Офанзива Балканске војске је настављена 1. новембра лаганим наступањем 5. армије на југ против српске II армије. Комбиновани корпус морао је да савлада јак отпор заштитница Шумадијске дивизије I на утврђеном насипу Шабац – с. Мајур – с. Штитар, које је напала 7. дивизија са 14. и 104. бригадом у првом борбеном реду и 107. ландштурмском бригадом у дивизијској резерви. После жестоке борбе 7. дивизија потиснула је српске заштитнице и заузела утврђени насип. Изјутра је отпочела напад 29. дивизија и варадинска посада са леве обале Саве, на северни одсек Шабачког одреда. Напад је у 12 часова достигао највећу жестину, Због силне артиљеријске ватре попустио је 1. батаљон 13. пука, али кад му је стигло појачање из одредске резерве (4. батаљон 10. пука), успео је да задржи нападача. У 15.30 часова непријатељ је сасредио артиљеријску ватру са монитора, леве обале Саве и са друма Дреновац – Шабац. Пола часа иза овога монитори су разрушили Царинарницу, према којој су се почеле искрцавати на обалу јаке снаге обухватајући северни одсек и са запада. Одмах је наређено Шабачком одреду да се постепено повуче под заштитом пољске и армијске артиљерије са јевремовачког положаја. Дејство непријатељске артиљерије било је сграховито. Сви ровови према Сави су порушени, а Шабачки одред имао је око 500 погинулих. Из III позива спасло се само око 100 бораца. Шабачки одред повукао се до 23.25 часова иза утврђеног јевремовачког положаја у састав Шумадијске I. Непријатељ га није гонио.
Десно крило непријатељске 5. армије (71. бригада и 8. корпус) наступало је без борбе, тешко савлађујући мочварно земљиште у простору р. Велики Јерез – с. Дубље – с. Змињак и продрло до железничке пруге Шабац – Лешница, а коњичке патроле су стигле на линију с. Стари Липолист – с. Липолист – с. Рибари – с. Прњавор. Поред Дрине наступали су делови 8. ландштурмске етапне бригаде; око 11.45 часова њена артиљерија је од Софића воденице отворила ватру на Ново село и Лешницу.
СВК је овог дана издала четири наређења за упућивање обучених регрута у одговарајуће оперативне јединице ради попуне. За извесне делове наређено је преоружавање руским брзометпим пушкама. Затим јо обавестила команданта II армије да ће му 2. новембра зором упутити 4. пук из Ваљева у с. Велики Бошњак.
Командант аустроугарске 5. армије искористио је 2. новембар за одмор трупа и припремање напада на нови положај српске II армије. Преко дана је вршено извиђање ваздухопловством, коњицом и пешадијом, а трупе су ноћу 2/3. новембра заузеле полазне положаје и на истима се припремале за напад.
Пред Шумадијском дивизијом I предњи непријатељски делови подишли су на 150 – 200 м испред стрељачког заклона предстраже и ту се одмах утврдили, а артиљеријом су повремено тукли положај ове дивизије. Два монитора који су се кретали између Шапца и Мишарске аде тукли су хаубицама с. Јеленчу и Потес. Губици су били 2 погинула, 17 рањених и 1 нестао. Код Тимочке дивизије I, непријатељске батерије од с. Мајура гађале су доста тачно пешадију и батерије на десном одсеку. Код Моравске I, непријатељски извиђачки делови допрли су до линије с. Липолист – с. Рабари. Коњички ескадрон дивизије налазио се на јужној ивици Липолиста.
Командант II армије преместио је свој штаб у с. В. Бошњак.
Друга коњичка бригада, ојачана Шумадијским коњичким пуком и једном коњичком батеријом, заноћила је 1. кошичким пуком у с. Липолисту, а остатком снага јужно од овог села. Непријатељски делови повукли су се одавде ка с. Дуваништу. Извиђање ка с. Богосавцу и Слепчевићу није било могуће због јаког непријатељског отпора.
Напад 5. армије на церске положаје почео је 3. новембра. Главни напад био је управљен на десно крило српске II армије против Коњичке дивизије и Шумадијске I.
Комбиновани корпус напао је од Шапца 29. дивизијом. Овај напад помагала је артиљерија са монитора на Сави и петроварадинска посада са леве обале Саве, тукући цео дан мишарски положај. У 16 часова 58. бригада је са два батаљона и батеријом извршила напад на мишарски положај, али је одбијена те се повукла. Једновремено је и 57. бригада напала предстражу 10. пука Шумадијске I на Потесу, која се под борбом повукла на главни положај. Ту је 10. пук дочекао јаком ватром нападача, одбацио га и повратио предстражни положај. Губици браниоца су били: погипуло 14, рањено 68. Непријатељека 29. дивизија извршила је и ноћни напад, али без успеха.
Јевремовачки положај напала је 7. дивизија преко откривеног и одлично тученог земљишта, на коме је претрпела велике губитке. Напад није успео. На положају Тимочке I (одсек с. Маове – с. Добрић) напале су 3. новембра јединице 8. корпуса. Уз подршку батерије из рејона села Мајура, Богосавца и Добрића, напала је 71. бригада с. Маове и дошла на 400 м од српских положаја. Ту је заустављена ватром браниоца и одмах се утврдила. Под заштитом артиљерије (2 – 3 батерије), 21. дивизија је у 14.40 часова напала с. Добрић, али је одбијена. Губици бранилаца су били: погинуло 15, рањено 37.
