Борбе северно од Цера

Дејство ојачане Коњичке дивизије

Шеснаестог августа Коњичка дивизија сукобила се са две непријатељске групе: са левом (артиљериском) колоном 21 дивизије и 57 бригадом 29 пешадиске дивизије. Задаци тих група за 16 август били су:

лева (артиљериска) колона 21 дивизије, која је преноћила 15/16 августа са претходницом на коси Радловац (код с. Грушића), а са главнином код с. Цуљковића, да 16 августа преко с. Десића – с. Милошевца пружи номоћ деловима десне колоне 21 дивизије на Тројану;

57 бригада 29 пешадиске дивизије, која је заноћила 15/16 августа у саставу своје дивизије код с. Мајура, упућена је 16 августа одатле ка простору с. Богосавац – с. Добрић ради прикупљања за напад на леви бок и позадину замишљених српских трупа под Шапцем.

Задатак Коњичке дивизије, која је 15/16 августа заноћила главнином па положају Столице (к 205 јужно од с. Заблаћа), био је: расветљавање ситуације у Мачви и заштита унутрашњих бокова Комбиноване и Шумадиске дивизије I позива.

Командант Коњичке дивизије није ништа знао о присуству 29 пешадиске дивизије код с. Мајура. Знао је само да непријатељ држи Шабац и комуникацију Шабац – Лешница, да једна непријатељска дивизија наступа гребеном Цера, а да се на правцу с. Цуљковић – с. Грушић налази један здружени одред од 2 пука пешадије, 2 – 3 батерије и 3 ескадрона.

Одлука команданта Коњичке дивизије била је да предузме дејство на непријатељски здружени одред на правцу с. Цуљковић – с. Грушић, и у духу те одлуке он врши овакав распоред својих снага:

3 коњички пук упућује 16 августа у 6 часова из главнине на Осоје (к 272) ради заштите десног крила Комбиноване дивизије, а са главнином креће у 6.30 часова преко с. Бојића – к 205 (код с. Слатине) у сусрет непријатељском одреду на правцу с. Цуљковић – Грушић. На к 205 (код с. Слатине) стиже у 8 часова, и ту наилази на Шумадиски дивизиски коњички пук, узима га под своју команду и упућује на Осоје (к 272) ка 3 коњичком пуку, да му садејствује. На к 205 (код с. Слатине) нашао је и побочницу Шумадиске дивизије 1 позива (3 батаљона 19 пешадиског пука са 5 шумадиском пољском батеријом), па и њих ставља под своју команду, извештавајући о томе команданта Шумадиске дивизије I позива.

За даље своје дејство са тако ојачаном дивизијом командант Коњичке дивизије издаје у 9.30 часова заповест за напад:

лева колона (19 пешадиски пук и 5 шумадиска пољска батериј а) наступа са к 205 правцем Гушин Гроб – Радловац – Мађарско Гробље;

десна колона (половина 1 коњичког пука и 4 коњички пук са 1 коњичком батеријом) наступа правцем с. Слатина – Бели Камен – коса југозападно од с. Добрића;

3 коњички пук наступа правцем с. Десић – Бобија (к 372).

Резерва: 2 коњички пук и 1 коњичка батерија у с. Слатини (к 205).

Но, како су ускоро на к 205 стигли и 3 и 4 батаљон 10 пешадиског пука, које је командант Шумадиске дивизије I позива упутио 16 августа изјутра од с. Г. Врањске за појачање побочнице, то је командант Коњичке дивизије ставио и те јединице под своју команду и упутио 3 батаљон 10 пешадиског пука правцем Бели Камен – с. Добрић за заштиту десног бока Коњичке дивизије, а 4 батаљон истог пука придат је као ојачање 19 пешадиском пуку (левој колони).

После тога је Коњичка дивизија предузела наступање ради заузимања положаја Брестовац – Раскршће – с. Метковић, који ће јој послужити као нападни ослонац против леве колоне 21 дивизије.

Наступање десне колоне Коњичке дивизије. У току наступања ка Белом Камену, командант Коњичке дивизије добио је у 11 часова извештај команданта Шумадиске дивизије I позива да ће она у току 16 августа предузети напад на Шабац. Због тога зауставља наступање обеју својих колона да би сачекао резултат напада Шумадиске дивизије I позива, обезбеђујући јој за то време леви бок.

Међутим, око 11 часова претходнички (4) коњички пук десне колоне био је заустављен на коси јужно од р. Думаче (југозападно од с. Метковића). За време тог задржавања, командант Коњичке дивизије добио је извештај од својих извиђачких органа о непријатељској снази која наступа правцем с. Бела Река – с. Цуљковић: 1 пешадиски пук, 2 – 3 пољске и 1 хаубичка батерија и 2 ескадрона коњиде. На основу тих података, у 11.45 часова шаље извештај команданту II српске армије; „По свима добивеним извештајима од извиђачких делова може се закључити да непријатељ наступа једном колоном преко Цера у јачини једне дивизије, а за осигурање свога левог бока истурио је један пешадиски пук, 2 – 3 батерије и 1 – 2 ескадрона коњице, који се крећу од с. Беле Реке преко Цуљковића ка Метковићу. С Коњичком дивизијом заузећу положај: Брестовац – Раскршће – Метковић с намером да га нападнем”.

