На шабачком правцу – 21 до 24 августа
Повлачењем V аустроугарске армије преко Дрине 20 августа била је углавном завршена Церска операција. Остало је још само да се непријатељ протера из Шапца. За повраћај Шапца била је сада довољна снага I српске армије са Шумадиском и Тимочком дивизијом II позива.
Ова дејства у циљу чишћења Шапца трајала су нешто дуже, пуна 4 дана, све до 24 августа.
Узрок овоме лежао је у упорности Поћорека да се Шабац поштопото задржи као мостобран и ослонац за његову поновну офанзиву из Босне. У том циљу остављена је код Шапца, поред шабачке посаде, још и 29 дивизија, која је својим активним радом – испадом из Шапца – пореметила нападни распоред I српске армије и добила два дана времена: 21 и 22 август.
Командант 4 корпуса, генерал Тршћански, извршујући наређење Поћорека, доноси 22 августа одлуку за поновно пребацивање 4 корпуса (31 и 32 дивизије) на десну обалу Саве код Шапца, ради пружања помоћи усамљеној 29 дивизији, која је 22 августа била притешњена нападом I српске армије.
Идућег дана генерал Тршћански предузима напад на српски Комбиновани корпус под Шапцем.
Како се и тај напад, као последњи похушај да се Шабац одржи у својој власти, завршио неуспехом, то је генерал Тршћански наредио да се 4 корпус (31 и 32 дивизија) поново пребаци на леву обалу Саве, што је било извршено у току ноћи 23/24 августа.
29 дивизија, остављена у Шапцу као корпусна заштитница, и сама је евакуисала Шабац 24 августа до 9 часова, скинувиш и мост на Сави.
Трупе српског Комбинованог корпуса ушле су у напуштени Шабац 24 августа по подне.
И тако су 24 августа завршена помоћна дејства под Шапцем.
На ужичком правцу
21 август
VI аустроугарска армија
15 корпус продужио је 21 августа напад на трупе десног отсека Шумадиске дивизије II позива које су биле остављене на положају Гостиље – Караула Запољска и успео да их до подне пребаци преко границе.
Губици 15 корпуса у току напада 20 и 21 августа износили су 1.200 људи (погинулих и рањених), а Срби су оставили на бојишту 900 погинулих.
16 корпус предузео је 21 августа напад на трупе Лимског одреда које су држале положај Цигла – Црни Врх, али није успео да збаци Лимски одред са тог положаја.
8 брдска бригада заузела је Пријепоље и наступала ка Новој Вароши.
Командант VI аустроугарске армије добио је 21 августа наређење да остави на горњем току Дрине само 1 пешадиску дивизију (7 и 9 брдску бригаду), којој је придата и 8 брдска бригада из 16 корпуса, а све остале трупе VI армије да одмаршују ка северозападу и да се придруже V армији, која је отступила на леву обалу Дрине, те да се удруженим снагама стане на пут Српској војсци, ако би покушала упад на територији Аустро-Угарске. На основи тог наређења командант VI армије издао је командантима корпуса потребне заповести.
Ужичка војска
Шумадиска дивизија II позива утврђивала је 21 августа положај Милошевац – Шарган – Препелиште, на који се повукла у току ноћи 20/21 августа. Трупе десног отсека (10 пук II позива и 4 пук I позива) остале су на граничном положају Јањача – Запољска Караула и цео дан водиле борбу против трупа 15 корпуса. Тек са појавом једне непријатељске колоне (1 пук пешадије и нешто коњице) на правцу карауле Штуле, трупе десног отсека биле су принуђене да напусте положај и да се у току ноћи 21/22 августа повуку позади Милошевца.
Лимски одред, нападнут 21 августа од 16 корпуса, пружио је упорну одбрану на своме положају Цигла – Црни Врх и успео да се на њему задржи.
Ужичка бригада била је неузнемиравана 21 августа.
Пљеваљска дивизија је и тога дана била код Комарана и Бродарева (јужно од Пријепоља), очекујући појачање.
22 август
VI аустроугарска армија
15 корпус, оставивши 1 пешадиску дивизију (7 и 9 брдску бригаду) за одбрану Вишеграда, у чији је састав ушла и 8 брдска бригада из 16 корпуса (која се налазила у наступању из Пријепоља ка Новој Вароши), кренуо је на марш преко Рогатице ка Власеници, где је стигао 25 августа, а одатле, после одмора, наставио покрет ка Зворнику.
16 корпус је 22 августа узору продужио напад са својом левом колоном на део положаја Лимског одреда Цигла – к 1076 – Црни Врх.
Око 6 часова командант 16 корпуса добио је наређење да са целим корпусом, осим 8 брдске бригаде, одмаршује у Власеницу.
Напад леве колоне био је у пуном јеку, а ток борбе наговештавао је успешан исход кад је командант колоне добио наређење команданта 16 корпуса за ново груписање ради покрета ка Власеници.
Све трупе 16 корпуса, осим 8 брдске бригаде, повучене су постепено ка Вишеграду, а одатле су одмаршовале преко Рогатице ка Хану Громиле, где су стигле 25 августа и, после одмора, продужиле ка Власеници.
Тиме су завршена дејства VI армије против Ужичке војске и црногорске Пљеваљске дивизије.
Ужичка војска
Шумадиска дивизија II позива и Ужичка бригада остале су 22 августа на својим положајима без додира с непријатељем.
Лимски одред, притиснут јако нарочито на свом десном крилу и центру (Оштрељ – Цигла – к 1076) од стране леве колоне 16 корпуса, био је принуђен да у подне повуче десно крило и центар на прихватни положај Љуљаш – Орлић.
Лево крило Лимског одреда на Црном Врху било је такође јако нападнуто. Непријатељ је око 15 часова предузео јуриш на Црни Врх, али је био одбијен; у 18.30 часова обнавља јуриш, који је такође остао без успеха.
По паду мрака Лимски одред је предузео повлачење ка положају Лиска – Торник.
Пљеваљска дивизија, немајући пред собом непријатеља, остала је на свом положају код Комарана и Бродарева.