Према Церској групи (Моравској и Комбинованој дивизији) била је тога дана усамљена 9 аустроугарска дивизија, са јако замореним и проређеним трупама на широком фронту Тодоров Рт – Преки Рт – Гај – Спасовине – Беглук, са тежиштем снага на свом левом отсеку.
Напад Моравске дивизије I позива на отсек с. Југовићи – Беглук
По споразуму између команданата Комбиноване и Моравске дивизије I позива, иницијатива рада тога дана припала је Моравској дивизији I позива, која је тек у 10 часова почела наступање са свог полазног положаја Илијино Брдо – Калем – к 325 према отсеку с. Југовићи – Беглук. За напад Дивизија је била формирала две колоне:
лева, главна колона (3, 16 и 1 пешадиски пук и 6 пољских батерија) под личном командом команданта дивизије напада на отсек Беглук – с. Југовићи;
десна, помоћна колона (2 пешадиски пук, 2 пољске и 1 хаубичка батерија) остаје на положају Калем као наслон, а доцније се пребацује на к 325 и, према ситуацији, има да помогне напад леве колоне на Рашуљачу.
У 10 часова лева колона почела је пребацивање преко Церничке Реке, и без отпора је, око 14 часова, избила на Беглук, јер је непријатељ са њега отступио на Спасовине и Велику Главу. Са Беглука је колона наступала ка Спасовинама. Непријатељски батаљон који је био јужно од Велике Главе повукао се преко ње на линију непријатељских батерија између Велике Главе и Рашуљаче, те је у 18.30 часова 1 пешадиски пук избио на Спасовине. У то време почела је падати јака киша; непријатељ је под заклоном ове непогоде предузео повратни напад на Спасовине, али је био одбијен, те се повукао на Велику Главу.
Десна колона кренула је у 15.30 часова са Кика у наступање ка с. Југовићима, али јој је командант дивизије наредио да се врати на к 325, тамо да сс утврди и брани.
Потом је командант дивизије издао заповест за преноћиште у оваквом распореду: 1 пешадиски пук, са 2 пољске батерије, на линији Шеварине – Спасовине фронтом ка Великој Глави; 16 пешадиски пук на линији Гробље – Беглук, са 1 батаљоном на Пребоју, за заштиту левог бока дивизије у вези са III армијом; 3 пешадиски пук код Вукомановог Гроба у резерви, са 1 батаљоном на к 287, позади иоложаја Беглук – Спасовине; 2 пешадиски пук са 2 пољске и 1 хаубичком батеријом на к 325 (јужно од Текериша).
Командант II српске армије, који је стигао на бојиште око 11 часова, био је незадовољан спорим наступањем Моравске дивизије I позива. Он је неколико пута позивао њеног комавданта да му се лично јави (на Кику), али се то није могло извршити, јер је командант дивизије са пуковима своје леве колоне већ био с оне стране р. Цернице.
Наступање и напад Комбиноване дивизије преко Тројана и Борног Поља
Десна нападна колона Комбиноване дивизиј е (2 и 5 прекобројни пук и 1 батерија) држала је од вечери 17 августа линију Коњушница – Тројан – Велика и Мала Лисина – Парлог (к 368). У вези са нападом Моравске дивизије I позива, командант Комбиноване дивизије издао је у 8 часова заповест, по којој:
1 прекобројни пук са пољском батеријом креће одмах преко Кика и Парлога на Лисине и Тројан у циљу смењивања 2 и 5 прекобројног пука на линији Тројан – Водице – Лисине – Парлог и помагања напада на Рашуљачу преко Преког Рта.
2 и 5 прекобројни пук, са 2 пољске батерије, предузимају напад на Косанин Град у циљу овлађивања гребеном Цера. Ако се наступање не би даље продужило, ове трупе образују десно крило дивизије од Косаниног Града до к 589.
6 прекобројни пук остаје на линији Кик – к 330 спреман да са 6 пешадиским пуком II позива предузме напад преко Борног Поља ка Рашуљачи. Почетак напада одредиће се у складу са нападом Моравске дивизије I позива.
Хаубички дивизион на положају к 330 – Кик – Радоњића Брдо.
Десна колона (2 и 5 прекобројни пук) остала је све до 17 часова у висини Тројана, ограничивши се на дејство артиљерије. Око 18 часова непријатељ је од Тодоровог Рта предузео напад на десни отсек, али је био одбијен.
Лева колона је била спремна за напад још у 10 часова, али је чекала на напад десне колоне Моравске дивизије I позива, који је почео тек око 15.30 часова, те је и лева колона Комбиноване дивизије после тог времена кренула у наступање, и то: 6 пешадиски пук II позива правцем Кик – Борно Поље – Рашуљача, а 6 прекобројни пук лево, такође на Рашуљачу. Наступање леве колоне било је умногоме олакшано дејством 1 прекобројног пука, чији је командант упутио са Тројана једну чету на Преки Рт, а са Водица 2 чете на Рашуљачу, у обухват непријатељских делова на Борном Пољу, Гају и Рашуљачи. Без јачег непријатељског отпора, лева колона је избила на Гај, а 1 чета 1 прекобројног пука заузела је Преки Рт. Али баш усред повољног развоја напада на Рашуљачу, око 18.30 часова, настала је силна непогода (провала облака са јаким ветром), а потом се убрзо смркло, те је лева колона заноћила на Гају и Преком Рту.
У 18.30 часова (пре непогоде) командант Комбиноване дивизије издао је преко телефона заповест команданту десне колоне да одмах предузме напад на Косанин Град.