У току поседања положаја, око 12.40 часова једна непријатељска чета изишла је југозападно од шумарка на Белом Камену и отворила ватру на 4 коњички пук, који се налазио на коси југозападно од с. Метковића. Пешадиским дејством једног ескадрона (ојачаног са 2 митраљеза) с фронта и јуришем једног коњичког вода с бока, непријатељска чета је била растројена, и у паничном бекству је напустила Бели Камен, на који ускоро избија цео 4 коњички пук, а и 1 чета 19 пешадиског пука I позива, која је, по иницијативи свога командира, наступала у правцу места на коме се водила борба за све време борбе на Белом Камену, једна непријатељска батерија тукла је српске трупе са правца Дуге Шуме, а друга са леве обале Добрићке Реке.

После 15.30 часова, десно крило на Белом Камену ојачано је са 2 ескадрона, митраљеским одељењем и ескадроном обвезника-пешака (све из 1 коњичког пука). У резерви десне колоне остала су само 3 вода на коњима, на левој обали Думаче, код с. Метковића. Око 17 часова борба је престала.

Предвече је стигао на Бели Камен један батаљон 12 пешадиског пука I позива.

Напад леве колоне (19 пешадиски пук I позива) Коњичке дивизије на леву колону 21 ландверске дивизије. 19 пешадиски пук I позива, као лева колона Коњичке дивизије, развио се на к 205 код с. Слатине, и то: са 2 батаљона у 1 борбеном реду и једним батаљоном у пуковској резерви, а када му је стигао 4 батаљон 10 пешадиског пука, и он је задржан у резерви. У саставу колоне била је 5 шумадиска пољска батерија.

Према овој колони Коњичке дивизије налазила се, на простору с. Грушић – с. Цуљковић, главнина леве колоне 21 ландверске дивизије, под командом артиљериског пуковника Хинкеа, у покрету ка Скакалишту.

Међутим, у свитање 16 августа код леве колоне 21 дивизије, на Радловцу, чула се са правца Скакалишта јака пушчана ватра. Било је јасно да се тамо бори десна колона 21 дивизије. У то време на Радловац је стигао 3 батаљон 7 аустроугарског пука (из састава леве колоне 21 дивизије). Око 6.30 часова командант леве колоне 21 дивизије упућује тај батаљон са једном пољском батеријом, а потом још једну батерију са четом заштите, преко с. Десића – с. Милошевца у помоћ десној колони 21 дивизије, која је водила борбу на Тројану. На Радловцу и у с. Грушићу остале су само 3 1/2 чете пешадије са 5 пољских батерија.

У то време код к 284 (Крст), источно од с. Милошевца, налазио се командант 42 пешадиске бригаде 21 дивизије, пуковник Подгајски, са 2 чете 28 пешадиског пука (из састава десне колоне 21 дивизије), са којима је био отступио са Скакалишта. Ту се до 8.45 часова прикупио и 3 батаљон 7 пешадиског пука (из састава леве колоне 21 дивизије), упућен у помоћ десној колони 21 дивизије на Деру. Тада је пуковник Подгајски издао заповест комапданту овог батаљона да нападне у правцу Коњушнице (к 348), источио од Тројана. Међутим, када је батаљон кренуо наређеним правцем, нашао га је, ватром у леви бок, српски 3 коњички пук, који је такође наступао ка к 348 (источно од Тројана). Изненађен јаком блиском ватром, 3 батаљон 7 пешадиског пука се растурио и разбежао, тако да се по подне од тог батаљона прикупило на Тројану једва 200 људи. На тај начин, командант леве колоне 21 дивизије изгубио је трећину своје пешадије.

Око 8.30 часова на Гушин Гроб дошао је са к 205 код с. Слатине 1 вод 5 шумадиске батерије, а затим и 1 чета 19 пешадиског пука I позива. У 8.45 часова тај вод је отворио ватру на део леве колоне 21 дивизије, која је избила на гребен око к 284. где су стајале и две претходничке батерије те непријатељске колоне. Изненадна и прецизна ватра вода 5 шумадиске батерије, осим нанетих губитака, изазвала је неред и панику и у главнини леве колоне 21 дивизије, јер је долазила бочно и из позадине. Обе непријатељске претходничке батерије повукле су се ка Врбовачком Потоку, куда је у нереду отступала и пешадија.

Тако је око 9.45 часова био потнуно осујећен покушај леве колоне 21 дивизије да помогне суседној, десној колони.

Међутим, на положај Радловац, на коме се налазио и пуковник Хинке (командант леве колоне 21 дивизије), од 9.30 часова постепено су стизале и развијале се за борбу 3 пољске и 2 хаубичке батерије из главнине леве колоне. Пешадиска заштита тих 30 оруђа била је врло слаба. Те батерије су водиле борбу против вода 5 шумадиске батерије на Гушином Гробу и тукле 19 пешадиски пук и 3 батаљон 10 пешадиског пука у њиховом наступању ка с. Грушићу, односно Белом Камену. Пуковник Хинке сазнао је тек у подне о растројству своје претходнице и о јакој српској снази код с. Метковића. Сам је, пак, лично гледао непрекидно повлачење својих трупа и наступање српске пешадије према Радловцу и Белом Камену. Један део растурених војника 7 и 28 пешадиског пука прикупљао се на Радловцу.

