На фронту српске Ужичке и црногорске Санџачке војске, на горњој Дрини, није у току 6. и 7. септембра било значајнијих догађаја. У току 6. септембра Срби су се појавили испред Устипраче, а Црногорци испред Горажда. Њихове слабе покушаје да пређу Дрину лако су осујетили делови 8. брдске бригаде.
Јединице Ужичке војске утврђивале су овог дана своје положаје, а предузимане су и мере за корекцију борбеног поретка. Шумадијска II имала је да 7. септембра заузме овакав распоред: у с. Растишту – Златиборска добровољачка чета; на Великом стоцу – чета 4. пука I, Сувоборска добровољачка чета и 1 брдски топ; на одсеку Јањач – Гостиље брдо – 4. пук I, пољска и брдска брзометна батерија; на Паносу – три батаљона 11. пука II и два батаљона 12. пука II са две брдске батерије; на Орлињи – један бата.љон 11. пука II са два пољска и два брдска Дебанжова топа; код с. Заовине – два батаљона 12. пука II са четири брдска Дебанжова топа; код с. Заовине – два батаљона 12. пука II са четири брдска Дебанжова топа; код с. Милошевца три батаљона 10. пука II, два пољска топа и брдска Дебанжова батерија од 6 топова; на Шаргану – један батаљон 10 пука II, пољска хаубичка батерија и ескадрон коњице. На правцу с. Милошевац – Гостиље брдо пионирски полубатаљон радио је пут за возове и пољску артиљерију.
Лимски одред је остао у распореду: предњи делови десне колоне на Голешу и Игришту, а главнина на Сухој гори, извиђајући у правцу с. Мириловића и Шупље стијене (к. 777), а преко придатог ескадрона држала је везу са Шумадијском II; предњи делови леве колоне били су на Голој глави, Бујак-планини и Јазевој глави (к. 954), а главнина на Рудини.
Ибарски одред држао је предњим деловима Гостиљ (1209), а главнином Врноград и Виогор, одржавајући лево везу са Санџачком војском код Слатине и Требешева.
Командант Ужичке војске је у току протеривања непријатеља преко Дрине уочио његову слабост, па је дошао до закључка да су сада настали повољни услови за прелазак Дрине и развијање дејстава у духу директиве Врховне команде од 27. августа. У том циљу је 7. септембра издао наређење за припремање прелаека који се имао завршити најдаље до 9. септембра и то: Ужичка бригада „да потпуно гарантује правце: Рогачица – Ваљево и Бајина Башта – Ужице и да припреми материјал за прелаз Дрине, ако за то наступи потреба”; Шумадијска II „да на десној обали Дрине заузме најзгодније ослоне тачке за припрему и потпомагање прелаза Дрине код Старог брода”; Лимски одред да са својим деловима „на Сухој гори што јаче утврди и припреми материјал за прелаз Дрине на фронту: Вишеград – ушће реке Крушевице”.
У исто време тражено је од команданта Ибарске дивизијске обласги да Ибарски обвезнички пук поседне брдо Гостиљ ради заштите левог бока Лимског одреда и његове боље везе са 1. Санџачком дивизијом.
7. септембра непрргјатељ је дејствовао само артиљеријском ватром по рејону Паноса и Сухе горе. Да би располагао што јачом снагом за намеравану офанзиву, командант Балканске војске повући ће 8. септембра са горње ка средњој Дрини и резерву 8. брдске бригаде (одред пуковника Филиповића од три батаљона и две брдске батерије). Тако ће на фронту према Ужичкој и Санџачкој војсци од Жепе до Фоче (на фронту од око 70 км) остати само три батаљона и две батерије 8. брдске бригаде. Овим су се услови Ужичке и Санџачке војске за прелазак Дрине и даље дејство (било ка Сарајеву, било у бок и позадину 16. корпуса) још више побољшали, а то Срби нису одмах запазили.
Menu