Извиђачки делови 2. коњичке бригаде утврдили су да се јаче непријатељске снаге налазе код с. Слепчевића, а у Петловачи, Рибарима и Прњавору по једна чета које су поселе за одбрану железничку пругу Шабац – Лешница.
За време овог напада, 9. дивизија се распоређивала на северној ивици Липолиста и Рибара, са задатком да обезбеди десно крило 5. армије од напада Моравске дивизије I. Заузимајући ову линију, 9. дивизија је одбацила 2. коњичку бригаду (која се повукла на Селеницу) и моравски коњички ескадрон (који се повукао на Цериће) где је сјахао за борбу пешке. У 18 часова дошао је у Липолист непријатељски 11. пук са артиљеријом и ту се, иако обасут артиљеријском ватром, задржао. Због појаве ових непријатељских снага, 2. коњичка бригада одмах се вратила у састав Коњичке дивизије.
Пред фронтом Тимочке дивизије II утврдиле су се две чете из 9. дивизије код железничке станице у Прњавору, а две чете и ескадрон напали су предње тимочке делове у Новом Селу. Непријатељ је, после краће борбе и претрпевши велике губитке, одступио у нереду ка Самуровића ади.
Напади на Коњичку, Шумадијску I и Тимочку дивизију I показали су команданту Балканске војске да његове јединице нису биле добро припремљене за напад.
Командант српске II армије је због сувише дугачког фронта предложио 4. новембра у 7.55 часова Врховној команди да Коњичка дивизија са њеним одсеком (сем мишарског положаја) не буде више под његовом командом, а да Тимочка II уђе у састав III армије. Десно крило II армије било би тиме на мишарском положају до Орашачке шуме, а лево на р. Печају. Врховна команда је прихватила предлог у погледу Тимочке дивизије, али не и у вези са Коњичком. У 11.20 часова командант II армије је проценио да је непријатељ развио око три дивизије против његове армије и молио Врховну команду да му пошаље што више муниције за пољске брзометне топове, како би имао потребне услове за успешно вођење битке. Послато му је 3.000 пољских шрапнела и 300 пољских разорних граната.
Главни напад 4. новембра извођен је против Коњичке, Шумадијске I и Тимочке I, од Шапца и Богосавца. Монитори са Саве тукли су бочном артиљеријском ватром ровове Коњичке дивизије, а 29. дивизија од поноћи до зоре извршила је неколико напада на леви одсек Шумадијске I (на јевремовачком положају) али је одбијена са великим губицима и задржала се на 400 – 500 м где се журно утврђивала. Једновремено је њена 57. бригада напала десни одсек друмом Шабац – Причиновић, потиснула нашу предстражу и дошла на 100 м од главног положаја. Ту је дочекана јаком пешадијском ватром и ручним бомбама па се повукла у највећем нереду остављајући пред положајима 10. и 19. пука око 360 погинулих. После тога непријатељ је целог дана тукао положај Шумадијске I артиљеријом са монитора, са леве обале Саве и од с. Мајура. Увече је поново извршио јуриш на леви одсек, али је одбијен. Губици Шумадијске I били су: погинуло 10, рањено 29.
Напад 8. корпуса на Тимочку I подржавала је артиљерија од Богосавца и Мајура. Маове је нападала 71. бригада, а 21. дивизија и 11. пук 9. дивизије с. Добрић. После јаке артиљеријске припреме 8. корпус је успео да у 14.30 часова заузме део утврђеног положаја код Добрића. Губици Тимочке I били су: погинула 4, рањено 26. У току овог напада, 9. дивизија је са пуком пешадије и батеријом на положају с. Липолист – Кучиште штитила десни бок 8. корпуса од Моравске I. Према Тимочкој дивизији II, 8. ландштурмска бригада посела је батаљоном и са 2 митраљеза за одбрану с. Рибаре, а са две чете и 2 митраљеза Прњавор.
С обзиром на целокупну ситуацију (аустроугарска армија није предузела веће акције), СВК је одлучила да ојача II армију Дунавском дивизијом II из I армије и одмах је наредила да се та дивизија (без једног пешадијског пука, пољске батерије и пољске болнице) упути у Текериш.
5. новембра настављени су напади на положаје српске II армије. Комбиновани корпус напао је ноћу 58. бригадом на мишарски положај, али је одбијен јаком ватром. Остатак тог корпуса напао је западније Шумадијску I чији је 10. пук на Потесу око 3 часа, приметивши комешање у 57. бригади, извршио противнапад и заузео непријатељске ровове, у којима је нашао велики број погинулих и око 200 рањеника. Напад 14. и 104. бригаде на 19. пук је одбијен. Губици Шумадијске I били су: погинуло 5, рањено 15. Напад су вршиле и јединице 8. корпуса. Двадесет прва дивизија напала је Тимочку I, али није успела да постигне никакав успех. Међутим, 9. дивизија је 11. пуком и једном батеријом заузела Липолист, а у Рибарима је појачала посаду.
Menu