у рејону Сребрнице; 1. пешадијска дивизија (7. и 9. брдска бригада) маршује са горње Дрине ка средњој, док је 8. брдска бригада (четири батаљона и три батерије), ојачана са по једним батаљоном и пола батерије из 7. и 9. брдске бригаде, остала на горњој Дрини пред фронтом Ужичке и Санџачке војске.
Литгендорфова група, у источном Срему и Банату, била је у саставу: 32. ландштурмски пешадијски пук (наслоњен левим крилом на Ашању); половина 7. пешадијске дивизије (источно од 32. пука па до Дунава) и 107. ландштурмска бригада (дуж Дунава, за заштиту границе).
9. ландштурмска бригада налазила се у Тузли. Посада Сарајева бројала је 6.000, а Калиновика 8.800 људи. У Автовцу је била 3. брдска бригада, у Билећи 1.600, у Требињу 1.800 људи, док је посада утврђења Боке Которске бројала 17.000 људи.
Промене у распореду непријатељевих снага у Срему, 6. и 7. септембра, које су настале преласком српске I армије преко Саве и покушајем преласка Тимочке I код Чеврнтије, већ су раније изнесене. На фронту према Дрини није било у току та два дана промена у основном груписању снага, изузев мањих померања која су била изазвана примицањем јединица ка местима прелаза реке.
У настојању да групише што јаче спаге на тежишту офанзиве, Поћорек ће 8. септембра, првог дана своје офанзиве, привући на средњу Дрину и три батаљона са две батерије из ојачане 8. брдске бригаде са горње Дрине, формирајући од њих одред Филиповића, а из 3. и 14. брдске бригаде, које су се налазиле у Херцеговини, узеће део снага и формирати Комбиновану бригаду (генерал-мајора Шњарића) која ће на средњу Дрину стићи 11. септембра.
Крилне снаге српске војске (I армија у Срему и Ужичка војска на горњој Дрини) биле су у распореду који је изнесен приликом говора о њиховим дејствима у току 7. септембра, док је II армија заузимала распоред наређен заповешћу свог команданта од 7. септембра.
III армија је била у одбрани на фронту према Дрини, од Софића аде до Љубовије (закључно): Дринска II од Софића аде до реке Жеравије; Дринска I од реке Жеравије до реке Просенице (код Брасине), Моравска II од ушћа Боринске до ушћа реке Трешњице (Борањске); одред пуковника Мишића (комбиновани пук крушевачких резервних трупа, два батаљона III позива старог Љубовијског одреда и две позицијске батерије) од реке Трешњице до Љубовије.
Командант 5. армије, на основу наређења команданта аустроугарске Балканске војске, наредио је да се у току 7. септембра изврше припреме за прелазак Саве и доње Дрине, који би почео у зору 8. септембра. По подацима које је имао командант 5. армије, предњи делови српских јединица држали су десну обалу Саве и Дрине и поједине аде (речна острва); српске снаге су биле свуда добро утврђене, а поједини топови и батерије постављени у предње линије да би могли тући непријатеља на што дубљој територији на левој обали реке. Дуж насутог пута Равње – Црна Бара – Бадовинци и западно од њега, Срби су (по аустроугарским подацима) поставили другу линију утврђења са препрекама од жице и засеке.
За извршење преласка, командант 5. армије наредио је: да 8. корпус пређе Дрину и Саву 8. септембра, обухватајући Парашницу; да 13. корпус истог дана пређе Дрину код Међаша са 36. пешадијском дивизијом, а са 42. хонведском да изводи јаке демонстрације на одсеку од с. Амајлије до с. Главичице.
Командант аустроугарске 6. армије наредио је да се прелазак Дрине, 8. септембра изјутра, изврши широким фронтом. Прелазак 15. корпуса планиран је овако: Допунска бригада 40. хонведске дивизије остаје привремено на левој обали Дрине са задатком да демонстрира према Лозници, а 40. хонведска дивизија (79. и 80. хонведска бригада) прелази Дрину низводно од Козлука; 48. дивизија (10, 11. и 12. брдска бригада) прелази реку код Зворника. За прелазак 16. корпуса наређено је: да помоћна колона (4. и б. брдска бригада) пређе Дрину на ушћу Дрињаче, а главна колона (1, 2, 6. и 13. брдска бригада) узводно од Зелиња; да самостална колона (109 ландштурмска бригада) пређе Дрину код Љубовије, а армијска резерва (1. пешадијска дивизија – 7. и 9. брдска бригада) да буду код Нове Касабе. На горњој Дрини, према Ужичкој и Санџачкој војсци, остала је ослабљена 8. брдска бригада.
