За продужавање наступања 9. септембра, командант Балканске војске је наредио да 5. армија остане у одбрани на Сави и доњој Дрини, везујући демонстративним дејствима, артиљеријском и пешадијском ватром српску II армију, а 6. армија да продужи наступање ка главном гребену Гучева, Борање, Јагодње и Соколске планине.
У распореду српске III армије настале су 9. септембра извесне промене. Моравска II изгубила је Руњаву главу, с. Сакар и Врањевину (Врановину). Одред пуковника Мишића имао је распоред: на Чавчићима – два батаљона Комбинованог пука, два батаљона 1. пука II и позицијску батерију; на Липник-брду (к. 777), Ободнику (к. 762) и Карачици (к. 677) – два батаљона Комбинованог пука; у одредској резерви на Шанцу – батаљон 17. пука и батаљон 3. пука II. У армијској резерви: на Шанцу – батаљон 17. пука, батаљон 3. пука II и пољску батерију; на Бранковцу – батаљон 3. пука II. Распоред Љубовијског одреда био је: на Дугом – две чете 1. батаљона 5. пука III и 2 Дебанжова топа; на Баурићу – једна чета; на Ерићу орду једна чета. На положају Рожањ (к. 976) – Прослоп налазили су се: батаљон Комбинованог пука, допунски батаљон IV прекобројног пука и позицијска батерија.
Корпуси аустроугарске 6. армије добили су за 9. септембар задатак: 15. корпус, да заузме највише тачке на Гучеву и Борањи (Кам, Црни врх, Кулиште, Мамутовац, Биљег, Криву јелу и Црни врх); 16. корпус, да заузме највише тачке на Јагодњи и Соколској планини (Кошутњу стопу, Шанац, Ждрела, Рожањ и Прослоп).
Командант 15. корпуса наредио је 40. хонведској дивизији и 13. пешадијској бригади да овладају одсеком Кам – Кулиште, а 48. дивизији (10, 11. и 12. брдска бригада) да заузму одсек Мамутовац – Биљег – Црни врх (к. 890).
Командант 16. корпуса је наредио: да помоћна колона (4. и 5. брдска бригада) којој ће садејствовати 9. брдска бригада (дошла из армијске резерве), прво заузме Чавчиће, а затим одсек Кошутња стопа – Мачков камен; да главна колона (1, 2, 6. и 13. брдска бригада) заузме одсек Ждрела – Рожањ; самостална колона (109. ландштурмска бригада) да прво заузме Дуго (к. 824), а затим да надире ка положају Сенокос – Прослоп.
Аустроугарске јединице неће моћи да изврше ове задатке у току 9. септембра. За освајање и одбрану планинског гребена на којем се налазе поменуте тачке развиће се вишедневна крвава борба.
40. хонведска дивизија и 13. пешадијска бригада у току овог дана само су демонстрирале на фронту села Батар – Козлук – Челопек. Знатнији успех изборила је 48. дивизија. Њена 10. брдска бригада прешла је Дрину ноћу 8/9. септембра код с. Брасине и добила задатак да дејствује преко Клисар-Гучева на одсек Кулиште – Мамутовац.
12. брдска бригада прешла је Дрину такође ноћу 9/10. септембра код ушћа Боринске реке и имала да на- ступа преко Ћукова (к. 418) ка одсеку Биљег – Крива јела, а 11. брдска бригада која је прешла Дрину 8. септембра, добила је задатак да 9. септембра са линије Руњава глава – с. Сакар – Врановина наступа преко Бобија и Радаковца ка Црном врху (к. 890).
Командант Дринске I упутио је ка Брасини 3. батаљон 5. пука и два брдска топа. Батаљон је у 4.30 часова напао непријатеља у с. Брасини али није успео да га одбаци ка Дрини. Ни нова појачања (2. батаљон 5. пука са 2 брдска топа из Лознице и 2. батаљон 6. пука са пољском батеријом из дивизијске резерве са Крста) која су са 3. батаљоном 5. пука и коњичким пуком образовала Гучевски одред, у чији је састав ушла и чета пионира која је радила пут у долини Боринске реке, нису успела да потисну 10. брдску бригаду. Она је нападе одбила и заузела овог дана село Гучево. Гучевски одред је био ојачан 4. батаљоном 6. пука из дивизијске резерве и 9. пољском батеријом, те је напад продужен и ноћу 9/10. септембра, али га је непријатељ одбио. Обе стране заноћиле су у блиском додиру.