Око 9 часова командант Коњичке дивизије на к 205 код с. Слатине лично је наредио команданту пешадиског пука да наступа правцем с. Слатина – Раскршће – с. Грушић. Пук је са левим батаљоном почео наступање на Гушин Гроб. У току наступања стигла су и 2 батаљона 10 пешадиског пука, од којих је 3 батаљон наставио наступање правцем десне колоне Коњичке дивизије с. Метковић – с. Добрић, а 4 батаљон ушао је у резерву 19 пешадиског пука, позади левог крила.

У 10.50 часова и 2 вод 5 шумадиске батерије стигао је на Гушин Гроб. Батерија отвара ватру на непријатељску артиљерију која је туче са Шибова. Борбени поредак 19 пешадиског пука успешно је наступао. Тако је његов 3 батаљон после 14 часова избио на Радловац, где је и заноћио. 2 батаљон, који је наступао десно од њега, избио је око 15 часова на Шибове, одакле је упутио једну чету са 2 митраљеза као појачање 3 батаљону 10 пешадиског пука, који је 4 км северно водио жестоку борбу против 57 бригаде 29 пешадиске дивизије, која је наступала од с. Мајура. Резерва 19 пешадиског пука, јачине 2 батаљона (1 батаљон 19 пешадиског пука и 4 батаљон 10 пешадиског пука), заноћила је код с. Грушића.

Под претњом напада 19 пешадиског пука, пуковник Хинке повлачи, око 11.45 часова, своје трупе са Радловца на гребен западно од Добрићке Реке (Мађарско Гробље). За време повлачења је на Радловац дошао пуковник Подгајски и примио команду над борбеним делом леве колоне 21 дивизије. На новом положају прикупиле су се 4 чете и 2 митраљеска одељења; делови пешадиског пука били су за борбу потпуно неупотребљиви; стога су пуштени да се прикупе на Дрини, код моста. Пуковник Подгајски, сматрајући да ствар још није потпуно изгубљена, одлучио је да се по сваку цену одржи на гребену код с. Цуљковића. Рачунао је да се на гребену Цера налазе још 2 пешадиска пука, а сам је располагао једним батаљоном и са 5 батерија.

Међутим је пуковник Хинке извео своје батерије на нов положај на задњој ивици с. Цуљковића, које су неко време тукле српске делове код с. Метковића и на Белом Камену. Али кад је добио извештај (из позадине) да је код с. Петковипе (8 км позади) извршен препад на дивизиску профијантску колону и да је она растурена, дошао је до закључка да су му оба бока и позадина угрожени и, сматрајући да не може да заштити своју артиљерију са двема четама пешадије, предузео је после 16 часова повлачење својих јединица ка с. Липолисту. Ту је на артиљериску колону извршен препад, те су 2 1/2 батерије са 1 четом отступиле преко с. Рибара ка мосту на Дрини, а пуковник Хинке је заноћио са 2 батерије и главнином 7 пешадиског пука (2 батаљона) 2 км источно од с. Петковице. Дивизиска колонска комора, са 1 – 2 чете 7 пешадиског пука заноћила је код с. Прњавора и Новог Села, а 5 мунициских одељења залутало је у правцу Шапца.

Кад је пуковник Подгајски (прикупивши 4 чете на Радловцу) сазнао да се артиљерија без његове заповести повукла од с. Цуљковића, повукао се са 2 чете и 2 митраљеска одељења ка с. Липолисту.

Резултат боја обе колоне Коњичке дивизије, заједно са дејством 3 коњичког пука, на дан 16 августа био је врло велики: потпуно растројство целе леве колоне 21 пешадиске ландверске дивизије; заплењено 11 непријатељсккх топова са карама; заробљено 5 официра и 215 војника. Та колона била је на крају дана растурена на простору од с. Липолиста до Дрине и потпуно неспособна за отпор.

Борба 3 батаљона 10 пешадиског пука 1 позива код с. Добрића – с. Маова. Командант Коњичке дивизије упутио је после 10 часова 3 батаљон 10 пешадиског пука I позива са к 205 код с. Слатине у наступање преко Белог Камена ка с. Добрићу са задатком да обезбеђује десни бок Коњичке дивизије. Батаљон је наступао обезбеђујући се са свих страна. Командант батаљона, мајор Драгољуб Арсенијевић, одлучио је да свој задатак изврши што бржим избијањем на североисточни део косе између с. Мутника и Добрићке Реке; то му је одобрио и командант Коњичке дивизије. На поменуту косу мајор Арсенијевић је стигао око 13 часова (5 км прешао је за 2 1/2 часа обазривог кретања), добро се користећи заклонима по кукурузима и шумарцима. Ту је приметио овакву слику: на ливади око 800 метара од гробља с. Маова постројавала се непријатељска пешадија у смакнутим порецима; позади пешадије – артиљерија и комора; путем од с. Маова наилазила је комора. Претходничка, 1 чета 3 батаљона 10 пешадиског пука брзо се развија на усеченом путу, фронтом према с. Маовама; 2 чета развија се лево од 1 чете фронтом према с. Добрићу; 3 чета остала је у резерви иза десног крила.

