На десном крилу. – 1 прекобројни пук посео је Дивич фронтом на север; одатле је, после 5 часова, кренуо у наступање ка Скакалишту и заломио фронтом према Тројану, у продужењу десног крила 2 прекобројног пука североисточно од Велике Лисине, где је остао у борби до 11 часова.
Командант 42 бригаде, пуковник Подгајски, који се са 2 1/2 чете 28 пука налазио на Скакалишту и Осоју, видећи да је усамљен, а нападнут са источне стране од делова 3 коњичког пука, повукао се око 7 часова кроз с. Двориште, где се измешао са избезумљеним бегунцима 28 пука и продужио отступање на запад.
У центру. – Када је у борбу уведен и 4 батаљон 2 прекобројног пука, заузета је Велика Лисина. 7 пољска батерија тукла је јаком ватром Тројан, а око 5 часова на к 325 југозападно од Кика постављене су још 8 и 9 пољска батерија, које су отвориле јаку ватру на Борно Поље и на Водице -Тројан. Та артиљериска ватра коначно је растројила већ заморене делове 28 и 6 пешадиског пука, тако да су отступали у нереду, повлаћечи за собом и главнину 6 пешадиског пука. Тако је, после 6 часова, на Тројану остао само командант 21 ландверске дивизије генерал-мајор Пшиборски са око двадесет војника и неколико официра свога штаба; око 9 часова он је сишао пешке у долину р. Лешнице и известио команданта 8 корпуса о недаћи своје дивизије.
Међутим, командант 41 пешадиске бригаде генерал-мајор Панеш (командант десне пешадиске колоне, која је наступала гребеном Цера) успео је да заустави остатке 3 батаљона 6 пешадиског пука, који је у нереду отступао са Тројана, и да око 6.30 часова привуче 1 и 2 батаљон тога пука и развије их за нов отпор нешто источније од самог Тројана. Уз те јединице прикупљали су се и растројени остаци 28 пешадиског пука, а од 8 часова почео је пристизати и 8 пешадиски пук. Та група генерал-мајора Панеша била је око подне у полукругу од к 348 (источно од Тројана) – преко Дејановац Извора – к 525 – по јужним падинама Тројана фронтом према Великој Лисини без икакве везе са командантом 21 дивизије.
На левом крилу. – 6 прекобројни пук постепено је наступао од 3.30 ка Борном Пољу и Водицама, са 3 батаљона у I борбеном реду, а са једним у резерви. 3 батаљон, који је наступао ка Водицама, потпао је под непријатељску бочну артиљериску ватру са Рашуљаче, и изгубивши свога команданта почео се колебати. Против 1 и 2 батаљона наступао је 102 (претходнички) пук 9 дивизије, који се развијао у обухват левог крила 6 прекобројног пука. За парирање овог обухвата развијене су улево две чете из пуковске резерве, тако да је она спала свега на две чете. Са Рашуљаче и Рајиног Гроба јака непријатељска артиљерија тукла је српске трупе на Парлогу и Лисини (2 прекобројни пук). То се 9 дивизија почела развијати за напад, у помоћ 21 ландверској дивизији.
Поглед на ноћни судар код Текериша
Обостраним подилажењем Текеришу, који је, чудним стицајем околности, за 15 август био означен као маршевски циљ 8 корпусу, с једне стране, и церској групи II српске армије (Комбинованој и Моравској дивизији), с друге стране, дошло је до ноћног сусретног боја код њега.
Тај бој је био случајан и за 8 корпус и за II армију, јер ни једна ни друга страна нису имале тачнијих података о снагама и кретању непријатеља пред собом. У Штабу 8 корпуса је владало уверење да ће Срби дати отсудан отпор тек пред Ваљевом, па је и служба обезбеђења била слаба, нарочито код десне колоне 21 дивизије на Церу. Са српске стране, командант II армије, иако је наредио „да се по могућству још у току ноћи заузме Косанин Град”, није имао података о покрету јаке десне колоне 21 дивизије (3 пешадиска пука) гребеном Цера, нити је предвиђао бој код Текериша. Само, док су аустроугарске снаге биле преморене и већим делом поспале, дотле је 2 батаљон 2 прекобројног пука, који је такорећи „нагазио” на њих, имао нападни задатак, тако да је био прибранији и није подлегао паници и растројству, као пгго је био случај са 28 и 6 непријатељским пешадиским пуком.
