III српска армија 20 августа пропустила је до 15.30 часова време за гоњење, и то због уображене опасности са стране Рожња и Крупња (фамозна 48 аустроугарска дивизија), иако је са те стране њен бок био заштићен Моравском дивизијом II позива, а непријатељ се очигледно повлачио испред целог њеног фронта.
Командант III српске армије наредио је тек после 11 часова покрет дивизијама, и то: Дринска дивизија II позива да избије на линију Бањевац – Бељевине, а Дринска дивизија I позива на Недино Брдо.
Међутим, у 15.15 часова добијена је (телеграфска) директива Врховне команде: „II армија је на Дрини. III армија нека енергично продужи гоњење ка Лозници. Моравска дивизија II позива да маршује на Крупањ са два пука, и тамо да се задржи, одвајајући један мањи део ка Зворнику. Један пук са једном батеријом да остане код Пецке за заштиту правца од Љубовије”.
Тек после ове директиве командант III српске армије је издао заповест за гоњење, према којој Дринска дивизија I позива и Дринска дивизија II позива имају одмах да одмаршују на линију Мишковац – М. Градац, а сутрадан, 21 августа, обе дивизије имају бити на линији Језеро -Грнчарско Гробље, и то: Дринска дивизија II позива десно (северно) од друма, а Дринска дивизија I позива лево (јужно) од друма.
Моравска дивизија II позива, према поменутој заповести команданта III српске армије, имала је да крене 20 августа увече са два пука и 2 батерије ка Крупњу.
Наступање III српске армије извршено је без борбе, јер је 13 корпус отступио испред ове армије још у току ноћи 19/20 августа, оставивши само слабе заштитнице.
Око 20 часова трупе III српске армије избиле су на линију Мишковац – М. Градац (Дринска I и Дринска II позива); Моравска дивизија II позива задржала се код Крупња, а са једним пуком и батеријом код Пецке.
Поглед на рад III српске армије 20 августа
Због непознавања ситуације код 13 корпуса, неодржавања борбеног додира у току ноћи 19/20 автуста, предубеђења о појави 48 дивизије са правца од Љубовије и импресионирана претходним борбама, III српска армија је пропустила да све своје снаге баци још зором 20 августа у енергично гоњење, те да непријатељске заштитнице у долини Јадра растроји, а 42 домобранску дивизију задржи и обухвати у планинском земљишту у рејону Крупња.
Уместо гоњења, III српска армија је у току пре подне водила борбе са непријатељским заштитничким деловима, а по њиховом отступању учинила је, после 11.30 часова, кратак скок борбеним распоредом на линију Бањевац – Бељевина – Недино Брдо. Тек по добијеној директиви Врховне команде, III српска армија је прешла, после 18.30 часова, у гоњење. Само, то је већ било сувише касно, јер су непријатељске заштитнице већ знатно раније отступиле у рејон Лознице, те се према томе гоњење III српске армије свело на наступање без додира са непријатељем. Гоњење је, дакле, потпуно промашило.