Око 13.30 непријатељска пешадија била је, већим делом, сложила оружје и седела позади њега. Мајор Арсенијевић је наредио да се положај нипошто не напушта, да се тачно гађа и да се штеди муниција. Ватра је отворена на 600 и 700 метара. Непријатељ је био изненађен и доведен у забуну; један део пешака узима оружје, а други бежи. Тек после извесног времена непрцјатељска артиљерија отвара ватру, али без успеха. Део непријатељске пешадије који се латио оружја кренуо је у напад у неколико таласа и местимице доспео до 200 – 300 метара, а затим је, на трубни знак, пошао на јуриш и, на неким местима, дошао до 50 метара од стрељачког строја 3 батаљона, али без успеха. Напад је одбијен са великим губицима по непријатеља, који је био принуђен да отступи.

У два маха, по куририма Коњичке дивизије, који су долазили за податке о ситуацији, мајор Арсенијевић је захтевао да коњица што пре обезбеди долину Добрићке Реке и гребен на другој њеној страни.

За обезбеђење и затварање р. Мутника мајор Арсенијевић је развио, удесно од 1 чете, своју батаљонску резерву (3 чету), а 4 чета, која је била остављена на Белом Камену, примакнута је у резерву батаљона. Око 16 часова стигао је као појачање 3 батаљону 1 ескадрон, који је сјахао и затворио долину Добрићке Реке. Борба је престала око 17 часова. Тада је стигла 3 чета 2 батаљона 19 пешадиског пука I позива са 2 митраљеза и продужила лево крило 3 батаљона 10 пешадиског пука. Међутим, око 17 часова стигао је на Бели Камен 1 батаљон 12 пешадиског пука и тамо је сменио Коњичку дивизију, која се потом повукла на преноћиште.

Ова борба 3 батаљона 10 пешадиског пука I позива, уз стицај других, по непријатеља неповољних, околности, имала је значајне последице 16 августа. Због растројства и великих губитака код 57 пешадиске бригаде, која је била изненађена ватреним препадом 3 батаљона 10 пешадиског пука I позива, 29 аустро-угарска пешадиска дивизија, упућена 16 августа од с. Мајура на простор с. Богосавац – с. Добрић, ради прикупљања за напад на леви бок српских 6 – 8 батаљона под Шапцем, није могла тога дана извршити наређени јој напад. Осим тога, 57 пешадиска бригада није могла ухватити поуздану везу са суседном, 21 дивизијом V армије нити је могла олакшати левој колони те дивизије да задржи напад Коњичке дивизије и продужи наступање преко Скакалишта у помоћ десној колони 21 дивизије, која је била у кризи на Церу.

Одлазак Коњичке дивизије на преноћиште. Пошто су 2 пешадиска пука Шумадиске дивизије I позива (19 и 12) избили иа линију Брестовац – Шибови – Бели Камен, а наступила је ноћ, то им је командант Коњичке дивизије предао своје положаје, а своју дивизију, после 18.30 часова, повукао је на преноћиште и одмор код с. Бојића. Команданту 3 коњичког пука послао је наређење да преноћи 16/17 августа тамо где га ноћ затекне, а 17 августа да дође у састав своје дивизије.

3 коњички пук, немајући пред собом непријатеља, доспео је 16 августа до Бобије (к 372) и ту је заноћио.

 

Поглед на рад Коњичке дивизије 16 августа

Ојачана са 5 батаљона и 1 батеријом из Шумадиске дивизије I позива, Коњичка дивизија постигла је 16 августа одличне резултате:

онемогућила је везу 29 аустроугарске пешадиске дивизије са 21 ландверском дивизијом, а тиме разјединила аустроугарску II армију од V армије, и то онога дана када је та веза непријатељу била најпотребнија ради спасавања 21 ландверске дивизије од катастрофе на Церу и ради успешног напада на Шумадиску дивизију I позива под Шапцем. Од тога је зависила сигурност акције Церске групе (Комбиноване и Моравске дивизије I позива) II српске армије код Текериша;

потукла је (на Радловцу, Скакалишту и Белом Камену) и одбацила леву колону 21 ландверске дивизије (запленивши 2 пољске батерије) те је тиме довршила њено растројство;

борбом 3 батаљона 10 пешадиског пука I позива сузбила је код с. Добрића – с. Маова 57 аустроугарску пешадиску бригаду, наневши јој тешке губитке, чиме је онемогућила бочни напад 29 пешадиске дивизије на Шумадиску дивизију I позива;

тим успесима ојачане Коњичке дивизије у Поцерини, заједно са успехом Церске групе код Текериша, створена је Српској војсци јака морална подлога, уверење у сопствену снагу, а тиме и вера у победу.

