Прегруписање 4, 9 и 7 корпуса у Срему и Банату
Једанаестог августа Команда II аустроугарске армије добила је извештај од аустроугарског војног изасланика у Софији да ће Срби предузети офанзиву преко Саве и Дунава. Том се извештају поверовало, па је командант II армије, генерал Бем Ермоли, наредио рокирање 4 корпуса и 7 дивизије на исток, на линију с. Товарник – Земун, и то: главнина Корпуса на простору с. Товарник – с. Деч – с. Прхово; 7 корпус да се прикупи ка Панчеву; 9 корпус на простору с. Лаћарак – с. Грабовац. Одустаје се од демонстрације у корист V армије. Ти излишни покрети, по лажним вестима, удаљили су трупе II армије у Срему за један и по дан марша од Шапца, и то у времену када су тамо били врло потребне због тешкоће у коју је V армија, као што ће се касније видети, била запала. То је била обмана аустроугарског командовања, слична обмани о тзв. „ужичкој опасности”, која је онако далеко одвела VI од V армије.
Напад ојачаног Шабачког одреда
Према наређењу команданта III српске армије, ојачани Шабачки одред (јачине 10 батаљона и 22 топа) имао је задатак да 14 августа преотме Шабац. Одред је, под командом коњичког пуковника Јована Вељковића, предузео 14 августа узору развијање за напад, и то: 6 пешадиски пук II позива са брзометном батеријом и ескадроном правцем с. Јевремовац – Шабац; 17 пешадиски пук I позива са брзометном батеријом правцем с. Причиновић – Шабац. 2 батаљона 6 пешадиског пука III позива са шест Дебанжових топова остављени су на Мишару на утврђеном положају. Напад је почео око 10 часова и постепено се развијао против посаде Шапца, коју је сачињавао само Данијев одред (44 пешадиски пук), помогнут једном батеријом са Турског Гробља, пошто су остале батерије биле одвучене са 4 корпусом, приликом његовог рокирања на исток. Одбрану су помагали и монитори, који су тукли српску артљерију и пешадију на Мишару и Потесу.
Међутим, око подне појављује се из Мачве одред Летовског, и са правца од с. Мајура предузима напад у леви бок Шабачког одреда.
Око 17 часова 17 пешадиски пук I позива креће на јуриш са Беглука, али је одбијен јаком и унакрсном пушчаном и митраљеском ватром са ивице Шапца и шрапнелима батерије са Турског Гробља. Бочни напад Летовског, уперен против левог бока 17 пешадиског пука, није успео, јер је десни бок одреда био изложен митраљеској ватри 6 пешадиског пука II позива, који је наступао од с. Јевремовца. Ипак је бочно дејство одреда Летовског омогућило да се тога дана Шабац одржи. Генерал Летовски сменио је рањеног генерала Данија.
Шабачки одред повукао се на прву терасу јужно од Беглук Баре и на Потес.
За време ове борбе, генерал Литгендорф (командант 7 дивизије), који је био стварни командант одбране Шапца, налазио се у Кленку, уместо у Шапцу. У току ноћи он наређује да се Шабац безусловно одржи и да му дођу у помоћ 29 пешадиска дивизија и тешка артиљерија.
Због јаке борбе код Шапца и приближавања Шумадиске дивизије I позива, командант 9 корпуса (генерал Хортштајн) наредио је после 18 часова хитан покрет 29 дивизије, распарчано, по деловима, од с. Јарка и с. Суботишта ка Кленку. У 21.30 часова командант II аустроугарске армије наређује команданту 9 корпуса да Шапцу упути све трупе које има на располагању, а сам упућује тамо сву артиљерију 31 пешадиске дивизије (30 топова и 12 хаубица) и један понтонирски батаљон.
Јединице 29 дивизије, које су биле преморене непрекидним бесциљним маршевима почев од 11 августа, предузеле су наређени покрет пред зору 15 августа, те су тога дана стигле код Шапца потпуно исцрпене.
Енергичан напад Шабачког одреда, извештај о пристизању нових српских снага (Шумадиске дивизије I позива) ка Шапцу, потреба да се смени 44 пешадиски пук (дотадашња посада Шапца) и потреба да се Шабац одржи у својим рукама – све је то имало за последицу одлуку (противно жељи аустроугарске Врховне команде) да се 29 пешадиска дивизија ангажује у борбама јужно од Шапца.
Стизање Шумадиске дивизије I позива под Шабац
Четрнаестог августа у 6 часова изјутра Шумадиска дивизија I позива кренула је челом од с. В. Бошњака, и око 10 часова њена претходница стиже код с. Лојаница, а главнина код с. Белотића. У то времо Шабачки одред је био почео напад. Око 11 часова командант Шабачког одреда дошао је до с. Лојаница и обавестио команданта Шумадиске дивизије I позива о току напада на Шабац. Командант дивизије упућује свој дивизиски коњички пук правцем с. Г. Врањска – с. Маове – с. Богосавац, за извиђање према левом крилу, а један батаљон из претходнице (11 пешадиског пука) ка Мишару за појачање тамошњих батаљона III позива. Борба се међутим појачавала. Дивизиска се главнина прикупила ка с. Вукошићу.