Била је срећна одлука команданта II армије да се искористи ноћ ради заузимања Косаниног Града. Да је тај тренутак био пропуштен и да је десној колони 21 дивизије била остављена ноћ 15/16 августа да се на миру одмори, прикупи и среди за даљи покрет у току 16 августа, Комбинована дивизија била би принуђена да се 16 августа изјутра бори усамљена против јаке десне колоне 21 и целе 9 дивизије. Како су те две непријатељске групе располагале бољим осматрачницама и јачим нападним ослонцима, Комбинована дивизија би, вероватно, морала напустити свој нападни ослонац Радоњића Брдо – Кик – к 325, и церски маневар био би компромитован, нарочито с обзиром на велику удаљеност стратегиске резерве (I армије), која се налазила на просторији Уб -Лазаревац.
У овом ноћном судару нарочито су дошли до изражаја полет и борбени дух трупа Комбиноване дивизије, које су се, иако преморене форсираним маршем од преко 40 км, бацале неустрашиво, под вођством и иницијативом својих старешина, у вртлог изненадног ноћног судара.
Усиљени марш Моравске дивизије I позива ка Текеришу
На основу наређења команданта II српске армије од 15 августа у 1.15 за концентрисање трупа Армије на десној обали р. Добраве, Моравска дивизија I позива предузела је од Уба покрет преко Коцељеве ради груписања око с. В. Бошњака, спремна за даљи покрет.
Међутим, 15 августа у 10.45 часова, као што је већ изнето, командант II армије издао је команданту Моравске дивизије I позива накнадно наређење: да са Дивизијом продужи марш преко с. Каменице, с. Градојевића, Михаиловог Гроба, Текериша до Спасовина, а одатле да продире Иверком ка Обрежу, нападајући непријатељски бок у долини Јадра.
Добивши то наређење на маршу од Уба ка Коцељеви, командант Моравске дивизије наредио је команданту претходнице (3 пешадиски пук) да убрза кретање правцем с. Коцељева – с. Каменица – с. Градојевић – с. Текериш, а у с. Коцељеви сачекао је главнину Дивизије и, како је који пук наилазио, издавао је усмену заповест за промену правца по новом наређењу, и то: I пешадиски пук са артиљеријом упућен је правцем за претходницом до Михаиловог Гроба, а 2 и 16 пешадиски пук кретали су се истим правцем за 1 пуком.
У 21 час командант Моравске I позива известио је команданта II армије да је са претходничким пуком избио код с. Градојевића, а са челом главнине Дивизије стигао до с. Каменице; да је у том распореду зауставио Дивизију ради великог одмора и да ће 16 августа у 3 часа кренути даље ка Текеришу у циљу извршења добијеног задатка.
И тако се Моравска I позива, у времену када је чело Комбиноване дивизије почело бој код с. Текериша, нашла на великом одмору: са својом претходницом код с. Градојевића, а са челом главиине код с. Каменице, у долини р. Тамнаве, дакле на пола дана усиљеног марша од бојишта Комбиноване дивизије код Текериша. Тим изостајањем Моравске I позива, Комбинована дивизија се нашла усамљена према скоро целом аустроугарском 8 корпусу (највећи део пешадије 21 дивизије и цела 9 дивизија), што ју је доводило у опасност да буде почесно тучена.
С обзиром на тако деликатну ситуацију истакнуте Комбиноване дивизије, требало је да командант II српске армије одмах интервенише, и то:
да скрати велики одмор Моравској I позива: уместо у 3 часа 16 августа, како је то намеравао њен командант, да нареди да она крене са одмора још у 23 часа 15 августа;
да се у циљу убрзања марша ка Текеришу, Моравска I позива упути паралелним путем с. Градојевић – Продановица – Ивановац – Парлози – Л ипак – к 330 – к 325 (југозападно од Кика), како би се избегло да се на делу пута Михаилов Гроб – Текериш креће за Комбинованом дивизијом, као што је то било наређено заповешћу Команде II армије од 15 августа у 10.45 часова.