Из ових успешних резултата Коњичке дивизије нарочито се рељефно истичу тактички подвизи: вода 5 шумадиске батерије на Гушином Гробу, чија је изненадна и тачна ватра створила неред и панику у левој колони 21 ландверске дивизије и тиме допринела њеном растројству, и 3 батаљона 10 пешадиског пука I позива, који је ватреним препадом са блиског отстојања створио неред и панику у 57 пешадиској бригади 29 дивизије (код гробља с. Маова) и тиме онемогућио 29 пешадиској дивизији да изврши намеравани напад у току 16 августа на српске трупе испред Шапца.

Ова два тактичка подвига сјајни су примери великог значаја ватреног препада у тактици, нарочито против непријатеља слабијих моралних квалитета.

У вези са овим треба нарочито истаћи иницијативу команданта Коњичке дивизије, који је, схватајући правилно улогу своје дивизије и добијени задатак обезбеђења унутрашњих бокова Шумадиске и Комбиноване дивизије, и не губећи време у тражењу претходног одобрења команданта Шумадиске дивизије I позива, донео на лицу места, код Слатине, одлуку да стави под своју команду 19 пешадиски пук I позива са 5 шумадиском батеријом и 3 и 4 батаљоном 10 пешадиског пука, који су на к 205 (код с. Слатине) образовали леву побочницу Шумадиске дивизије I позива.

Да командант Коњичке дивизије није донео ту одлуку и да су поменуте јединице остале код с. Слатине да одбраном на месту врше обезбеђење бока Шумадиске дивизије I позива, не би се догодила изложена два важна догађаја у раду ојачане Коњичке дивизије 16 августа (ватрени препад артиљериског вода на леву колону 21 ландверске дивизије и препад 3 батаљона 10 пешадиског пука на 57 пешадиску бригаду 29 дивизије код с. Маова). А последице би биле: лева колона 21 ландверске дивизије стигла би у помоћ генерал-мајору Панешу код Тројана и 29 пешадиска дивизија би извршила напад на леви бок Шумадиске дивизије I позива.

Иницијативни геет команданта Коњичке дивизије најбоље показује како у маневарским операцијама побеђује само онај који ради иницијативно, смело и без губитка времена и који претпоставља активан рад пасивном стајању на положају.

Најзад, 16 августа нарочито се истиче и успех 3 коњичког пука у растројавању 3 батаљона 7 пешадиског пука.

 

Рад Шумадиске дивизије

Према заповести команданта II српске армије од 15 августа изјутра за напад Шумадиске дивизије I позива на Шабац, њен командант је одлучио да напад изврши у две колоне: левом (главном) преко с. Причиновића, а десном (помоћном) преко с. Церовца. За време тог напада 6 пешадиски пук III позива (2 батаљона) са позициском батеријом код с. Кујавице обезбеђује десно крило, а Шумадиски коњички пук код с. Слатине лево крило дивизије. 19 пешадиски пук (3 батаљона) са 5 шумадиском батеријом на к 205 код с. Слатине (скица 11) обезбеђује леви бок дивизије при нападу и служи као ослонац Коњичкој дивизији.

Ноћ 15/16 августа прошла је на миру, и Шумадиска дивизија је имала везу са Коњичком и Комбинованом дивизијом, за коју се знало да се бори код Текериша. Шумадиски коњички пук јавио је у току ноћи да су код с. Грушића предњи делови једне непријатељске колоне јаке 3 – 4 батаљона, 2 – 3 батерије и 2 ескадрона, а у 5 часова послао је извештај да су на Тројану 2 батаљона и да је тамо „јака борба”.

Заповест за напад 16 августа издата је 15 августа у 23.15, а према њој је наступање са р. Добраве почело око 6.45 часова, и то (скица 11): десна колона (11 пешадиски пук I позива, 3 пољске батерије и вод хаубица) правцем с. Церовац – Шабац; лева колона (10 пешадиски пук I позива, 6 пешадиски пук II позива, 2 пољске батерије и вод хаубица) правцем Г. Врањска – с. Причиновић – Шабац. Резерва (12 пешадиски пук I позива, 4 батаљон 19 пешадиског пука I позива) правцем Салине Њиве – с. Г. Врањска за левом колоном, Шумадиски дивизиски коњички пук креће се правцем Љигин Гроб – Осоје (к 272) и извиђа у правцу с. Милошевца, с. Десића, с. Радовашнице и с. Беле Реке.

Међутим, око 8 часова је од команданта леве колоне примљен извештај да према његовом западном боку наступа знатно надмоћнија непријатељска снага. Због њене појаве командант Шумадиске дивизије I позива ценио је да би његова дивизија дошла у критичан положај ако би за време свог напада на Шабац била нападнута на левом боку, и стога одлучује да одложи напад, да би најпре рашчистио ситуацију према левом боку своје дивизије.

Према новоствореној ситуацији, командант Шумадиске дивизије I позива ствара план да досадашњу десну колопу (којој одузима једну пољску батерију и вод хаубица) постави као заштиту према Шапцу, затварајући путеве преко с. Церовца и с. Вукошића, а остатак дивизије да групише код с. Слатине, и да, заједно са Коњичком дивизијом, нападне непријатеља, који се појавио према левом боку његове дивизије.

