Командант Ужичке војске издао је 13. септембра пред вече наређење за форсирање Дрине и даља дејства по преласку реке. Шумадијска II имала је да отпочне пребацивање ноћу 13/14. септембра око Старог Брода и Вишеграда и да наступа преко Лијеске и Семећа, тежећи обухвату левог непријатељског крила. Задатак Лимског одреда био је да наступа ка линији Власиња – Заглавак – с. Богдашићи. Међутим, командант Шумадијске II примио је ово наређење тек 14. септембра у 6.30 часова. Пошто је имао и резултате насилног извиђања „да се на левој обали Дрине налазе само непријатељски заштитнички делови”, одмах је наредио: да 11. пук заузме камени мост на Дрини код Вишеграда и отпочне пребацивање преко реке, дејствујући ка с. Лијески и Семић-Хану; 10. пук са брдском батеријом да отпочне одмах пребацивање код Старог Брода и дејствује ка Плочи и с. Старој Гори, а потом ка с. Семећу обухватајући лево непријатељско крило; 12. пук да са два батаљона отпочне пребацивање код с. Старог Брода, надире ка с. Семећу десно од 10. пука и да најхитније јави командиру чете на Великом Стоцу да се са четом, брдским топом и Сувоборском добровољачком четом, пребаци у току дана код с. Слапа и Ђурђевића, дејствујући као обезбеђење десног бока 10. и 12. пука. Дивизијској резерви је наређено да њена два батаљона (из 12. пука) дођу на Гостиље брдо, а команданту пионирског полубатаљона да оде на место прелаза код Старог Брода и руководи пребацивањем и даљом израдом моста.
Командант дивизије изабрао је Гостиље брдо (к. 1315) за своју осматрачницу.
На одсеку Ужичке бригаде 2. батаљон 4. пука III, чим је стигао на Градину, придружио се Комбинованом батаљону и са њим наступао ка Билеку, где су стигли 14. септембра и истог дана дошли у везу са Златиборском добровољачком четом. Код с. Црвице пребачена је једна чета 10. пука III која је са 2. четом истог пука, пребаченом још 13. септембра, кретала преко Стражевца ка Пашином брду. Непријатељ је држао положај Пашино брдо – Столац снагама до једног батаљона. Српске јединице су сложно напале непријатеља на овом правцу и принудиле да се повуче ка с. Осмачи. Одред је заноћио на Стоцу (к. 1087).
Ценећи већу активност Срба као предзнак скоре офанзиве преко Дрине, непријатељ је запалио дрвени мост код Вишеграда, а ноћу 13/14. септембра порушио и део каменог моста.
Командант Шумадијске II сазнао је на осматрачници на Гостиљем брду да је непријатељ повукао артиљерију и да су му делови код Вишеграда слаби, па је наредио команданту 11. пука да убрза напад. Али због јаке непријатељске пешадијске и артиљеријске ватре (нарочито од с. Лијеске) 11. пук није успео да у току 14. септембра пређе Дрину код Вишеграда.
Командант 10. пука покушао је још у току ноћи 13/14. септембра да помоћу сплава пребаци преко Дрине нешто пешадије према Старом Броду, али је одбијен ватром непријатеља; око 8 часова 14. септембра почело је пребацивање војника али врло споро. Сплавом се могло превозити само по 2 војника, па је до подне пребачен само по један вод из 10. и 12. пука, а недостајао је мостовски трен да би се нешто више учинило.