К омандант дивизије саставља план за напад на Шабац: Шабачки одред има да заштити развој Шумадиске дивизије I позива; 11 пешадиски пук са 2 батерије да се развије код с. Кормана; 10 пешадиски пук са једном батеријом да наступа преко с. Вукошића ка с. Јевремовцу; 12 и 19 пешадиски пук са 3 батерије у резерви код с. Вукошића. Међутим, трупе Шумадиске дивизије биле су јако развучене и преморене усиљеним маршем (прешле су 68 км за 48 часова), тако да су се све до поноћи морале прикупљати. Због тога је напад одложен за 15 август у 3.30, када се имао извршити у виду препада, у три колоне.
Међутим, због извештаја о појави непријатељске колоне путем од Лешнице ка Шапцу (одред Летовског) и непријатељских делова од с. Цуљковића и с. Беле Реке (извиђачки делови 21 ландверске дивизије), комадант Шумадиске дивизије I позива бојао се за леви бок и позадину своје дивизије, па око поноћи одлучује да одложи напад на Шабац, док се не расветли ситуација на левом боку; дотле да се Дивизија утврди и одржи на линији Мишар – с. Јевремовац; 10 и 19 пешадиски пук I позива да штите леви бок Дивизије код с. Слатине и с. Маова.
Бојећи се непријатељског наступања ка с. Слатини, у позадину своје дивизије, командант Шумадиске дивизије тражио је од команданта II српске армије да се тамо што пре упути Коњичка дивизија или 1 пешадиски пук Комбиноване дивизије.
Дивизија је остатак ноћи 14/15 августа провела у оваквом распореду:
десно крило: 2 батаљона 6 пешадиског пука III позива са Дебанжовом батеријом на Мишару; 11 пешадиски пук I позива на десној обали Думаче и лево од пута Мишар – Шабац; 2 пољске батерије на северној ивици с. Јеленче;
центар: 17 пешадиски пук I позива у борбеном распореду дево од 11 пешадиског пука до с. Јевремовца; батерија код с. Причиновића;
лево крило: 6 пешадиски пук II позива испред с. Јевремовца, а 10 пешадиски пук I позива прикупљен код с. Јевремовца, где је била и батерија;
лева побочница: 19 пешадиски пук I позива нај к 205 код с. Слатине;
резерва: 12 пешадиски пук I позива са остатком артиљерије (3 пољске и 1 хаубичка батерија) код с. Вукошића.
Око 1 часа у ноћи 14/15 августа добијена је заповест команданта II српске армије да се Шумадиска дивизија I позива повуче на десну обалу р. Добраве, да поседне положај између с. Вучевице и с. Пејановића и да затвори пут Шабац – Текериш код с. Синошевића.
Начелник Штаба III српске армије известио је телефонски команданта Шумадиске дивизије I позива о повлачењу Лешничког одреда преко Видојевице. Он је захтевао: да командант Шабачког одреда са 6 пешадиским пуком II позива иде преко с. Радовашнице на Кумовац (Цер); да пуковник Вељковић са 17 пешадискиад пуком I позива и дивизионом артиљерије крене преко Текериша и Иверка и дође на десно крило Дринске дивизије I позива код с. Г. Добрића. Међутим, ово се није могло извршити, јер су те јединице биле уплетене у борбу. Тај је захтев касније поновљен још двапут, а добијено је и наређење команданта II српске армије да одред пуковника Вељковића одмаршује преко Текериша на десно крило Лозничког одреда, јер је Лешнички одред напустио Цер, куда се повлачио само Јадарски четнички одред.
Намера команданта Шумадиске дивизије I позива за ноћни напад у 3.30 часова 15 августа имала је прилично изгледа на успех, јер 11 1/2 батаљона шабачке посаде, од којих је 6 1/2 било маршевских и ландштурмских, који су били заморени борбом и ослабљени губицима тешко да би могли издржати напад 24 српска батаљона, помогнута ватром 50 топова, нарочито ако би се вршио и против југозападне и западне ивице вароши, које нису биле утврђене. Поред тога, непријатељска артиљерија са леве обале Саве (Турско Гробље) и са монитора не би могла ноћу успешно дејствовати противу нападних колона Шумадиске дивизије I позива.
И овде је посреди био случај уображене претеране опасности са левог бока (1 ескадрон и 3 ландштурмска батаљона одреда генерал-мајора Летовског) и у правцу позадине Дивизије (извиђачки одреди 21 ландштурмске дивизије са правцем од с. Цуљковића), што је било последица слабог извиђања и обавештавања.