Према том плану издао је, око 8.15 часова заповест: заштита према Шапцу: 11 пешадиски пук са 2 пољске батерије штити правце од Шапца, затварајући путеве преко с. Церовца и с. Вукошића;

појачање 19 пешадиског пука ка к 205 код с Слатине са 2 батаљона 10 пешадиског пука I позива;

главнина дивизије: 12 пешадиски пук, 10 пешадиски пук без 3 и 4 батаљона, 3 пољске и 1 хаубичка батерија прикупља се код с. Заблаћа ради наступања ка с. Слатини;

6 пешадиски пук II позива привремено је задржан (са артиљеријом раније леве колоне) код Бунарине Мале, ради заштите рокирања главнине, с тим да се после тога упути у састав своје, III армије.

До 10.50 часова 11 пешадиски пук I позива са 2 пољске батерије посео је оложаје с. Г. Врањска – с. Вукошић (2 батаљона, 2 митраљеза, 1 батерија) и Салине Њиве – Церовац (1 батаљон, 2 митраљеза и 1 батерија), а 1 батаљон је задржан у резерви код с. Вукошића. Предњи делови 11 пешадиског пука били су истурени на линији с. Причиновић – с. Корман.

У 11 часова кренула је на марш главнина Шумадиске дивизије I позива (6 батаљона, 3 топовске и 1 хаубичка батерија) од с. Заблаћа преко с. Бојића ка с. Слатини. 6 пешадиски пук II позива кренуо је око подне на марш преко Манастира Криваје ради одласка у састав III армије. На његово место упућена је на к 190 код Бунарине Мале 1 чета 10 пешадиског пука (из главнине), ради обезбеђења према северу.

У току овог рокирања Шумадиске дивизије I позива њен командант добија у 11.50 часова извештај команданта Коњичке дивизије да је ставио под своју команду: Шумадиски коњички пук, 19 пешадиски пук и 3 и 4 батаљон 10 пешадиског пука ради дејства против непријатељске колоне која наступа правцем Бела Река – с. Цуљковић – с. Грушић.

Кад је стигао на к 205 код с. Слатине (око 14.30 часова), командант Шумадиске дивизије I позива почео се оријентисати о ситуацији. Пошто се са северозападног правца чула јака ватра, он упућује ка Белом Камену 1 батаљон са митраљеским одељењем 12 пешадиског пука I позива, а 2 батаљон са 1 батеријом упућује на Гушин Гроб. Остатак: 2 батаљона 10 пешадискот пука I позива и 2 батаљона 12 пешадиског пука I позива са артиљеријом задржао је у дивизиској резерви на к 205 код с. Слатине.

Тако је Шумадиска дивизија I позива, око 14.30 часова, ангажовала за појачање Коњичке дивизије 7 својих батаљона, 8 митраљеза и 2 пољске батерије; у резерви је остало 4 батаљона и 1 1/2 батерија. Распоред Шумадиске дивизије I позива био је јако развучен: од Радловца преко Белог Камена и положаја 3 батаљона 10 пешадиског пука (према с. Добрићу), па преко к 205 код с. Слатине, с. Вукошића, с. Церовца – око 20 км, и то према западу и северу, са тежиштем снага према западу.

После повлачења Коњичке дивизије јужно од с. Слатине, ради преноћишта код с. Бојића, командант Шумадиске дивизије I позива издао је, у 20.30 часова, заповест за преноћиште, забрањујући паљење бивачних ватри и привлачење трупне коморе. 1 батаљон 12 пешадискот пука, због изложеиости на Белом Камену, повучен је преко ноћи на десну обалу Думаче. Исто је наредио и комаидант 10 пешадиског пука I позива своме 3 батаљону, но он је, на иницијативу свога команданта, остао на своме положају. Тек у току ноћи командант Шумадиске дивизије I позива сазнао је да се непријатељ повукао преко с. Цуљковића и с. Добрића и да је стварно постигнут успех.

Распоред на преноћишту (скица 12): Шумадиски дивизиски коњички пук – на Нешином Брду, са 1 ескадроном западно од с. Десића; 19 пешадиски пук I позива са 3 батаљона – на линији Дуга Шума – Бели Камен – к 162 (источно од с. Барне); један батаљон и батерија у пуковекој резерви на коси јужно од с. Метковића; 10 пешадиски пук I позива: 3 батаљон истакнут на источној ивици с. Добрића, 4 батаљон код пуковске резерве 19 пешадиског пука код с. Метковића, 1 и 2 батаљон у дивизиској резерви код с. Слатине; 12 пешадиски пук I позива: 2 батаљона на претстражи главнине дивизије иа линији Гушин Гроб – с. Метковић; 2 батаљона и батерија у дивизиској резерви код с. Слатине; 11 пешадиски пук I позива се без наређења пребацио на десну обалу Добраве и заноћио на к 174 северно од с. Лојаница; дивизиски штаб код с. Слатине.

 

Поглед на рад Шумадиске дивизије I позива (16 августа)

Уместо напада на Шабац, односно одбране према Шапцу, како је било предвиђено заповешћу команданта II српске армије од 15 августа изјутра, Шумадиска дивизија извршила је нешто треће, непредвиђено од стране команданта II ерпске армије и српске Врховне команде.

