Офанзива српске I армије предузета је на захтев савезника Руса да би се везао део аустроугарских снага намењених за пребацивање на руски фронт. Она је у томе успела, јер је задржала у Срему 29. пешадијску дивизију. Међутим, по замисли СВК ова је офанзива предузета и ради припрема за доцније операције против главних непријатељских снага на Дрини чим се из Русије добије потребно наоружање.
За извршење добијеног задатка I армија је располагала у почетку са три пешадијске дивизије (Дунавском I, Шумадијском I и Тимочком I) и Коњичком дивизијом, док су се према њој налазиле две аустроугарске дивизије (29. и 7. комбинована) које су могле брзо бити ојачане снагама из Новог Сада и Босне. Ове снаге I армије нису биле довољне за сигурно извршење добијеног задатка.
Зато им је Врховна команда упутила 6. септембра и Дунавску II, али ова због погоршане ситуације на зворничком мостобрану није употребљена у Срему, већ на фронту према Дрини. И поред недовољних снага, I армија је са успехом отпочела извршење добијеног задатка. Прелазак преко Саве солидно је припремљен, јер су штабови армије и дивизија, чим су сазнали да предстоји прелазак, предузели обимне припреме. Извиђање Саве извршено је 31. августа и одмах је издата заповест за форсирање реке. Места прелаза правилно су изабрана, а средства за превођење и подизање моста вешто распоређена. Јединице су благовремено доведене на места преласка, а добро је организована и заштита прелаза. Превожење мостове заштите брзо је извршено, а мост је подигнут за 2 и по часа. Мостобран је брзо поседнут и утврђен. Испред њега је одмах истурена сва коњица да извиђа непријатеља и земљиште. Целокупним радом постигнуто је изненађење непријатеља тако да није стигао да пружи јачи отпор.
У саставу Балканске војске формиран је у Срему Комбиновани корпус који се спремао да у предстојећој офанзиви Балканске војске пређе Саву код Шапца и Јарка и обухвати десно крило српских главних снага у Мачви. Он је могао бити брзо ојачан преко Новог Сада и из Босне. Својом офанзивом у Срему I армија је привезала за себе Комбиновани корпус, затим 104. ландштурмску бригаду и колону пуковника Пфлуга и, наневши им губитке, спречила их да благовремено узму учешћа у предстојећој аустроугарској офанзиви. Најзад она је својим операцијама показала да је српска војска способна да скромним средствима савлада и већу реку као што је Сава, да веома смишљено изводи како офанзивне тако и дефанзивне операције. Кад је због новостворене ситуације код Крупња обустављена њена офанзива, што је дошло баш у моменту кад су јој предстојали одсудни бојеви, I армија се веома вешто повукла испред надмоћнијег непријатеља и вратила на десну обалу Саве без већих губитака, способна да узме учешћа у операцијама на Дрини.
Мишљење да је из оперативних разлога требало извршити главни прелазак код Сремске Митровице, а помоћни код Шапца, било би оправдано само под условом да је I армија имала јаче снаге и боља средства.
Мишљење да би било боље да се одустало од офанзиве у Срему, а са I армијом да је образована стратегијска резерва за западни фронт и са њом дочекала друга офанзива Балканске војске, није одрживо ако се има у виду изричит захтев руске Врховне команде „да је према данашњим приликама хитно да српска војска ступи у офанзиву, а да то може учинити, јер је велики део аустроугарских трупа отпремљен против Руса у Галицији”. С обзиром на то да су Руси одмах узели у заштиту Србе и да су их својски непрекидно помагали, ови нису могли одбити њихов хитан захтев.
Према овоме отпада и тврдња у делу Osterreich-Ungarns letzter Krieg (Последњи рат Аустро-Угарске) да су Срби предузели офанзиву у Срему да би освајали српску земљу.
Да није било руског хитног захтева за офанзиву, било би за Србе много боље да су I армију употребили као стратегијску резерву.
Menu