Рад V аустроугарске армије 13 августа
Извршењем прелаза преко Дрине 12 августа код с. Амајлије и с. Батара V армија није достигла висове на десној обали Дрине (лешничке и лозничке положаје), којима је тежила тога дана, већ је остала на ужим мостобранима испред места прелаза.
8 корпус изгубио је и цео дан 13 августа у детаљном постројавању својих дивизија у збијене борбене поретке (9 пешадиска и 21 ландверска) за напад на Лешницу и Видојевицу, при чему је 9 дивизија очекивала до 14 часова на развој закаснеле 21 дивизије, иако је према себи имала код Лешнице свега 2-3 српска батаљона са батеријом. По пристизању 21 дивизије почело је у 14 часова, наступање, али врло опрезно, ометано борбом четника по високим кукурузима, тако да је тек у мрак 21 ландверска дивизија избила са 42 бригадом пред с. Милићевац, а са 41 бригадом северно од с. Петковице. 9 пешадиска дивизија, која је са 17 бригадом наступала ка Новом Селу, а са 18 бригадом ка Лешници, стигла је до мрака на линију северна ивица Лешнице – западна ивица Новог Села, испред самих положаја Лешничког одреда, и преноћила у борбенош поретку. И тако 8 корпус ни 13 августа није постигао циљ који је морао постићи дан раније, мада је командант корпуса настојао да се наступа. Узрок томе био је недостатак искуства у кретању по покривеном земљишту (нарочито кукурузом) и бојазан од четника.
Одред генерал-мајора Летовског наступао је без борбе од зоре 13 августа са моста на Дрини преко с. Бадовинаца и с. Змињака ка Шапцу и заноћио је 13/14 августа код с. Змињака.
13 корпус, очекујући бочно садејство 8 корпуса са севера против лозничког положаја, изгубио је такође цео дан 13 августа. 36 пешадиска дивизија ограничила се на дејство артиљериском ватром, и вршила је груписање за напад на лознички положај са тежиштем на свом северном (левом) крилу. 11 брдска бригада развила се удесно од 36 дивизије, према Лозници и Грнчарском Гробљу. Тако је до подне 13 августа изгубљено време и пропуштена прилика да се постигне лак успех против слабог Лозничког одреда (свега 4 батаљона, 2 брзометна и 10 позициских топова), јер му је после 10 часова стигло појачање од 4 батаљона (5 пешадиски пук I позива) и 3 пољске брзометне батерије.
42 домобранска дивизија стигла је 13 августа са челом главнине до ушћа Дрињаче у Дрину; 1 батаљон те дивизије био је упућен на Црни Врх (на пл. Борањи) за везу са 13 пешадиском бригадом.
План команданта V армије за прелаз Дрине и овлађивање лешничким и лозничким положајима није био еластичан. Напад 13 корпуса на лозничке положаје био је условљен успехом напада 8 корпуса на лешничке положаје и његовим бочним садејством у правцу лозничких положаја. Због тога командант 13 корпуса, држећи се стриктно армиског наређења, није предузео 13 августа напад, иако је тога дана имао 36 дивизију и 11 брдску бригаду пребачене преко Дрине, већ их је држао у подножју лозничких положаја, очекујући садејство 8 корпуса, које се није могло остварити због његовог закашњења.
Командант V армије дошао је 13 августа по подне у Штаб 13 корпуса код с. Батара, и уместо да нареди команданту 13 корпуса да одмах предузме напад на лозничке положаје, не чекајући на 8 корпус, наредио му је да тек 14 августа изјутра предузме напад на положаје с. Г. Добрић – с. Руњани – Тршићко Брдо, а команданту 8 корпуса шаље наређење да такође предузме напад 14 августа изјутра на Видојевицу са северне стране.
Због спорог наступања 8 и 13 корпуса и недовољно енергичног командовања команданта V армије изгубљена је корист од оперативне иницијативе и изненађења, те је српска Врховна команда добила цео један дан за вршење прегруписања главне снаге у правцу северозападног фронта.
Шабачка група 13 августа
Одред генерал-мајора Данија у Шапцу био је појачан 13 августа са 3 маршевска батаљона, тако да је имао 7 батаљона и 1 пољску батерију. Одред је био потчињен команданту 9 корпуса. У близину Шапца су стигла и два монитора са скелом за превожење. Одред је утврђивао јужну ивицу Шапца.
