Одбрана Лешничког одреда
Тај одред, јачине 2 батаљона, 300 четника, 4 топа и 1 вода коњице, после сасвим слабог отпора на положају Гогино Брдо-Шанац-Парлог, са предњим деловима у Лешници, био је одбачен ка с. Јошеви, где је добио наређење команданта Дринске дивизије II позива да се безусловно задржи на положају Дулића Коса – Расадник, куда му је упућена и једна брдска батерија као појачање. Одред је предвече заузео одређени положај и на њему заноћио 14/15 августа, добивши као појачање и брдску батерију, али је после поноћи предузео отступање преко р. Лешнице ка Поповом Парлогу, на гребену планине Иверка.
Јадарски четнички одред заноћио је на греди Цера.
Одбрана Лозничког одреда
Тај одред, јачине 8 батаљона, 24 топа и 3 вода коњице, држао је утврђени положај с. Г. Добрић, с. Руњани – Тршићко Брдо, 7 – 8 км удаљен од Дрине. Пре подне прошло је на миру. Око 11 часова стигао је на Грнчарско Гробље командант Дринске дивизије I позива са наређењем команданта III армије да по под своју команду прими све трупе Дринске дивизије II позива у саставу Лешничког и Лозничког одреда. Око подне почео је напад 36 дивизије и 11 брдске бригаде, чији је ток раније изложен. И поред непријатељске раније надмоћности, трупе Лозничког одреда истрајале су на положајима све до ноћи.
Видећи тешку ситуацију Лозничког одреда (лево крило на Тршићком Брду је попустило, а и с. Г. Добрић је било напуштено) и знајући да једна непријатељска колона (42 домобранска дивизија) врши обилазак преко Крупња, командант Дринске дивизије I позива доноси у 20 часова одлуку о повлачењу Лозничког одреда у ноћи 14/15 августа позади јаребичког положаја Богићевића Кулине – Гробље – Пушкаревац – Мајдан. Тај положај имају да поседну јединице Дринске дивизије I позива, које стижу од Ваљева.
Повлачење је извршено најпре са левог отсека, потом са десног крила (с. Г. Добрић). Лешнички одред код с. Јошеве и део Лозничког одреда према Г. Добрићу имали су да остану на својим положајима све док се трупе на левој обали Јадра не повуку ка с. Јаребицама.
Како их непријатељ није гонио, то су без узнемиравања наступиле ка линији положаја у висини с. Јаребица, где су прихваћене од свежих трупа главнине Дринске дивизије I позива упућених из околине Ваљева (од с. Каменице).
Четрнаестог августа, тј. трећег дана од почетка непријатељства, слаба III српска армија била је ангажована у сусретним борбама против непријатељске офанзиве и то на дугом фронту од Шапца до Гучева. Уместо одбране код Ваљева, та се армија истакла напред за два дана марша, да борбом „напред” избори потребно време и простор за подилажење (маршманевар) српске главне снаге, која креће у противофанзиву.
С обзиром на велику надмоћност непријатељске снаге (V и II армије) и обухватни распоред у односу на III српску армију, њен задатак је био тежак и ризичан. Она је могла бити стегнута најпре стратегиским клештима са Дрине (V армија) и Саве (II армија), а потом изложена тактичком окружењу у околини Завлаке или Осечине. Међутим, непријатељ је својим спорим радом ишао на руку не само III српској армији већ и целокупној противофанзиви српске војске на дрино-савском војишту. Правилно схватање и брзина одлучивања српске Врховне команде и брзо маршевање дивизија II српске армије учинили су да је III српска армија, иако развучена на огромном фронту, убрзо добила појачања и пребродила кризу.
Тако је III српска армија одиграла врло значајну улогу у припремању успеха Српској војсци у првој бици Првог светског рата.