Напади (5. армије) на српску II армију настављени су 6. новембра. Комбиновани корпус, под заклоном магле и под заштитом јаке артиљеријске ватре, напао је у 5 часова (58. бригадом) Шумадијску I на мишарском положају и потиснуо њене предње делове са обале Саве на главни положај. Једновремено је 29. дивизија напала 57. бригадом Потес, а 104. бригадом јевремовачки положај. Нападач је дочекан јаком ватром те се у нереду морао повући за око 600 м. Заробљени су 1 официр и 82 војника. У 9 часова се дигла магла што је нападач искористио да сасреди артиљеријску ватру на центар Шумадијске I и поруши њене ровове. Од подне до мрака нападачева артиљерија је повремено тукла само мишарски положај. Српски губици су били: погинула 63, рањено 319, нестало 135 из 11. пешадијског пука (вероватно затрпани у рововима). Нападач је имао око 1.000 погинулих, од којих око 500 испред 11. пука на Потесу.
Напад на Тимочку I почео је у 5 часова, ватром артиљерије из 13 група од којих су 4 биле хаубичке. Под њиховом заштитом јединице 8. корпуса извршиле су неколико напада, али нису имале успеха. Пре подне је непријатељ порушио на десном одсеку око 600 м ровова, а по подне око 180 метара. Српска артиљерија успела је да ућутка неке нападачеве артиљеријске групе. Последњи напад непријатеља, почет у 15 часова, ускоро је заустављен. Српски губици износили су око 190 људи, од тога 160 на десном одсеку.
Непријатељ је располагао огромном количином артиљеријске муниције. Он је, дејствујући против једне српске батерије на левом одсеку Тимочке I, избацио око 2000 зрна из три пољске и хаубичке батерије; Тимочка I је у току целог дана утрошила око 1000 метака за пољску артиљерију. Али на тражење команданта дивизије да му се надокнади ова муниција, одговорено му је негативно, јер муниције није било.
На Моравску I дејствовала је, у току 6. новембра, непријатељска 9. дивизија тукући целог дана пољском и хаубичком артиљеријом њен леви одсек, а од подне и десни. Према Тимочкој II утврђивале су се две непријатељске чете на јужној ивици с. Рибара, а један батаљон дошао је из Бадовинаца на 2 км североисточно од Прњавора. С обзиром на значај који је придат Видојевици, код Тимочке II, њој нису додељивани други задаци.
Врховна команда је овог дана повукла 18. пешадијски пук са Дебелог брда у Ваљево, а на његово место је упућен један пук из Шумадијске II са два брдска Дебанжова топа да као самостални одред поседне Дебело брдо и брани правац Рогачица – Ваљево. Овај одред је био непосредно под Врховном командом.
У 15 часова је командант III армије затражио од команданта I армије да Моравска II не мења свој положај док се III армија не свије ка Завлаци јер су положаји Моравске II штитили комуникацијски правац III армије Брезјак – Завлака – Осечина. Ово је командант I армије имао у виду у току даљег рада.
Врховна команда наредила је у 17.50 часова команданту III армије у с. Јаребице да 9. пук одмах упути у I армију, а у поноћ 7/8. новембра издала је наређење да се положај III армије, пошто је истакнут у односу на I и II армију, поправи повлачењем на нову линију.
Menu