Напад Шумадиске дивизије I позива на Шабац
Одлука команданта Шумадиске дивизије I позива за рад 17 августа била је: са целом дивизијом напасти на Шабац, пошто се напад претходно припреми артиљериском ватром. У том циљу издао је заповест по којој:
Шумадиски дивизиски коњички пук креће од с. Десића, преко с. Маова и дејствује на левом крилу дивизије;
побочница (19 пешадиски пук, састава: 2 батаљона 19 пешадиског пука, 2 батаљона 10 пешадиског пука и 1 пољска батерија), која је заноћила на фронту Дуга Шума – Бели Камен – према с. Добрићу, креће правцем ка с. Јевремовцу и избија на к 123;
лева колона (10 пешадиски пук, састава: 2 батаљона 10 пешадиског пука, 2 батаљона 19 пешадиског пука, 3 пољске батерије и 1 хаубичка батерија) креће правцем с. Г. Врањска – с. Причиновић и избија на Потес;
десна колона (11 пешадиски пук, 2 пољске и 1 хаубичка батерија) креће правцем с. Церовац – с. Јеленча и избија испред Мишара;
резерва – 12 пешадиски пук – креће за левом колоном.
У то време распоред 29 дивизије 9 корпуса пред Шапцем био је овакав: 58 бригада на одмору код с. Јевремовца, под заштитом 2 батаљона 92 пука на јужној ивици села. Одмор је имао трајати до 9 часова, после чега су се све трупе морале повући ка Шапцу. 57 бригада кретала се од с. Јевремовца ка Шапцу, у коме се налазио и 94 пешадиски пук са артиљеријом 29 дивизије.
Главнина половине 7 Литгендорфове дивизије била је: 4 батаљона у Шапцу, а 3 батаљона код Јеленче.
Према заповести команданта 9 корпуса, распоред трупа за одбрану Шапца био је овакав:
отсек генерал-мајора Летовског: од Саве на запад до на 600 м источно од пута за с. Јевремовац – 4 батаљона, 2 хаубичке и 3 пољске батерије;
отсек генерал-мајора Шена: на југозападном и западном фронту вароши, од отсека Летовског до близу моста на Камичку – 7 батаљона који су се 16 августа борили код с. Добрића и по 1 батаљон 42 и 47 пука, као и 3 пољске батерије;
резерва посаде Шапца: 7 батаљона 92 и 94 пука и 2 маршевска батаљона у вароши;
артиљерија на левој обали Саве, код Кленка: 2 пољске и 2 хаубичке батерије 29 дивизије, за фланкирање северозападног фронта вароши; на Турском Гробљу: 2 тешка хаубичка дивизиона (16 хаубица) и 6 батерија 12 см дугих топова;
коњица (нешто јача од 2 ескадрона) упућена је у извиђање ка с. Мишару, с. Причиновићу, с. Јевре- мовцу и с. Липолисту.
Наступање леве побочнице Шумадиске дивизије I позива. Ова је побочница наишла на 92 пешадиски пук (2 батаљона са пољеком батеријом јужно од с. Јевремовца), који је извршио противнапад, али видећи да му се на десном боку појављује 3 батаљон 10 пука од с. Маова, повукао се на јужну ивицу с. Јевремовца. Јаким дејством артиљерије и пешадиским нападом nепријатељ је око подне био принуђен да се повуче из с. Јевремовца на југозападни излаз из вароши. Побочница је ушла у с. Јевремовац, али је све до 17 часова остала у висини његове северне ивице због јако тученог земљишта северно од села.
Напад леве побочнице Шумадиске дивизије I позива на Шабац. Према заповестн команданта Шумадиске дивизије I позива, лева побочница кренула је у напад око 17 часова преко отвореног и јако тученог земљишта између с. Јевремовца и Шапца, и пред мрак је допрла у близину непријатељских препрека, где се припремала за ноћни јуриш. Међутим, око 21 час командант побочнице добија заповест за обуставу напада. Стога су, до поноћи, трупе биле повучене на полазни положај код с. Јевремовца. Губици побочнице износили су 119 мртвих, рањених и несталих (три официра погинула).