Лимски одред примио је заповест за прелазак Дрине у 2 часа ноћу 14. септембра. Командант одреда је наредио да се за прелазак формирају три колоне. Десна (4. кадровски пук, батаљона II прекобројног пука III позива и 5 топова) је имала да пређе преко моста код Вишеграда. Ако овај буде порушен, онда да пређе код с. Дулице. Она дејствује у десни бок непријатеља на положају код с. Лијеске или с. Семеће, саображавајући своје дејство према дејству Шумадијске II. Средња колона (5. кадровски пук, брдска батерија, 3 пољска топа) добила је задатак да изврши прелазак код ушћа Лима и да наступа преко Заглавка ка с. Семећу у десни бок непријатеља. Она је требало да овлада железничким мостом и спречи његово рушење. Левој колони (батаљон II прекобројног пука III, Граничарско-добровољачки батаљон и 3 брдска топа) наређено је да изврши прелазак око с. Међеђе и дејствује у правцу с. Буршићи и с. Хадровићи у позадину вишеградских положаја. Она је имала да одржава, лево везу са Ибарским одредом. Резерви (батаљон II прекобројног пука III) је наређено да се креће за средњом колоном.
При извршењу ове заповести Лимски одред је покушавао на више места да пређе Дрину, али без успеха. Узрок неуспеху били су брзина и дубина реке, рђави сплавови и невешти сплавари. Како је камени мост код Вишеграда био порушен, десна колона је покушавала двапут прелазак код с. Дулице и к. 293, али без успеха. Средња колона развила се према железничком мосту код Међеђе, али је непријатељ био будан и јак, па је командант колоне одлучио да прелазак изврши следеће ноћи и то код с. Блаза. Лева колона је спустила сплавове у воду, где их је непријатељ обасуо ватром и спречио превожење.
Ибарски одред је уз помоћ дела 1. санџачке дивизије извршио прелазак у току 14. септембра код Устипраче.
Аустроугарска 8. бригада повукла се у ноћи 14/15. и 15. септембра ка Хан-Пијеску, где је под њену команду стављена и 9. ландштурмска етапна бригада јачине 3,5 батаљона. Према Ужичкој и Санџачкој војсци 8. бригада је оставила само слабе делове.
Ужичка војска је наставила са форсирањем Дрине и у току 15. септембра. Одред из Ужичке бригаде (два батаљона III позива и добровољачка чета) који је пребачен преко Дрине, спремао се да продужи наступање ка Сребрници. Како пољски Дебанжови топови нису могли због непролазности земљишта да прате одред, Врховна команда је наредила команданту Ужичке војске да у састав овог одреда упути из Шумадијске II преко Кремне у Бајину Башту брдску Дебанжову батерију. За команданта одреда одређен је командир Златиборске добровољачке чете мајор Коста Тодоровић.
Шумадијска II наставила је прелажење код Старог Брода и Вишеграда. Десна колона (10. пук II и два батаљона 12. пука II) пребацивала се код Старог Брода. Батаљон 10. пука II који је пребачен преко реке заузео је у 10 часова Златарицу (к. 1148) и Пасторак (к. 1080), не наилазећи на отпор непријатеља. Једна чета упућена је преко с. Милошевића и Паљевине (к. 1274) ка с. Семећу ради извиђања. До мрака су пребачени један батаљон 10. пука и оба батаљона 12. пука II. Лева колона (11. пук II) није имала ни времена ни средстава за оправку оштећеног каменог моста, па се пребацивала чамцима: 1. батаљон је одмах образовао мостобран, а у 11 часова је отпочело пребацивање 2. и 4 батаљона; 3. батаљон је морао да чека на Бања-глави (к. 526), јер је од превозних средстава било само 3 чамца, који су били и мали за пребацивање брдске и пољске артиљерије. Стога је командант дивизије упутио овој колони пионирску чегу и захтевао да се пошто-пото пребаце бојна комора, митраљези и брдска артиљерија. Али се до мрака није могло више ништа постићи, иако је непријатељ потпуно напустио Вишеград, па је чак и додир са њиме изгубљен.