Српска II армија која се налазила у захвату нападне зоне непријатељске 5. армије била је овако распоређена:
– Тимочка I, према заповести од 7. септембра, организује одбрану Саве на одсеку Шабац – Засавица;
– Равањски одред (1. и 2. батаљон 6. пука III, позицијска батерија и 14 коњаника) на одсеку с. Засавица – ушће Дрине. Њему су помагале две групе армијске артиљерије постављене код Станишеваца и Црне Баре. После расформирања Митровачког одреда, 7. септембра, требало је да Равањски одред добије од њега два батаљона: један из 14. и један из 15. пука II позива;
– Моравска I од ушћа Дрине до Дубовића. Коњички пук био је северно од Црне Баре. Десни одсек, од ушћа Дрине до Лиманске аде, бранио је 3. пук са две пољске батерије; у резерви овог одсека била су два батаљона 16. пука и пољска батерија. Леви одсек, од Лиманске аде до Дубовића, бранио је 2. пук са две пољске батерије; у резерви одсека била су два батаљона 1. пука и пољска батерија. У дивизијској резерви код Клења палазили су се 16. пук (без два батаљона) и 1. пук (без два батаљона);
– Комбинована дивизија I бранила је одсек од Дубовића до Софића аде;
– армијска артиљерија била је постављена у две групе: једна код Станишеваца, а друга код Црне Баре. Код Бадовинаца су постављена два градска топа 12 см 97;
– Тимочка II, са 14. пуком (без једног батаљона), 15. пуком (без једног батаљона) и пет пољских батерија, у армијској резерви у рејону с. Дубље, Грабовац;
– штаб II армије у Богатићу.
У зони планираног напада аустроугарске 6. армије налазила се српска II армија која је бранила прелазе преко Дрине од Софића аде до Љубовије, у распореду:
– На самој обали Дрине: 4. батаљон 5. пука III, једна позицијска батерија и 14 коњаника, распоређени за заштиту границе од Ковиљаче до Читлука. Од тога: један вод код Ковиљаче, три чете (без вода) и 4 топа према Зворнику, једна чета код Читлука.
– Дринска II бранила је део фронта од Софића аде до ушћа Жеравије.
– Дринска I бранила је Дрину од Жеравије до Боринске реке, и то: десни одсек, од Жеравије до Ковиљаче, бранила су два батаљона 17. пука и пет пољских батерија, а леви, од Ковиљаче до реке Просенице, бранили су 5. пук и брдска батерија. Коњички пук осматрао је Дрину од р. Просенице до Боринске реке. У дивизијској резерви (на Крсту) били су 6. пук, две пољске батерије и пионирски полубатаљон без једне чете.
– Моравска II држала је фронт на Дрини од Боринске реке до Борањске Трешњице, са предстражом (2. пук II позива, брдска и пољска батерија II позива и вод коњице) распоређеном на Ћукову (к. 418), Бобији (к. 673) и Радаковцу (к. 670); пуковска резерва била је на Црном врху (к. 890). Остатак дивизије (1. и 3. пук II, четири пољске батерије II и кошички дивизион) био је у армијској резерви на Примету.
– Одред пуковника Мишића бранио је део фронта од река Борањске до Кошљанске Трешњице. Он је имао комбиновани пук од пет батаљона крушевачких резервних трупа, позицијску батерију и 30 коњаника. Под његовом командом био је и Љубовијски одред (1. батаљон 5. пука III са позицијском батеријом). Одред је био у оваквом распореду: на Цуљинском одсеку, до Велике реке – батаљон комбинованог пука; на Узовничком одсеку, до реке Узовнице – батаљон комбинованог пука и позицијска батерија; на Љубовијском одсеку, до реке Грачанице – батаљон комбинованог пука; одредска резерва (два батаљона комбинованог пука) на Шанцу (к. 835). Одсек од реке Грачанице до Ерића брда (к. 735) код Кошљанске Трешњице држао је Љубовијски одред. Он је имао из 1. батаљона 5. пука III позива две чете са позицијском батеријом на Брђанској главици, једну чету на Немић камену (к. 803) и једну на Ерића брду (к. 735).