Напад леве дивизиске колоне на Шабац. У 12.30 часова, кад је претходница колоне избила на Потес, била је дочекана јаком артиљериском ватром. Пошто се развила за борбу, продужила је наступање све до Куртовићевог Забрана и ту се зауставила да сачека развој главнине колоне. Али када је развијена главнина колоне пошла у напад, потпала је под јаку непријатељску артиљериску ватру, нарочито хаубичке артиљерије са Турског Гробља (на левој обали Саве), тако да је даље наступање било немогуће. У то време лева побочница напредовала је ка с. Јевремовцу.
Под утиском те јаке непријатељске артиљериеке ватре, командант Шумадиске дивизије I позива намеравао је да обустави даљи напад. Међутим, у 13.30 часова добио је од команданта десне колоне са Мишара извештај да непријатељ у нереду отступа и да се пребацује преко Саве, па је на основу тога одлучио да продужи напад на Шабац и за то издао, у 14.15 часова, заповест. Непријатељска артиљериска ватра је постајала све јача, а нарочито је неповољно морално дејствовала ватра тешке артиљерије са Турског Гробља.
Када је стрељачки строј преко Беглук Баре доспео на блиско отстојање од непријатељског положаја на ивици вароши, потпао је под убитачну артиљериску, митраљеску и пушчану ватру са тог положаја. Како нису имали довољно пионирског алата, пешаци су се мучили да створе бар најнужнији заклон помоћу ножева и голих шака. А да би стање било још теже, непријатељ је предузео и противнапад према левокрилном батаљону I борбеног реда.
Команданту Шумаднске дивизије сада је било јасно да се Шабац не може заузети без јаке артиљерије.
Када је, око 18,20 часова, настала криза код левокрилног батаљона и повлачење 1 и 4 батаљона 19 пешадиског пука, употребљена је и последња резерва леве колоне и повлачење је заустављено. Ова борба је трајала све до мрака. Губици 1 и 4 батаљона износили су 6 официра и 207 војника.
Наступање и напад десне колоне на Шабац. Кренувши са р. Добраве у 8 часова, ова је колона стигла у 9 часова, до с. Кормана. После протеривања три ландверска батаљона, код с. Јеленче, колона је у подне избила испред Мишара, одакле се даље није могло наступати због јаке артиљериске ватре са Турског Гробља.
Заповест за обустану напада. Око 18 часова командант Шумадиске дивизије I позива отишао је команданту II српске армије на р. Добраву и изложио му да се Шабац не може заузети без појачања тешком артиљеријом, којом би се савладала непријатељска артиљерија на Турском Гробљу и монитори. Командант II српске армије одлучио је у 19.20 часова да се обустави напад, а да се Шабац изолује поузданим затварањем свих путева који од њега изводе. На основи тог одобрења, командант Шумадиске дивизије I позива издао је у 19.30 часова заповест да се напад обустави и да се поседне и утврди линија Мишар – Потес – с. Јевремовац, с тим да 11 пешадиски пук држи отсек до р. Думаче, лева колона одатле на запад, лева побочница с. Јевремовац, а 12 пешадиски пук да се задржи у дивизиској резерви позади леве колоне. Поседање нове линије почело је код десне и леве колоне у 20.30 часова, а код леве побочнице у 2.30 (после поноћи).
Шумадиски дивизиски коњички пук заноћио је код с. Богосавца.
Поглед на бој 17 августа под Шапцем
Овим нападом Шумадиска дивизија I позива просто је налетела на јако утврђен и јако поседнут и брањен Шабац, јер ни српска Врховна команда, ни командант II армије, ни командант Шумадиске дивизије нису познавали стварно стање у рејону Шапца. Нису знали да је у Шапцу и његовој близини непријатељски 9 корпус располагао са више од два пута јачом пешадијом, а нарочито несразмерно јачом тешком артиљеријом, коју Шумадиска дивизија није ни имала. С обзиром на такав несразмеран однос снага и непријатељски утврђен положај, напад Шумадиске дивизије I позива преко равног и отвореног предземљишта шабачког утврђеног центра, тученог јаком непријатељском артиљериском ватром са леве обале Саве (код Турског Гробља и Кленка) и унакрсном артиљериском, митраљеском и пешадиском ватром са утврђене ивице Шапца, био је скопчан са великим губицима и унапред осуђен на неуспех.