Непријатељ је ноћу 14/15. септембра порушио железнички мост на ушћу Лима, па су покушаји преласка десне колоне Лимског одреда били безуспешни. Тек око 8 часова 15. септембра прешао је на чамцима један батаљон 5. кадровског пука из средње колоне код с. Блаза, а за њим до подне и сва пешадија средње колоне и одредска резерва. У току 15. септембра прешле су Дрину и остале јединице одреда и заноћиле: десна колона на положају Власина – Заглавак, средња на вису Градац, а лева на Јеленку (к. 927). Одред је држао везу десно са Шумадијском II, а лево са Ибарским одредом. Непријатељ је одступио ка пл. Романији.
1. Санџачка дивизија заузела је овог дана Горажде.
У току 16. септембра дејства су била нешто бржа, али не толико енергична колико је то ситуација налагала.
Одред из Ужичке бригаде напао је пре подне делове 23. ландверског пука код Осмаче и на Златову (к. 992), разбио их и делом снага гонио ка Сребрници, док је главнина одреда заноћила на освојеном положају Осмаче – Златово.
Шумадијска II пребацила је до 7 часова код Старог Брода из десне колоне остатак 10. пука II и две брдске батерије. Лева колона је у ово време наступила ка Лијеска брду на које су око подне избила два батаљона 11. пука, а увече је ту стигао и командант дивизије. Непријатељ се повукао ка с. Семећу.
По заузећу Вишеграда заплењено је 20.000 кг брашна, 30.000 конзерви, 6.000 кг пиринча, 3.000 кг соли итд. У касарнама је нађено 2.000 ћебади, доста старог одела. 500 кревета и болница са 100 рањеника и апотеком.
Лимски одред је 16. септембра наставио наступање. Десна колона избила је на к. 1324 истуривши једну чету на Ивицу (к. 1497); средња колона је избила на Сиреву гору, а лева на Облу главу (к. 1178), истуривши Граничарско-добровољачки батаљон на Палику (к. 1227) Одредска резерва је била на Заглавку. Десно је ухваћена веза са 11. пуком на Лијеска брду, а лево са Ибарским одредом који се кретао ка с. Орахову. Са непријатељем није ухваћен додир, па је наређено команданту леве колоне да извиђа ка Рогатици. Штаб одреда налазио се на ушћу Лима.
Санџачка војска наступила је ка линији Град – Петибор – Јабука – Врановина – Храњен седло – к. 1259, на којој је имала да се утврди и сачека наређење за даљи рад. Спушка бригада упућена је ка Калиновику, Штаб Санџачке војске стигао је у Горажде.
У Фочу је у 10 часова стигао Дрински одред (Зетска и Дурмиторска бригада) јачине: осам батаљона, 2 митраљеза и 4 брдска топа, који је имао да се ту задржи, утврди и сачека даље наређење.
Српска Врховна команда је 16. септембра препоручила црногорској Врховној команди да се Санџачка војска и Дрински одред упуте ка фронту Вишеград – Рогатица и да се ту сједине са Ужичком војском, осигуравајући свој бок према Сарајеву.
За наступање 17. септембра командант Ужичке војске наредио је:
– Ужичкој бригади: да одред, од с. Осмаче, изврши што јачи притисак ка Сребрници, а чета из с. Факовића да дејствује у десни бок непријатеља који је прешао Дрину код Љубовије;
– Шумадијској II да са по једним ескадроном извиђа ка Романији и Власеници; Сувоборска добровољачка чета са четом из 12. пука II да очисти простор између р. Зеленог Јадра и друма Рогатица – Власеница и дејствује у бок непријатеља код Власенице; одред са Срљевца да заузме и утврди положај код с. Бабјака и извиђа у правцу Игришника (к. 1518), с. Поџепља и с. Мркаљи; да се остатак дивизије прикупи, заузме и утврди линију Медник – Тмор, а са резервом утврдити положај Јастребица (к. 1239);
– Лимском одреду: да се прикупи и утврди на положају Јеласје – Хум; 4. кадровски пук са брдском брзометном батеријом да усиљеним маршем крене преко с. Хадровићи, Хума и Рогатице и заузме Град (к. 897), обезбеђујући се према Романији, а једну чету као посаду да остави у Рогатици; Граничарско-добровољачки батаљон да долином Праче рашчисти правац Рогатица – Сарајево, тежећи ка Витезу и Јахорини, одакле се оријентисати на дејства ка Сарајеву;
– Ибарски одред имао је да заузме положај око с. Изгумање и одржава везу са Санџачком војском.