12. брдска бригада је по преласку Дрине потисла слаба одељења III позива, затим је одбацила са Лепенице и Давидовог брда (к. 350) делове 2. батаљона ка Ћукову који су се око 17 часова повукли на Павит.
11. брдска бригада успела је да до мрака овлада Бобијама (к. 673) одакле су се делови 2. пука повукли по одобрењу команданта Моравске II, јер им се нису могла послати никаква појачања.
Помоћна непријатељска колона (4. и 5. брдска бригада), уз садејство 9. брдске бригаде, напала је Чавчиће које су веома упорно бранила четири батаљона из одреда пуковника Мишића. У 3.30 часова упућене су две чете 17. пука из одредске резерве са Шанца на Мачков камен, да би прихватиле браниоце са Чавчића у случају да одступе. Али је командант III армије у 13 часова ставио на располагање одреду пуковника Мишића један батаљон 3. пука II позива са Бранковца, за појачаље посаде на Чавчићима. Тако су Чавчићи одбрањени овог дана.
1. брдска бригада, из главне колоне, држала је с. Гојсавицу, док су 6. и 13. брдска бригада, по преласку Дрине, нападале целог дана Липник брдо (к. 777). Друга брдска бригада (из исте колоне) прешла је Дрину код ушћа Узовнице и извршила јак напад на Ободник и Карачицу, одбацила два батаљона Комбинованог ггука, одбила противнапад једног батаљона 3. пука II позива и заузела ове положаје. Ободник није повраћен ни противнападом батаљона из 17. пука који је командант III армије ставио на располагање пуковнику Мишићу.
109. ландштурмска бригада није успела да заузме Дуго (к. 824).
Услед губитка важних предњих тачака и знатно надмоћнијих непријатељских снага, командант III армије је одлучио да лево армијско крило, Моравску II и одред пуковника Мишића, повуче на гребен: Биљег – Крива јела – Црни врх – Коштања стопа – Мачков камен – Рујевачке рудине – Бранковац у циљу одсудне одбране. Моравској II додељен је одсек Биљег – (искључно) Кошутња стопа, који да поседне тек пошто буде на то приморана; одреду пуковника Мишића додељен је одсек Коштања стопа – Бранковац који да поседне одмах. Под Мишићевом командом био је и Љубовијски одред који је имао да брани положај Рожањ – Прослоп. Моравска II имала је задатак и да држи везу са Дринском I на Кулишту (к. 708), а одред пуковника Мишића са Ужичком бригадом код с. Рогачице. Командант III армије генерал Павле Јуришић Штурм (који се 9/10. септембра налазио у Крупњу) издао је 9. септембра у 17.30 часова заповест за извршење ових задатака.
Развој догађаја на фронту III армије почиње овог дана да умањује успех који је постигла I армија у Срему. СВК наредила је истог дана да се III армији упуте појачања: Дунавска II из I армије, Комбиновани пук крушевачких резервних трупа и Дебанжова батерија од 4 топа из стратегијске резерве, 4. пук I и 4. пук II позива са својим допунским батаљонима и једном брдском брзометном батеријом из Ужичке војске.
Овим је био поремећен основни операцијски план, јер 1 армија без Дунавске II није могла да настави успешну офанзиву у Срему.
Успех аустроугарске 6. армије дошао је као последица концентрисања знатно надмоћнијих снага у нападима на предње тачке српских положаја у току 9. септембра. Тако је 10. брдска бригада напала с. Клисар Гучево које је бранио Коњички пук са јединицама III позива; 12. брдска бригада напала је Ћуково (к. 418) које је бранио 2. батаљон са нешто снага III позива; 11 брдска бригада, уз помоћ 12. бригаде, напала је 4. батаљон на Бобијама (к. 673); 2. брдска бригада напала је Ободник и Карачицу које су бранила два батаљона Комбинованог пука. Ови се неуспеси нису могли отклонити јер није било довољно резерви. Уколико их је и било, нису могле благовремено стићи на угрожене тачке, а где су и стигле на време, нису биле довољно јаке да их поврате.