Око подне 2 батаљона 6 пешадиског пука III позива и Дрински дивизиски коњички пук I позива напали су од Мишара на југоисточну ивицу Шапца, али је напад одбијен уз садејство артиљерије са Турског Гробља (на левој обали Саве), а увече су и монитори гађали српске трупе на Мишару и код с. Јеленче.
Због борбе која се тога дана водила код Шапца, командант II аустроугарске армије наредио је 13 августа да се код Шапца сасреде 11 ландштурмских и маршевских батаљона, и то у времену од 13-15 августа, с тим да 14 августа стигне од Земуна и генерал-мајор Литендорф (командант 7 пешадиске дивизије) са једним својим пешадиским пуком и 3 пољске батерије. Он је био одређен за команданта тзв. „Шабачке офанзивне групе”.
29 пешадиска дивизија, чији су делови 13 августа прешли Саву код Митровице, била је на простору Рума-Митровица-Јарак са једним батаљоном на српској обали.
И тако је и овде, у рејону Шапца, 13 августа на аустроугарској страни био изгубљен дан, који је Српска војска искористила за своје пребацивање на дрино-савско војиште.
Одбрана III српске армије 13 августа
Дрински дивизиски коњички пук I позива, упућен 12 августа по подне од Коцељеве ка Шапцу, стигао је 13 августа пре подне на Мишар и у подне узео учешће у нападу на Шабац; 12 августа по подне упућен је ка Шапцу и 17 пешадиски пук I позива са једним дивизионом брзометне артиљерије са положаја испред Ваљева (из састава Дринске дивизије I позива); 13 августа увече стигао је на линију с. Корман-с. Жабар-Ћатића Поље. Те јединице биле су стављене под команду коњичког пуковника Јована Вељковића, са задатком да прихвате трупе које су отступале од Шапца и пруже непријатељу што дужи отпор до доласка Шумадиске дивизије I позива, која је кренула 12 августа по подне од Лазаревца преко Уба и Коцељеве ка Шапцу. По доласку Шумадиске дивизије I позива, одред пуковника Вељковића ставља се под њену команду.
5 пешадиски пук I позива са једним дивизионом брзометне артиљерије, упућен ка Лозници 12 августа по подне са положаја испред Ваљева (из састава Дринске дивизије I позива), стигао је 13 августа увече на линију с. Г. Добрић – Грнчарско Гробље, а један дивизион брдске артиљерије, упућен 13 августа по подне из Ваљева ка Лозници, стигао је тога дана увече до с. Завлаке.
Дринска дивизија I позива (6 пешадиски пук I позива и 3 прекобројни пешадиски пук са 3 пољске батерије) била је прикупљена 13 августа увече код Каменице, у циљу дејства против непријатеља са правца Дрине.
Упућена српска појачања стигла су на положаје код Шапца и Лознице, а и код Завлаке, без икаквог узнемиравања.
Маршманевар главне снаге Српске војске 12 и 13 августа
На основу одлуке српске Врховне команде од 12 августа по подне о рокирању II армије и Коњичке дивизије из Шумадије на дрино-савско војиште, истога дана по подне почео је маршманевар главне снаге Српске војске, под заштитом трупа III армије, и то:
II армија наступа: Шумадиска дивизија I позива из околине Лазаревца преко Уба ка Шанцу; Комбинована дивизија из околине с. Даросаве ка Убу; Моравска дивизија I позива из околине Аранђеловца ка Убу; Коњичка дивизија од с. Осипаонице ка Убу.
I армија наступа: Моравска дивизија II позива из околине Тополе ка Лазаревцу; Тимочка дивизија I позива из околине Паланке ка Аранђеловцу; Тимочка дивизија II позива из околине Раче ка Аранђеловцу.
Започет 12 августа по подне, маршманевар је продужен и 13 августа, и тога дана увече дивизије су заноћиле:
II армије: Шумадиска I позива на простору између с. Н. Бошњака и с. Коцељеве; Комбинована на простору између с. Бањана и Уба; Моравска I позива на простору између Уба и Лајковца; Коњичка на линији с. Лисовић – с. Венчане;
I армије: Моравска II позива код Лазаревца; Тимочка I позива и Тимочка II позива у околини Аранђеловца.
Због изнете неактивности V армије испред Лешничког и Лозничког одреда и II аустроугарске армије испред Шабачког одреда, Српска војска је добила цео један дан за ојачање Шабачког и Лозничког одреда, за извршење маршманевра II армије из Шумадије у заплаву Колубаре и Тамнаве и за рокирање I армије са просторије Рача – Паланка – Топола ка фронту Аранђеловац – Лазаревац.