Она је на удаљењу 8 – 10 км испред Шапца извршила рокирање на запад, ка просторији на којој је Коњичка дивизија – ојачана, иницијативном одлуком свога команданта, да 5 батаљона, 2 митраљеска одељења и једном пољском батеријом из састава Шумадиске дивизије I позива – већ водила борбу против две непријатељске колоне: леве колоне 21 ландверске дивизије са правца с. Цуљковић – Грушић и 57 пешадиске бригаде 29 пешадиске дивизије са правца с. Богосавац – с. Добрић.

Обавештен, тек у току рокирања своје дивизије (у 15.30 часова) на запад – ка с. Слатини, о акцији Коњичке дивизије и учешћу својих 5 батаљона, 2 митраљеска одељења и једне пољске батерије у тој акцији, командант Шумадиске дивизије I позива примио је ситуацији каква је, не реметећи рад команданта Коњичке дивизије, и у даљем свом раду ограничио се на појачавања Коњичке дивизије са још 2 батаљона из 12 пешадиског пука I позива и 1 пољском батеријом, тако да је укупно ојачање ове дивизије, при крају дана износило: 7 батаљона, 8 митраљеза и 2 пољске батерије из састава Шумадиске I позива; у њеној резерви остало је још свега 4 батаљона и 2 батерије.

Према томе, бојем 16 августа против леве колоне 21 ландверске дивизије и 57 пешадиске бригаде 29 дивизије, иако је овај извођен поглавито са јединицама Шумадиске дивизије I позива (19 пешадиски пук, 5 шумадиска батерија, 3 батаљон 10 пешадиског пука) придатим Коњичкој дивизији, руводио је командант Коњичке дивизије, а улога команданта Шумадиске дивизије I позива свела се на даље појачавање Коњичке дизизије и на образовање ослонца за њену акцију. До такве њене улоге дошло је због тога што се командант Коњичке дивизије нашао на угроженом фронту пре команданта Шумадиске дивизије I позива, преузео поменуте његове делове и овладао ситуацијом. То је била срећна околност, јер би иначе Шумадиска дивизија I позива, због оријентације ка Шапцу и рокирања на запад, закаснила и пропустила погодан тренутак да растроји леву колону 21 ландверске дивизије и 57 пешадиску бригаду 29 дивизије. Остављањем према Шапцу само 11 пешадиског пука I позива са 2 пољске батерије, Шумадиска дивизија I позива ослабила је заштиту правца Шабац – Коцељево, која је нарочито била наглашена наређењем Врховне команде Обр. 1306. Таква иницијативна одлука команданта Шумадиске дивизија I позива за измену главног задатка своје дивизије могла је бити од кобних последица да је II аустроугарска армија имала 16 августа отсудну улогу продирања од Шапца ка Ваљеву. Међутим, 9 корпус II армије имао је само ограnичен циљ – овлађивање висовима јужно од Шапца, ради обезебеђења шабачког мостобрана.

На одлуку команданта Шумадиске дивизије I позива да измени основни задатак своје дивизије утицала је не само појава јачих непријатељских снага са запада, према левом боку његове дивизије, већ и јачина непријатељске снаге код Шапца. Кад је командант Шумадиске дивизије I позива донео одлуку за напад на Шабац, рачунао је да пред собом има само посаду Шапца, приближне јачине каква је била 14 августа, према ојачаном Шабачком одреду пуковника Вељковића. Међутим, он тада није знао да се у Шапцу и западно од њега налази 9 корпус, јачине две дивизије: 7 пешадиска дивизија (офанзивна група Литгендорфа) у Шапцу и 29 пешадиска дивизија на простору Богосавац – Добрић. Тако би, да је продужила наступање ка Шапцу, Шумадиска дивизија I позива упала у непријатељска клешта: с фронта би била нападнута од офанзивне групе Литгендорфа, а на своме левом боку, преко линије с. Варна – с. Јевремовац, могла би бити изложена удару 29 пешадиске дивизије, уколике овај удар не би био ометен због растројства 57 пешадиске бригаде. У сваком случају Шумадиска дивизија I позива тешко би успела у своме наступању на Шабац, јер је његова посада била знатно ојачана, а сама варош солидио утврђена и брањена још и јаком артиљериском ватром са леве обале Саве (Турско Гробље). Уместо заузећа Шапца, Шумадиска дивизија I позива претрпела би само излишне осетне губитке.

Међутим, рокирањем главне снаге своје дивизије на запад и давањем Коњичкој дивизији јаке подршке у њеној већ изнетој маневарско-офанзивној акцији, Шумадиска дивизија је допринела да се 16 августа северно од Цера разбије лево крило V армије и десно крило II армије и да се онемогући њихова веза.