Пемајући никаквих извештаја после непогоде од својих нападних колона, а надајући се да је командант десне колоне извршио заповест, командант Комбиноване дивизије известио је команданта II српеке армије да је Косанин Град заузет. Међутим, касније је добио извештај команданта 5 прекобројног пука са Тројана (писан у 21 час), по коме је негпријатељ напао у 18 часова са Косаниног Града у десни бок трупа иа Тројану, али је одбијен.
Командант десне колоне на Тројану је тек у 22 часа издао заповест за напад на Тодоров Рт, где су се у току поподнева 18 августа били прикупили два батаљона 11 пешадиског пука 9 дивизије, и тамо се утврдили у намери да 19 августа рано изврше напад иа Тројан.
Напад десне колоне почео је после пола ноћи 18/19 августа, те ће бити изложен при опису догађаја 19 августа.
Поглед на рад Церске групе 18 августа
На српској страни. – После неактивности 17 августа требало је да бар наредни дан буде испуњен енергичним и усклађеним нападима обе дивизије Церске групе, те да се сламањем отпора усамљене 9 дивизије још тога дана доведе до решења битке.
Међутим, уместо да је Моравска дивизија I позива још у току ноћи 17/18 августа или бар у зору извршила прикупљање па да у напад крене најкасније у 6 часова 18 августа, она полази у напад тек у 10 часова, и то са полазног положаја к 325 – Илијино Брдо – Калем, удаљеног преко 4 км од непријатељског положаја. Кад се има у виду да су према левој, главној колони Моравске дивизије, јачине 3 пешадиска пука и 6 пољских батерија, стајали свега 2 1/2 батаљона и 3 батерије 9 дивизије на отсеку Велика Глава – Беглук, онда се утолико јаче истиче млитавост напада ове колоне, која је тек у 18.30 часова избила на Спасовине, уместо да је на леђима непријатеља, а у садејству са десном колоном Моравске дивизије I позива, избила преко Велике Главе на Рајин Гроб, обухватајући Рашуљачу са јужне стране. Десна колона Моравске дивизије I позива била је још неактивнија. Она је кренула у напад тек у 15.30 часова, заједно са левом колоном Комбиноване дивизије, која је још од 10 часова очекивала њен покрет. И, док је лева колона Комбиноване дивизије, без јачег непријатељског отпора, избила, око 18 часова, на Гај (испред фронта Рашуљаче), десна колона Моравске дивизије I позива, из неразумљивих разлога, враћена је на к 325 да се тамо утврди и ,,брани”. Против кога? Заиста, чудновата уображена опасност од усамљене 9 аустроугарске дивизије, која се 18 августа налазила у тешкој кризи, притиснута нападом две дивизије II српске армије.
Још мање се може разумети недовољно енергичан рад десне колоне Комбиноване дивизије, која је још од 17 августа неактивна на Тројану, и својом неактивношћу пропушта и цео 18 август, иако је према тој колони било свега 2 батаљона на Косанином Граду (Тодоровом Рту).
Командант II српске армије, пошто је знатан део времена (до 11 часова 18 августа) оставио командантима Моравске и Комбиноване дивизије да се сами споразумеју и одлуче о томе шта да раде, ипак је осетио потребу да дође на бојиште код Текериша. Али његово лично присуство 18 августа није било од нарочитог утицаја на ток боја, као што је то било 16 августа. Сав његов утицај свео се на прекоре команданту Моравеке дивизије I позива због спорог рада.
Тако је нападни бој 18 августа код Текериша, због касног и спорог, притом још и необједињеног напада Моравске и Комбиноване дивизије, остао нерешен, чиме је био изгубљен још један дан за дефинитивно решење Церске битке у српску корист.
На аустроугарској страни. – Усамљена 9 аустроугарска пешадиска дивизија супротстављала се 18 августа већ трећи дан знатној српској надмоћности. Она је 18 августа била развучена од Беглука до Тодоровог Рта (преко 10 км), са тежиштем снага на свом левом отсеку, тежећи да важан гребен Цера, који је 21 дивизија напустила, поново одржи у својој власти. Због тог развлачења ка северозападу у правцу Косаниног Града (Тодоровог Рта), положај 9 дивизије био је слаб, нарочито на њеном десном крилу, услед чега су Беглук и Спасовине, поседнути само са 2 1/2 батаљона и 3 батерије, убрзо пали.
Борба 9 дивизије 18 августа, као и прошла два дана, позитиван је пример борбе једне дивизије за стварање времеиа за долазак појачања. Међутим, добијено време ни 18 августа није било искоршћено од стране команданта V армије за прегруписање снага и ојачање растројеног левог крила своје армије. А помоћ од Шапца, у коју је он стално упирао очи, није се могла осетити, пошто су трупе 4 корпуса II армије стигле касно и заморене у Шабац.
Притиснута нападом троструко јаче пешадије Комбиноване и Моравске дивизије I позива, која је продирала на целом фронту и на оба крила, 9 пешадиска дивизија се нашла 18 августа пред мрак у тешкој кризи. Наметала се природна одлука да се ноћ 18/19 августа искористи за повлачење на позадњи положај. Та опасност и потреба за повлачењем биле су схваћене и од стране команданта 9 дивизије, али је у Штабу V армије добијен извештај II аустроугарске армије да се 4 корпус налази у борбеном наступању, да је достигао линију Слатина – Заблаће и да ће са ње 19 августа рано наступати ка Скакалишту, у помоћ 9 пешадиској дивизији. Међутим, та је вест била нетачна, а за 9 дивизију фатална, јер је она и 19 августа остала у неравној борби против две дивизије II српске армије, са надом у помоћ 4 корпуса, која се никад није ни остварила.
И тако је ова, иначе ваљана, аустроугарска дивизија туђом кривицом остављеиа да у току 19 августа претрни сигуран неуспех, а тиме повуче у општи неуспех и целу Хецендорфову и Поћорекову „Балканску казнену експедицију”.