И са оперативног гледишта напад на Шабац није био потребан. Довољно је било Шабац само изоловати и пустити непријатеља да се бори ван домета своје тешке артиљерије са леве обале Саве.
Па и поред свега тога, напад Шумадиске дивизија I позива је дао извесне користи:
добијен је цео један дан у корист Церске групе II српске армије (Комбиноване и Моравске дивизије I позива), која је водила отсудан бој код с. Текериша, али који Церска група, због своје неактивности, није умела да искористи;
код Шапца је била везана јака снага 9 корпуса знатно слабијом снагом (нарочито у артиљерији) Шумадиске дивизије I позива;
добијен је цео један дан за одлучивање српске Врховне команде о употреби остатка њене стратегиске резерве – обе тимочке дивизије (I и II позива) у зони операције II српске армије, где се изводи битка под компликованим условима борбе на два фронта (дејство по унутрашњим правцима) и притом у врло стешњеном оперативном простору Цер – Шабац;
нападом Шумадиске дивизије I позива, Команда II аустроугарске армије, од подне па све до краја дана 17 августа, била је под јаком пресијом захтева Команде 9 корпуса за коначно упућивање 4 корпуса ка Шапцу.
Одлука о залагању 4 корпуса код Шапца и марш ка Шапцу
Иако је од поноћи 16/17 августа упутио 4 корпус на марш у правцу линије с. Платичево – с. Грабовци, командант 11 аустроугарске армије још није био пот пуно одлучио да га пусти преко Саве. Али како су у току 17 августа добијене депеше и захтеви за помоћ (пре подне од команданта V армије, а у подне и од Поћорека), то се командант II аустроугарске армије у 14.30 часова одлучио нарочито због јављене опасности од српског напада на Шабац да употреби и 4 корпус, с тим да се о времену транспортовања за Галицију више не води рачуна. Међутим, тек око 15 часова добијен је од Хецендорфа следећи телеграфски одговор: „Уколико јс залагање 4 корпуса потребно ради победе под Шапцем, нека се учини”. Овим одговором Хецендорф је напустно своје дотадашње становиште против упућивања знатних снага II аустроугарске армије јужно од Саве.
На основу овог одобрења, командант II аустроугарске армије наредио је у 18 часова команданту 4 корпуса да, користећи се свим средствима, пребаци трупе на јужну обалу Саве код Шапца и да 18 августа што раније почне напад, заједно са шабачком групом, општим правцем ка Слатини. Чак је препоручио и превожење преко Саве, више или испод моста. Команданту 4 корпуса (генерал-мајору Тршћанском) је притом наглашено да овде није у питању далекосежна офанзива, већ одбацивање непријатеља од притешњеног Шапца и потом, кратак испад у јужном правцу, ради ослобођења левог крила V армије.
Седамнаестог августа у 1 час по поноћи дата је узбуна 4 корпусу, а у 2 часа кренуо је и командант корпуса из Старе Пазове ка Шапцу. Како марш корпуса по песковитим сеоским путевима Срема, пуним прашине, није био добро организован, то су трупе, преморене по врућини и прашини. стизале тек касно по подне у близину села Грабоваца и Витојеваца (31 дивизија код Грабоваца, 32 дивизија код Витојеваца). Артиљерија 31 дивизије и корпусни хаубички дивизион били су још 15 августа пласирани према Шапцу на левој обали Саве (код Кленка и Турског Гробља). На Турско Гробље доведене су још једна 15 см хаубичка и једна батерија 12 см дугачких топова (свега 8 цеви), тако да је артиљериска група на Турском Гробљу 17 августа увече имала 54 оруђа (без оруђа 31 пешадиске дивизије).