Успесима северно од Цера, у вези са успехом Комбиноване дивизије на њему, постигнут је још један веома значајан резултат, нарочито са гледишта савезничке помоћи Русији. Јер, због пораза 57 пешадиске бригаде 29 дивизије и због извештаја о поразу левог крила V армије, командант 9 корпуса узбунио је Команду II аустроугарске армије и захтевао најхитнију помоћ. Због тога је Команда II аустроугарске армије у поноћ 16/17 августа наредила 4 корпусу, који је био у Срему и спремао се за укрцавање ради транспортовања на Руски фронт, узбуну. Све трупе 4 корпуса које су на располагању „да одмах крену према Шапцу, где је десно крило (57 пешадиска бригада дивизије) 9 корпуса у повлачењу”. У Срему источно од Кленка имале су остати само најпотребније трупе 32 дивизије.

Тако се, благодарећи успеху Коњичке дивизије, ојачане трупама Шумадиске дивизије I позива, поновило оно, само у већој размери, што се десило после боја ојачаног Шабачког одреда под Шапцем, са 29 пешадиском дивизијом. Од поноћи 16/17 августа под оружје стављене јединице 4 корпуса маршују целог 17 августа и ноћу 17/18 да би 18 августа пре подне ступиле у бој јужно од Шапца, рђаво храњене и физички исцрпене. А везујући се у боју јужно од Шапца, оне су биле изгубљене као појачање аустроугарској главној снази на Руском фронту.

 

Операције 9 аустроугарског корпуса 16 августа

Наређење за напад

Замишљајући да се непосредно испред Шапца налази 6 – 8 српских батаљона на линији Мишар – с. Причиновић – с. Јевремовац, командант 9 корпуса сасредио је у току 15 августа своје снаге у две групе: код Шапца (Литгендорфова половииа 7 дивизије) и код Мајура (29 дивизија) и наредио да се у току 16 августа предузме напад: Литгендорфова дивизија, уз фланкирно дејство артиљерије са Турског Гробља, да нападне фронтално према с. Мишару и с. Причиновићу, и 29 дивизија да изврши захођење далеко на запад, преко с. Богосавца – с. Добрића – с. Маова, и да нападне обухватно непријатеља испред Шапца. Напад се имао : зауставити на висовима између с. Орашца и с. Вукошића, који доминирају долином р. Добраве, и на којима се имало обезбедити утврђивање линије мостобрана с. Мишар – с. Причиновић – с. Јевремовац.

 

Наступање 29 дивизије од с. Мајура ка с. Добрићу

57 бригада кренула је у 6.30 часова од с. Мајура преко с. Богосавца ка с. Добрићу и око 13.30 часова била је нападнута ватром српског 3 батаљона 10 пешадиског пука кад се постројавала ради одмора између с. Добрића и с. Маова (код гробља). Растројена бригада почела је у нереду отступање преко с. Маова и с. Јевремовца ка Шапцу, при чему је, по паду мрака, код с. Јевремовца дошло до међусобног тучења ватром између делова 57 и 58 бригаде.

58 бригада кретала се од с. Мајура ка с. Богосавцу позади 57 бригаде. Од с. Богосавца 58 бригада се одвојила и кренула ка с. Јевремовцу. Код тог села она се после 14 часова постројила у припремни борбени поредак фронтом на југоисток, са обе стране друма, извиђајући ка р. Думачи. Везе није било ни с Командом 29 дивизије нити са суседним трупама. Тек у 17.15 часова командаит бригаде добија заповест команданта 29 дивизије (издату пре повлачења 57 бригаде) да одмах предузме напад са својом бригадом. Око 18 часова она је кренула од с. Јевремовца ка с. Варни, али на по пута од ње наишла је на делове 57 бригаде који су се у нереду повлачили од с. Маова ка Шапцу. Командант 58 бригаде, сазнавши за растројство 57 бригаде и њено повлачење ка Шапцу, зауставља своју бригаду, ради преноћишта, у оваквом распореду: 42 пук северно од р. Думаче фронтом на југ, а 74 пук на коси североисточно од с. Маова фронтом иа запад.

Тако је 58 бригада заноћила усамљена и истакнута 7 км јужно од Шапца. Сазнавши за њену истакнутост и усамљеност, командант 29 дивизије одвезао се око 1.30 час. 17 августа из Шапца у северни део с. Варне и тамо усмено наредио команданту 58 бригаде да сс одмах повуче на јужни крај с. Јевремовца.

 

Наступање Литгендорфове дивизије

Ова је дивизија цео дан 16 августа провела у спором наступању ка линији с. Мишар – с. Причинковић, где није било српских трупа.

Због растројства 57 бригаде, командант дивизије упутио је око 22 часа, по наређењу команданта 9 корпуса, 92 пук са 2 топовске батерије од с. Јеленче ка с. Јевремовцу да замени 58 бригаду. Остатак дивизије отступио је ка Шапцу, осим 3 батаљона, који су остали код с. Јеленче.

И тако је Литгендорфова дивизија вршила 18 августа „удар у ветар”.

 

Повлачење 9 корпуса на ивицу Шапца

Како је командант 9 корпуса налазио да је предња линија с. Мишар – с. Причиновић – с. Јевремовац сувише дуга, а артиљерија са леве обале Саве боље може бранити ужи појас одбране Шапца, одлучио је да 17 августа поседне саму варош.

Повлачење 9 корпуса имало је за последицу да је и 4 корпус морао доћи из Срема под Шабац и против воље Хецендорфа.