Мећутим, од стране Команде II армије није било предузето ни једно ни друго, већ је напред наведени извештај команданта Моравске I позива од 21 часа 15 августа само примљен к знању. Узрок томе може бити једино у раније поменутој околности да Команда II армије није ни слутила да 8 корпус може бити тако близу. То се, уосталом, јасно види и из података које је о непријатељу саопштила Команда II армије, приликом издавања своје заповести потчињеним дивизијама (Комбинованој и Моравској I позива), ујутру 15 августа, за покрет ка Текеришу. Ту нема ни трага о 8 корпусу, већ се само говори о непријатељу у долини Јадра и код Шапца („Непријатељ продире долином Јадра и држи се у Шапцу”).
Дакле, не помиње се непријатељ који продире долином р. Лешнице нити гребеном Цера; а тим правцима, као што сада знамо, кретао се највећи део 8 корпуса.
Да су напред изложене мере биле предузете од Команде II српске армије, постигло би се то да се претходнички пук (3 пешадиски пук) Моравске I позива појави код Текериша око 4 часа 16 августа, дакле у времену када је ситуација Комбиноване дивизије била повољна, тј. четири часа пре појаве претходничког (102) пешадиског пука непријатељске 9 дивизије, чији је обухватни напад (око 8 часова 16 августа) против 6 прекобројног пука изазвао погоршање ситуације Комбиноване дивизије. Својом благовременом појавом претходнички пук Моравеке I позива парирао би обухватну акцију 102 пешадиског пука и тиме створио повољне услове како за развој главнине Моравске I позива тако и за проширење задобијеног успеха Комбиноване дивизије.
Благодарећи повољним околностима: што је Комбинована дивизија у ноћном судару потпуно растројила десну колону 21 дивизије и што је Коњичка дивизија 16 августа потукла и одбацила леву колону 21 ландверске дивизије, Комбинована дивизија је пребродила кризу и успела да се у току 16 августа одржи на положају Кривајска Коса – Радоњића Брдо – Кик – к 325; да на њему сачека долазак Моравске I позива и обезбеди јој развој.
Промена правца дејства Коњичке дивизије
Петнаестог августа у 2 часа командант Коњичке дивизије добио је наређење команданта II армије за концентрацију њених трупа на десној обали Добраве. Према том наређењу Коњичка дивизија треба да крене одмах са Уба преко с. Бањске ка с. Ориду и да се распореди на десној обали Добраве, везујући се лево, код с. Вучевице, са Шумадиском дивизијом I позива.
По том наређењу, Коњичка дивизија је дошла 15 августа у 8.30 часова са претходничким пуком до с. Власенице, где је командант дивизије добио од команданта II армије, накнадно, раније изнето наређење (да Дивизија скрене на запад и што пре избије на линију Шабац – Лешница, са задатком да расветли ситуацију у Мачви, дејствује у бок непријатеља, осигура десни бок II армије, итд).
Добивши то наређење, командант Коњичке дивизије је променио правац њеног маршевања и избио са главнином у 18.30 часова на положај Столице (к 205) јужно од с. Заблаћа, где је заноћио, истуривши извиђачке делове ка селима Г. Врањска, Слепчевић, Богосавац, Слатина, Радовашница и Текериш.
Због погрешне употребе Коњичке дивизије пред почетак операција (Коњичка дивизија је по завршеној концентрацији штитила отсек Дунава: ушће Мораве – Гроцка), она је закаснила да благовремено расветли ситуацију у Мачви, јер је 8 корпус подишао у току 15 августа линији Грушић – Скакалиште – Текериш, а о томе нису имали података ни II српска армија ни српска Врховна команда, док је Коњичка дивизија тога дана тек приспела на деену обалу Добраве (код к 205 јужно од Заблаћа), са истакнута 2 ескадрона на линији с. Слатина – с. Врањска.
И тако је Коњичка дивизија, која је требало да Врховиој команди и Команди II армије уштеди стратегиско изненађење (појава 8 корпуса), промашила своју улогу стратегиског извиђачког органа пре почетка првих операција.
То је била велика штета, тим пре што непријатељ на територији Србије није употребио ниједну већу коњичку јединицу која би могла ометати успешну акцију стратегиског извиђања Коњичке дивизије.