Одред Ужичке бригаде напао је непријатеља на положају код с. Брежана, заузео га после краће борбе и ту заноћио допирући левим крилом до с. Осмаче, а предњим деловима до пута који води ка Сребрници. Непријатељски делови из 9. ландштурмске етапне бригаде повукли су се ка Сребрници.
Јединице Шумадијске дивизије II извршавале су у току дана ове задатке: Сувоборска добровољачка чета са четом 12. пука наступала је ка с. Мислову; Шумадијски коњички дивизион кренуо је из Рогатице ради извиђања правца с. Громиле – Романија и с. Громиле – Власеница; два батаљона 12. пука II са брдском батеријом држала су положај к. 1254 – с. Бабјак; 10. пук II са брдском батеријом држао је положај Медник – Буков дел – к. 1072; 11. пук II са брдском батеријом држао је положај к. 1154 – Тмор; дшзизијска резерва (два батаљона 12. пука II) била је на линији Брдине – Врањ; пољски артиљеријски дивизион и хаубичка батерија код Вишеграда; пионирски полубатаљон на прелазима код Старог Брода и Вишеграда, где је изграђивао и поправљао мостове; дивизијски штаб био је у с. Лијеска.
Извршавајући постављене задатке Лимски одред је 17. септембра до мрака достигао ове циљеве: 4. кадровски пук са брдском батеријом заузео је Град; Граничарско-добровољачки батаљон, дејствујући долином Праче, заноћио је код железничке станице Месићи; 5. кадровски пук са 3. брдска топа избио је на Јеласје; 2. батаљон II прекобројног пука III са 3 брдска топа избио јс на Хум; резерва одреда (1. и 4. батаљон II прекобројног пука III) дошла је преко с. Хадровића до извора Козја вода.
Ибарски одред стигао је пре подне на Јаћен (к. 750) источно од с. Изгумање и ухватио везу са делом Санџачке војске који је био на Мокром лугу.
Командант Ужичке војске налазио се у Вишеграду. Санџачка војска стигла је предњим деловима у Рогатицу, на Гласинац и Романију.
Непријатељ се пред Ужичком и Санџачком војском повукао 17. септембра делом ка Власеници, а делом ка Сарајеву.
У току 18. септембра Ужичка војска се утврђивала на заузетим положајима, извиђајући ка Власеници и Романији, а Сребрнички одред заузео је Сребрницу. Извиђачки ескадрон који је био упућен правцем Рогатица – Власеница дочекан је ватром са виса Копито. Судећи по слабом отпору непријатеља пред осталим деловима ескадрона, могло се закључити да је он поставио јача одељења само на друмовима ка Сарајеву и Власеници.
С обзиром на правце дејства, дошло је до тога да су се извиђачка одељења Санџачке војске нашла испред фронта Ужичке војске, па је њен командант генерал Божановић препоручио команданту Санџачке војске сердару Јанку Вукотићу да своје делове повуче са леве обале Праче на десну и да извиђа преко Јахорине ка Сарајеву, прецизирајући тиме границу зоне дејства, тражећи за ово и сагласност Српске Врховне команде која га је у свом одговору обавестила да се привремеио обуставља офанзива Ужичке војске.
„Докле се ситуација на глвном војишту не објасни останите у Рогатици и извиђајте у правцу Сарајева и Власенице. Црногорским трупама које кооперишу са вама наређено је да се прикупе на раскрсници пута: Горажда – Сарајево и Горажда – Рогатица, ту да остану и извиђају у правцу Сарајева. Ухватите и одржавајте везу са Црногорцима”.